Poslednjih godina, real time strategije stare škole postale su prilično retke zverke na igračkoj sceni, a i one malobrojne na koje naletimo, uglavnom su smeštene u Drugi svetski rat ili neko fantastično okruženje. Ako izuzmemo Total War kao pripadnika hibridnog žanra, poslednje kvalitetno srednjevekovno RTS iskustvo imali smo sa vremešnim Strongholdom i krstaškom mu ekspanzijom.

Poljski Destructive Creations, do sada poznat samo po kontroverznoj igri Hatred, ovoga puta se manuo jeftinih tabloidnih trikova privlačenja pažnje i podario nam Ancestors Legacy, punokrvnu strategiju u realnom vremenu, smeštenu u rani srednji vek. Kako je u pitanju squad based strategija, usudili bismo se da kažemo da je pred nama srednjevekovni Company of Heroes.

Segment za jednog igrača se trenutno sastoji od šest mini-kampanja sa ukupno trideset misija, raspoređenih između četiri frakcije – Vikinga, Saksonaca, Germana i Slovena. Vikinzi prednjače u sirovoj snazi svojih ratnika, dok im je mana slaba konjica, a Saksonci se diče izvanrednim dalekometnim jedinicama i jedina su frakcija koja može da regrutuje praćkaše. Germani su nadaleko čuveni po svojim tevtonskim vitezovima, a Sloveni se ističu brzim strelcima na konjima. Prva dva naroda imaju po dva seta od po pet misija, dok će dodatne kampanje za Germane i Slovene biti naknadno ubačene, da li kroz besplatan apdjet ili kao plaćeni DLC, za sada nije poznato. Kampanje se samo ovlaš oslanjaju na stvarne događaje, tako da ne treba tražiti dlaku u jajetu i pričvrljiti autore igre zbog istorijskih nedoslednosti.

Izgradnja baze je svedena na minimum i sve građevine imaju unapred definisane pozicije, čak i odbrambene kule. Takođe, izostalo je klasično sakupljanje resursa, a preko potrebnu hranu, drvo i gvožđe dobijate zauzimanjem strateški raspoređenih sela i podizanjem odgovarajućih građevina na tačno predefinisanim mestima. Pored jednokratne cene pri formiranju, svaka jedinica „jede” određenu količinu hrane, pa je broj trupa koje istovremeno imate pod kontrolom ograničen, što sprečava štancovanje i rush taktiku.

U teoriji, odnosi među melee jedinicama funkcionišu po kamen, papir, makaze sistemu. Tako su kopljanici imuni na juriš konjice ili ratnika sa sekirama, vojnici sa štitovima su smrt za kopljanike, dok sekiraši prosto satiru štitonoše. Međutim, u praksi je ovo teško primenjivo jer armije najčešće nisu uniformne i kada jednom uđu u borbu prsa u prsa, više se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Tome doprinosi i činjenica da u borbi nemate direktnu kontrolu nad jedinicama, i jedini način da se izvučete iz bitke jeste klik na dugme za povlačenje, kada će se vojnici stuštiti ka najbližoj prijateljskoj bazi. Taktiziranje je neophodno kod upotrebe strelaca, jer ako ih ostavite da odapinju projektile dok su iza leđa vaših melee jedinica, napraviće više štete nego koristi, pa je mobilnost i flenkovanje protivnika jedini način za pravilnu primenu strelaca na bojnom polju.

Iako u borbi nemate direktnu kontrolu nad jedinicama, one i dalje mogu da koriste neke specijalne poteze. Na primer, ratnici sa štitovima mogu da ih podignu i tako se zaštite od kiše strela, berserkeri mogu da bacaju sekire prilikom juriša, a kopljanici zauzimanjem kružne formacije drastično povećavaju odbranu, ali postaju nepokretni. Kroz borbu vaše snage stiču iskustvo koje kasnije možete investirati u jednu od tri kategorije: odbranu, napad ili brzinu. U kampanjama upravljate i herojskim jedinicama sa moćnim specijalkama, najčešće su u pitanju neke istorijske ličnosti, ali ukoliko poginu, moraćete misiju da igrate iz početka.

Veoma interesantan je način na koji su vremenske (ne)prilike implementirane u igru. Tokom noći vidokrug jedinica je smanjen, što se može popraviti jednostavnim paljenjem baklji. Ali to je mač sa dve oštrice, jer tako jedinica postaje znatno uočljivija za protivnika i lak plen za napad iz zasede. Iznenadna kiša (ili sneg na mapama pod belim pokrivačem) otežaće vam napade na protivničke naseobine jer građevine tada znatno teže gore i brže se gase.

Multiplayer komponenta prisutna je u vidu dva moda: annihilation, gde je cilj potpuno uništiti neprijateljske baze, i domination u kome pobeđuje igrač koji posle određenog vremena pod kontrolom drži najviše habova, to jest sela sa resursima. Već sada je evidentan nedostatak igrača, jer je i u udarnim terminima potrebno višeminutno čekanje da biste upali u partiju. Drugi problem je taj što su frakcije neizbalansirane za online okršaje i trenutna meta koju svi igraju jesu Sloveni i njihovi strelci na konjima u kombinaciji sa taktikom „udri i beži”.

Destructive Creations je obavio maestralan posao u pogledu vizuelnog aspekta igre, sve izgleda savršeno, i iz ptičje perspektive i pri zumu u rangu beonjača, i što je najbitnije, sve teče fluidno, čak i kada nasvirate detalje. Pri najvećem zumu interfejs lagano nestaje i mesto prepušta potpunom cinematic doživljaju dok posmatrate vojnike kako zamahuju oružjem, izbegavaju i primaju udarce uz litre i litre krvi koja štrca unaokolo. Od naslovne vikinške numere, prosto se ledi krv u žilama, dok će igrači sa ovih prostora sigurno najviše uživati uz slovensku etno-muziku. Maleni minus sleduje glasovnoj glumi koja na momente zvuči izveštačeno. Ipak, nasleđe Hatreda se nije moglo izbeći, ali su u Zaveštanju predaka krv i drob upotrebljeni u ispravnom kontekstu, savršeno oslikavajući mračnu i brutalnu atmosferu srednjeg veka.

Ukoliko ste planirali da Ancestors Legacy pazarite isključivo zbog uživanja u čarima multiplayera, savet je da se zadržite na već proverenim naslovima jer, zbog nešto više cene igre i slabog marketinga, manjka kredibiliteta poljsko-ruskom tandemu kod zapadne publike, tako da je teško očekivati veći priliv igrača u budućnosti. U suprotnom, igra apsolutno zavređuje vaše vreme i novac.

Darko MIHOKOVIĆ