U normalnim okolnostima, pitoma pixel art grafika, agresivne reference na Legende o Zeldi i PEGI 7 bili bi faktori dovoljni da igru ne instaliram, već da njom nahranim svinje, ali Moonlighter je preživeo iz dva razloga. Prvi je preporuka simpatičnog Poljaka, jednog od dizajnera igre This War of Mine, čija je kompanija Moonlighterov izdavač. Drugi je moja kćerka, kojoj se dopao artwork igre, pa je htela da sazna dodatne detalje o belokosom dečaku s mačem, te je mekani softcore otac kliknuo na install.

I nije se totalno pokajao. Moonlighter je simpatičan hibrid roguelite dungeon crawlera i trgovine. Naš junak noću upada u mračne tamnice, seče monstere i otima raznovrstan loot koji danju prodaje wannabe avanturistima u porodičnoj prodavnici. Danju Ragib, uveče Nagib, rekao bi Pušić i ne bi pogrešio. Obe aktivnosti su usko povezane, jer bez profita koji ostvarujete trgovinom i resursa koje nalazite na dnu u tamnicama nema kovanja jače opreme kod seoskog kovača i njenog enčantovanja kod lokalne vještice. Čekaj, pa zašto momak ne nalazi opremu u dungeonima? Zato što je nerealno očekivati da agresivna biljka mesožder nosi verižni oklop ili buzdovan +3 koji bi ispustila kad biste je pošjekli. Umesto toga, fauna, flora, zveri i konstrukti dropuju materijale od kojih su (realno) sastavljeni, a klasičan ubojni loot koji se može odmah koristiti prava je retkost koja se ponekad pronađe u kovčezima. Sve što vam treba pravićete (odnosno praviće vam) od delova i sirovina, a uslugu kraftinga plaćaćete od profita koji ostvarite prodajom resursa koji vam nisu neophodni.

Moonlighter je igra koja nosi PEGI 7 rejting, ali ako mislite da će se sedmogodišnjak u njoj samostalno snaći i zabavljati, ekstremno se varate, osim ako nemate dete talentovano kao što je bio mladi Kim Il Sung, koji je već sa šest godina predvodio pokret otpora protiv Japanaca. Smrt u dungeonu dolazi brzo i bez najave – dovoljno je da se spetljate na nekoliko sekundi pa da vas neprijatelji okruže i iznabadaju. Pogibijom gubite (skoro) sav loot i vraćate se na početak tamnice. Igra je rogue(lite) jer smrt nije totalna tragedija koja povlači game over, već vas u najgorem slučaju vraća dvadesetak minuta unazad.

Moonlighter se najlakše igra uz pomoć gamepada jer kretanje, valjanje u stranu i udarce u različitim smerovima nije udobno izvoditi uz pomoć miša i tastature. U igri postoji pet progresivno težih dungeona, od kojih svaki ima svoju biomu, protivnike i jedinstvene hazarde. U igri vas očekuju podovi koji propadaju, raznovrsne zamke, rupe koje se preskaču, mobovi koji se grupišu i grizu, blobovi koji vas usisavaju, cveće koje vas daljinski gađa sporama, kameni golemi, metalni vitezovi i drugi česti ili manje česti fantasy klišei. Ako imate jaku opremu, imaćete više lufta za glupe greške i obrnuto. Srećom, nabavka jače opreme svodi se samo na strpljivi grind – ne morate da imate sreće s dropovima.

Svaki dungeon osim prvog otključavate kad smaknete boss protivnika, koji se standardno nalazi na četvrtom nivou, i uzmete njegov ključ. Novi dungeon povlači potrebu za višim nivoom opreme koja zahteva eksponencijalno veće troškove, tako da je procedura grindovanja keša i resursa ista nakon svakog trijumfa nad bossom određene zone. Ovo je objektivno najslabija tačka igre jer je postepenost napretka apsolutno linearna i ne nudi mogućnost za bilo kakvu prečicu, osim ako niste ninja koji je specijalizovan za speedrun strimove na Twitchu i u stanju je da celu igru opraši s opremom najnižeg nivoa.

Trgovački deo je nešto manje zanimljiv od borbenog, ali daleko od toga da je dosadan. Svakog jutra na tezgu ćete izneti stvari koje želite da prodate, odrediti cenu za svaki pojedinačni predmet i pustiti mušterije u lokal. Na osnovu emotikona koji klijenti generišu utvrdićete da li ste zacepili cenu, robu ponudili budzašto ili po realnoj ceni. Za kasom ćete usluživati svaku pojedinačnu mušteriju, jednim okom pazeći da vam nešto ne ukradu iz prodavnice. Lopove, doduše, možete da stignete bez većih problema, ali su perzistentni i vraćaju se nakon nekoliko minuta. Upražnjena mesta na rafovima popunjavaćete novom robom, prodajući je pojedinačno ili u setovima od dva do maksimalno deset primeraka. Višak robe ili nešto što se zbog cene ne isplati nuditi možete da uništite i da za to dobijete neki sitan kešić, što se posebno isplati u dungeonima gde ograničeni prostor u torbama zahteva da iznosite samo najisplativiji loot.

Pored opreme, zarađeni novac ulagaćete u razvoj sela i sopstvene prodavnice. Ovo prvo se svodi na privlačenje zanatlija kao što su kovač, enčantris, bankar i drugi, koji zahtevaju inicijalnu novčanu investiciju da bi se smilovali i otvorili lokal u vašoj selendri. Budženje i proširivanje lokala podjednako je korisna rabota, a sebi ćete učiniti uslugu ako prvo pazarite metalnu registar kasu (postižete bolje cene) i kupite dodatne tezge da biste izložili više robe i povećali frekvenciju prodaje. Monopolski ekstra profit možete uložiti i u mekši krevet, što vam u svakom dungeonu daje „rested” bonus u vidu nešto duže linije zdravlja.

Moonlighter je vrlo simpatičan naslov koji nudi solidan stepen izazova, ali u izvesnoj meri zahteva više vremena nego što zaslužuje.

Miodrag KUZMANOVIĆ