Godina je 2210, čovečanstvo je zauzdalo tehnike teraformiranja planeta, čiji su nusproizvod „proboji” na polju antigravitacione tehnologije. Kako to obično biva, najnovija dostignuća odmah su plasirana u trkački svet, koji ih je dočekao raširenih ruku. Osnovana je Antigraviator liga, u kojoj se takmiče samo najsmeliji vozači, jer bolidi (nazvani su Gravovi) prkose gravitaciji i hoveruju iznad tla. Iako se većina trka odvija na specijalnim stazama, one zapravo nisu potrebne da bi se ove lebdeće mašine održale u vazduhu. Tako je dozvoljen i silazak sa staze, što trke čini zanimljivijim, a posebna poslastica su jurnjave u svemiru, uz pogled koji oduzima dah.

Kampanja nije prilično zanimljiva i sastavljena je iz osam liga koje otvarate nakon što se pokažete kao najbolji u onoj prethodnoj. Sedam ljutih protivnika na stazi čeka vas na čerečenju, jer svaki bod automatski znači i masniju novčanu nadoknadu. Trošite je za kupovinu boljih delova, putem kojih poboljšavate letačke sposobnosti mašine za čijim se volanom nalazite. Poboljšanja su podeljena u četiri grupe, pa tako možete da menjate krila, menjačku kutiju i oplatu, dok posebnu sekciju čini zamena čitavog bolida efikasnijim i naprednijim modelom. Izmene utiču na upravljivost, ubrzanje, veličinu prostora za skladištenja poboljšanja, te dužinu trajanja štitova. Pored toga, dozvoljeno je poigrati se i sa spoljašnjim izgledom, farbanjem „limarije” i naknadnim postavljanjem ukrasnih crteža.

Gravovi nemaju limiter brzine, što znači da možete da se krećete suludim brzinama, samo ako uspete da održite idealnu putanju na stazi. To je veoma teško, jer vas čeka rollercoaster vožnja i gurkanje sa protivnicima do poslednjeg parčeta metala. Na stazama se nalaze svojevrsni boosteri koji, kada pređete preko njih, na kratko vreme povećavaju brzinu kretanja. Sličan efekat možete da postignete i ručno, aktiviranjem turbopunjača, koji ima kratak dah i troši dve energetske kuglice. Trku, naravno, počinjete bez istih i potrebno ih je sakupljati po stazi. Energetske kuglice koriste se i za aktiviranje oružja, koje je u Antigraviatoru krajnje čudno.

Naime, Gravovi nemaju integrisane puce i ne daju vam mogućnost neposrednog razračunavanja sa protivnicima na klasičan način. Umesto toga, po stazama su postavljene zamke koje, ukoliko imate energije, aktivirate kada se na ekranu pojavi znak da je to dozvoljeno. U isto vreme aktiviraju vam se štitovi kako i sami ne biste postali žrtva sopstvenog plana, a kada se protivnik upeca, dobijate potvrdu o tome glasovnim i vizuelnim putem (štit pozeleni). Zamke su dijabolične, pa tako možete da izazovete odron kamenja, da podignete prepreke na putu, iz sakrivenog skladišta izbacite na stazu ogromne granitne kocke, a tu su i do zuba naoružane kule pored staze koje će ispaljivati navođene rakete i bombardovati površinu granatama. Vremena za reakciju i izbegavanje zamki postavljenih od strane drugih vozača ima sasvim dovoljno, ali je pri neverovatnoj brzini kojom se krećete to je ipak malo teži posao. Neke zamke vas zaustavljaju u mestu, neke dovode do toga da za trenutak izgubite pogon, dok na nekim trkama možete i da stradate bez prava na respawn. Sistem jeste čudan i različit je od onog na šta smo navikli u ostvarenjima iz klase – ili će vam se dopasti ili neće.

Pored klasičnih trka na određen broj krugova, očekuju vas i vremenski ograničeni komplementi, kada se produženje vremenskog limita dobija prolaskom kroz checkpointe, a tu su i eliminacione trke, gde onaj koji poslednji ostane u vazduhu odnosi nagradu. Upravljanje je odlično, pa Gravovi hitro i poslušno reaguju na komande i sa te strane ne treba očekivati probleme. Okretanje volana levo-desno i gas su osnovne kontrole, ali pored toga na raspolaganju imate pomenuti turbo, vazdušne kočnice, koje blago zanose zadnji kraj bolida dozvoljavajući da u svojevrsnom driftu prođete krivinu, dok je poslastica mogućnost obrtanja oko uzdužne ose u levu ili desnu stranu. Ovaj zahvat koristićete da izbegnete prepreke na stazi, odgurate protivnike do zida ili kao manevar za beg od zamki na čijem ste se udaru našli.

Kampanja je samo priprema za multiplayer okršaje koji se pored online univerzuma mogu odigravati i u lokalu. Podržano je igranje do čak četiri ljudska igrača, i to u split-screen režimu. Na tehničke karakteristike ne mogu se izreći velike zamerke, naročito ne na grafička rešenja, koja su vrlo dobra. Naročitih specijalnih efekta nema, ali je zato osećaj brzine fantastičan i dok se ne naviknete na to, imaćete problema. Zvuk je nekako u drugom planu – mašine se lepo čuju, ali je muzička podloga generička, dok je digitalizovani glas nekako „robotizovan”. To je autorima zapravo i bio cilj, ali nam se nije svidelo.

Najveći problem Antigraviatora je sistem postavljanja zamki oko kojeg se sve vrti. Ako na njega imate zamerke, na uživanje u igri jednostavno možete da zaboravite, ma kako sve ostalo dobro izgledalo. Izostanak neposrednog razračunavanja sa oponentima je ozbiljan nedostatak, naročito u graničnim slučajevima, kada bez vidljivog razloga ostanete bez mogućnosti da postavljate zamke, dok ostatak grida to neometano obavlja. Naravno, tu je i tanka kampanja, mali broj Gravova i nedovoljan broj poboljšanja. Za indie ostvarenje i nije tako loše, ali smo očekivali više.

Vladimir PISODOROV