Pillars of Eternity II: Deadfire

Nakon tri leta, vraćamo se na Eoru. Ovog puta centar radnje je Deadfire, vulkanski arhipelag koji vrvi od piratskog šmeka. Arrr matey! Setićete se da je zamajac priče prve igre bio incident kada su fanatici jedne boginje, zbog spletki druge boginje, ubili trećeg boga, što je smatrano nemogućim. Da je ipak bilo nemoguće ispostavlja se kad dotični bog Eotas zaposeda statuu od adre na vašem imanju, ruši vam zamak i uzima duše svih okolo. Pošto ste stamen-baja, fragment vaše duše ne odlazi bogu na istinu, te vas četvrti bog Berat vraća u telo i nalaže vam da istražite kakvi su Eotasovi planovi. Sva ova ujdurma oko duše i tela je dobar izgovor autorima igre da vaš lik liše dragocenog progresa iz prve igre. Tako je naš prebudženi paladin koji je podigao iz mrtvih pola bojnog polja i slistio besmrtnog čarobnjaka sa tri udarca, spao na „zaleči druga malko”. Ovoj potez nije dobar za neposredan nastavak. Dizanje snage protivnika bi bilo bolje rešenje, za šta u settingu postoji odlično objašnjenje, a i plaćenici u White Marchu su bili jači od zmajeva iz osnovne igre. Kompanjoni iz prve igre, koje ponovo možete regrutovati, takođe startuju od početka, iako im nikakav bog nije oteo oveći komad duše. Da li su se okliznuli na koru od banane i zaboravili sposobnosti šestog stepena?

Tok priče se elegantno nastavlja na prethodnu igru, nudi novu seriju metafizičkih dilema o kojima razmišljanje može da se prenese i van igre. Igra je maestralno završena na neobičan način, potpuno u skladu sa dotadašnjim tokom narativa. Postoji više različitih krajeva, dovoljno revolucionarnih da znate da se nešto desilo, ali opet dobro osmišljenih kako bi nastavak bio moguć. Glavni tok priče mogao bi da se završi za relativno malo vremena da nije genijalno osmišljene političke panorame arhipelaga Deadfire. Tokom igre krstarite kompleksnom mrežom odnosa sa frakcijama i imate enormnu slobodu izbora, kao i gomilu moralno-filozofskih dilema koje su ozbiljno prezentovane.

Oblikovanje sudbine arhipelaga je vrhunska zabava i narativni doživljaj, potkrepljen izuzetnim likovima i misijama za svaku od frakcija, koje su prožete jedinstvenim lajtmotivima i brilijantnim forshadowing momentima. Glavne frakcije su monarhija Neketake, Kraljevska Deadfire kompanija, Valijska trgovinska kompanija i Principi sen patrena. Kahanga monarhija je odraz lokalne huana kulture ostrvskih amanua, ali je zasnovana na kastinskom sistemu koji je začinjen primitivizmom i sujeverjem. Kraljevska Deadfire kompanija je eksponent Rauatai imperije obalskih amanua (po tradiciji dele poreklo sa domorocima), koja je oličenje apsolutističke tehnokratije, gde brodovi (vozove još nisu izmislili, ali su svi izgledi da hoće) idu na vreme. Valijska trgovinska kompanija je moćna grupa pomorskih kapitalista kojima je profitabilna eksploatacija svetleće adre (duševno-magični kristal) ispred svega. Principi sen patrena su konfederacija piratskih kapetana prožeta tradicijom stare Valije (što je i jabuka razdora u njihovim redovima) koji dalje dele zajednički cilj svih pirata, booty iliti plen. Da li ostaviti domoroce u tribalizmu i neznanju ili ih dovesti pod čeličnu ruku bratske meritokratije koja će im doneti progres po svaku cenu, kao i koliko prostora dati Valijcima i gusarima, ostaje na igraču da iznijansira tokom igre. Tu su i manje dileme, poput zavade valijskih plemića, sudbine favele za najnižu kastu i problemi manjih plemena sa kompanijama i trgovcima robljem. Uticaj polinežanskih kultura je primetan u huana kulturi. Valijske republike su inspirisane renesansnom Italijom, dok su motivi iz kineske kulture novog veka prisutni kod Rauataija. Uticaji su briljantno implementirani, prilagođeni settingu i ublaženi motivima drugih kultura, te nema reči o pukoj transplantaciji. Lore igre je pažljivo i inteligentno predstavljen igračima, posebno na planu wilder rasa (inteligentnih humanoida koji nisu kith rase). Nagoveštaji o Deadfireu iz prethodnog materijala su ispunjeni, a novi hintovi lukavo posejani.

Eder, Alot i Paleđina se vraćaju kao kompanjoni i njihove priče se organski nastavljaju. Tu su i četiri novajlije sa svojim unikatnim pričama i misijama. Pirat cipher Serafin ima veoma bogatu pozadinsku priču, koja vešto kombinuje tragičnu prošlost i jaka ubeđenja sa šaljivim temperamentom, koji ga čini jednim od živopisnijih likova u cRPG svetu. Sveštenica Kšoti takođe ima veoma simpatično kontradiktoran karakter. Rendžer Maia je pisana da bude iritantna sa snobovskim opaskama i ukočenim ponašanjem, ali i humanizovana tokom priče. Čavrljanje kompanjona je stelarno urađeno, zavisi od sastava družine i predstavlja još jedan pomak u kvalitetu pisanja. Uopšte, pisanje je bolje nego u prethodnoj igri, posebno dijalozi i questovi.

Uspela nadogradnja je nešto najlepše i najbolje što može da se desi nekoj igri. Plansko, dugoročno rafinisanje mehaničkog ili umetničkog koncepta je nešto što vredi iskusiti, posebno ako je koncept bio odličan od početka. Dobar reper je Divinity Original Sin 2 koji je ipak imao bolju startnu poziciju u svakom smislu, jer je prvi OS drao Pillars keca, pa treba reći da je Pillars 2 prevalio veći put i ozbiljno se približio konkurentu u svim aspektima, posebno u najvažnijem, narativnom, te je vrlo teško izabrati objektivnog pobednika. Mehanička evolucija Stubova 2 je odličan primer promišljenog razvoja uz poštovanje uzora bez slepog držanja za stare formule i diskretnog pozajmljivanje od pomenutog konkurenta (koje je obostrano). Iako je mehanika igranja kompleksnija, snalaženje je olakšano, što je vrhunac pravilnog unapređivanja.

Sistem dijaloga u kom ulogu igraju vaše poreklo, rasa, klasa, atributi, veštine, već je bio ingeniozno kompleksan, a sada je dodatno izbrušen i to ne u odnosu na originalni PoE, nego na Tyranny, gde je već doživeo unapređenje. Ono što Deadfire nudi otvara širok prostor za roleplaying i kreativan pristup prevazilaženju problema. Sistem odnosa sa kompanjonima i frakcijama je poboljšan i simpatično predstavljen u vidu kružnih skala koje su raspoređene u krugu oko portreta vašeg lika, dok su uvedene i skale međusobnih odnosa pratilaca, pored kojih su prikazane i njihove karakterne osobine. Na osnovu tih osobina možete zaključiti kakvo će vaše ponašanje pratioci odobravati, a povodom kog negodovati. Poznat sistem reputacije vašeg lika, takođe izražen osobinama koje vam pripisuju, ukomponovan je u pomenuti krug, ali je set osobina ostao isti kao u prvoj igri, pa je moguće imati punu skalu i agresivnosti i miroljubivosti, što je definitivno trebalo da se ukomponuje u jednu skalu sa pozitivnim i negativnim pomeranjem. Ovako smo do polovine igre imali sve osobine na maksimumu, što kvari utisak i otežava igranje paladina, koji dobija bonuse u skladu sa praćenjem alignamenta.

Razvoj likova je daleko bolji, a multiclassing je veoma zabavan dodatak. Izmene korpusa i funkcionisanja veština su se pokazale kao pun pogodak. Sistem odmaranja je izmenjen, nema više posebnog resursa, bonuse možete dobiti konzumiranjem hrane. Veći deo sposobnosti se računa po encounteru ili po novom principu klasnog resursa koji je uveden i za klase koje ga do sada nisu imale. Nova sposobnost empower se može koristiti za osvežavanje zaliha klasnog resursa ili za podizanje power nivoa bilo koje sposobnosti. Power level utiče na snagu sposobnosti, raste sa nivoima lika, a moguće je dobiti bonuse putem sposobnosti ili opreme. Time se postiže da početne sposobnosti postaju sve jače kako igra odmiče i ostaju sastavni deo strategije, dok ste u prvoj igri prestajali da ih rabite, jer nisu bile efikasne. Borbe su elegantnije za upravljanje sa družinom od pet likova, a zbog izmena mehanike pružaju kompleksniji taktički izazov. Pred kraj igre borbe postaju vatromet, pravo uživanje za gledanje i izuzetno zanimljive za igranje. Izazov borbi za iskusne i posvećene igrače možda neće biti konstantan, čak ni na veteran težini (prva tri stupnja slobodno ignorišite), ali tu je uvek Path of the damned. Tu je i expert mode, iron mod i opcije level scalinga. Deadfire je veoma prostran, načičkan mnoštvom lokacija, desetak naselja i ogromnim glavnim gradom, pa je uživanje u istraživanju zagarantovano. Raskinulo se sa nasleđem Baldur’s Gatea po pitanju world mape, pa se sad putuje na daleko bolji način, kao u prva dva Fallouta. Sistem upravljanja brodskim resursima je elegantno urađen, ali je potrebno neko vreme da se pohvata užad sistema pomorskih bitaka, koje su zanimljive i pored prisustva RNG-a.

Grafički lifting je zaista impresivan, igra je obogaćena vrhunskom animacijom i izvanrednim efektima svetlosti i vode, što neke prizore sa kraja igre čini zaista spektakularnim. Optimizacija je vredna pohvale, učitavanja su dosta skraćena u odnosu na prvi deo, sa izuzetkom kvartova Neketake. Muzička podloga je stelarna kao i zvučni efekti, dok je preobiman posao glasovne glume svih linija dijaloga urađen na zavidnom nivou.

Pillars of Eternity II: Deadfire je impresivna igra koja predstavlja gigantski iskorak u razvoju koncepta. Atmosfera će vam pružiti desetine sati čistog uživanja. Već željno iščekujemo najavljeni paket od tri ekspanzije, ali i sledeću igru za koju se nadamo da će nastaviti uzlaznu putanju kvaliteta koja sada krasi ovaj serijal. Apsolutna preporuka.

Srđan BRDAR