Predanje kaže da je legendarni vikinški kralj Ragnar Lotbruk skončao u jami sa zmijama u koju je bačen po nalogu Ele, kralja Mersije, nakon čega su njegovi sinovi Ube, Hvitserk i Ivar prikupili masivnu armiju i sproveli prekomorsku invaziju na britansko ostrvlje. Iako je sâm Ragnar mitska figura za koju nema neposrednih istorijskih izvora i dokaza, invazija Vikinga je bila i te kako realna i imala je dalekosežne posledice na demografiju i dalji tok istorije onoga što se danas zove Velika Britanija. Pripremu terena za taj autentični Game of Thrones u IX veku mogli ste da vidite u IV i V sezoni TV serije „Vikings”, a dalju eskalaciju sukoba između vikinških pridošlica i anglosaksonskih, velških, keltskih i gelskih domorodaca možete da igrate u novoj Total War igri, prvoj u spin-off nizu sa sufiksom „Saga”.

Total War Saga: Thrones of Britannia počinje jednu generaciju nakon invazije, kad se deo vikinških frakcija naselio u Britaniji, a deo je nastavio da organizuje pljačkaške pohode iz Skandinavije. Možete da birate između svih ključnih igrača tog perioda, a zavisno od izbora i startne pozicije, imaćete lakši ili teži posao. Na primer, Velšani, nabijeni u dve teritorije na zapadu i centru mape, imaće većih (početnih) problema nego Kelti na slobodnom severu... Frakcije se po raznim atributima, pre svega vojnim, razlikuju jedna od druge, ali ne u meri koja bi bila istorijski potpuno autentična. Na primer, iako su Vikinzi specijalisti za pešadiju sa sekirama i imaju specifične jedinice nalik na huskarle i berserkere, njihov plasman na terenu, gde nastupaju u rigidnim formacijama kao falange grčkih hoplita, pogrešan je u istorijskom kontekstu. Istorijske specifičnosti nacija tog perioda reflektuju se i u raznim drugim detaljima. Primera radi, „Velika armija Vikinga” koja je osvojila i naselila Nortambriju mora da balansira između dva suprotstavljena načina vladavine – jedan se sviđa komšijama-domorocima, a drugi vikinškim vojnim tradicionalistima. Odlaženje u debeli minus u prvoj kategoriji znači pogoršanje odnosa sa anglosaksoncima i ekipom (što dovodi do rata), dok nipodaštavanje druge može dovesti do pobune u sopstvenim redovima. Poene za jednu i drugu stranu stičete odlukama u mini-dilemama (recimo, suđenje izgredniku ili likvidacija putem krvavog orla – prva odluka daje plus za Engleze, a druga za Vikinge) ili ponašanjem na terenu: ako, recimo, često organizujete pljačkaške pohode na gradove i naselja, simpatije sa tradicionalistima će vam rasti i obrnuto.

Za razliku od svih prethodnih naslova u Total War seriji, Thrones of Britannia seže dublje u istorijske intrikacije feudalizma, pri čemu pozajmljuje neke elemente iz Paradoxovog Crusader Kingsa. Ovde morate da vodite računa o lojalnosti svojih vazala, koji vrlo lako organizuju pobune ako im ne dodelite osvojene zemlje na plodouživanje ili ih niste „ispoštovali” na neki drugi način (recimo, feudalcu ste zabranili da se oženi damom koju je izabrao ili ste ga skinuli s funkcije da biste postavili svog sina). Sistem je relativno jednostavan jer ne barata sa previše parametara i nema dubinska porodična stabla i geneološku isprepletanost Crusader Kingsa, ali je dobar početak za dalju nadgradnju u nekom budućem Total Waru.

Sledeća značajna razlika tiče se regrutacije i održavanja oružanih snaga. Kad regrutujute jedinicu, dobijate je sa 50% popunjenosti, a ostatak do punog sastava zahteva veći ili manji broj poteza, zavisno od vrste jedinice i lokacije bivakovanja (u gradu ide brže nego u divljini). Dostupnost najjačih jedinica je minimalna, tako da gro armije mora da vam čini „meso” u formi regularnih trupa uz svega nekoliko elitnih formacija. Kreiranje „doomstackova” najjačih elitnih jedinica u sklopu pojedinačnih armija ovde je znatno teže nego u prethodnim Total War nastavcima, što će vas naterati da igrate opreznije i da se manje oslanjate na automatsko izvršavanje bitaka (auto resolve). Sledeći realni faktor koji ograničava vojevanje jeste proizvodnja hrane koja više nije vezana za napredovanje gradova i mir u provincijama, već pre svega za vojsku. Pored novčanog troška za održavanje, svaka jedinica koju regrutujete u svakom potezu vam vezuje određenu količinu hrane, tako da masivnih armija nema bez prethodnog organizovanja logistike i razvoja proizvodnih kapaciteta u provincijama. Od raspoložive hrane zavise i zalihe koje pojedinačne armije nose u pohode, što vam takođe smanjuje manevarski prostor. Prolongirani prepadi na neprijateljske teritorije, a posebno opsade utvrđenih gradova, troše raspoložive zalihe i mogu dovesti do osipanja brojnog stanja ukoliko ih blagovremeno ne dopunite u osvojenim naseljima ili povratkom na svoju teritoriju.

Total War Saga: Thrones of Britannia ima nekoliko značajnih problema. Prvi je činjenica da je igra po defaultu suviše laka, donekle zbog obilja resursa, a ponajviše zbog konkurentskih frakcija koje nisu dovoljno agresivne i puštaju vas da ih jednu po jednu sameljete. Creative Assembly je svestan svega toga i obećao je da će igra u narednom periodu biti pečovana punim intenzitetom. Ovaj tekst je zasnovan na beta patchu koji je donekle popravio stvari, ali na peglanju AI-ja ima još dosta da se radi. Zamerke se mogu uputili i ružnim mapama za koje je zaslužena verzija enginea korišćenja u Total Waru: Attila umesto modernije i lepše koja je pokretala Total War: Warhammer II.

Miodrag KUZMANOVIĆ