Retko koji serijal video igara može da se pohvali da je „obrnuo” nekoliko decenija i pritom ostajao jednako svež i relevantan kao i prvog dana. Igre, logično, dolaze i odlaze, trendovi se menjaju i izdavači prelaze na neke nove (i divlje) stvari. Ne i Street Fighter, koji ne samo što je napunio 30. rođendan, već je i dalje suvereni vladar žanra. A kao da je bilo juče kada smo od džeparca za užinu odvajali za rundu-dve u lokalnoj buvari.

Capcom je proslavio trideset godina Street Fightera izdavanjem kolekcije igara, velike vremenske kapsule ka nekom drugom vremenu kada se gradila ikona pop kulture. Street Fighter 30th Anniversary Collection je do sada najkompletnija kompilacija arkadnih izdanja ovog serijala. Pokriveno je apsolutno sve, od originalnog i veoma kljakavog Street Fightera, zaključno sa Third Strike (i Ultra SF 4 ako ste preorderovali igru). Dvanaest igara u ovoj kolekciji su istovremeno lekcija iz istorije i udarac nostalgijom u pleksus, mada gledanje svega kroz ružičaste naočari nostalgije možda i nije najpametnija stvar.

Kada kažemo da su u pitanja arkadna izdanja 12 igara, pod time mislimo da su preneta na PC/konzole tačno onakva kakva su izdata na arkadnim aparatima, u dobrom, ali i u lošem smislu. Da, tu je nostalgična muzika, urnebesno loši glasovni efekti u prvoj igri, svi potezi i tehnike kojih se sećate, ali i mnogo problema i propusta sa kojima su se igre nalazile u „divljini”. Kako su u pitanju izdavanja za zapadno tržište, a ne japanske zakrpljene (i kasnije objavljene) verzije, neke igre imaju očigledne probleme. Recimo, igra Street Fighter 2 Turbo ima notorno brutalnu težinu AI protivnika na svakom nivou, toliko, da u velikom broju slučajeva protivnik vara sa izvođenjem poteza i pritom savršeno čita sve što ćete vi uraditi. Tu su i sitni problemi sa balansom u drugim igrama, što će vam zadavati glavobolju ukoliko se potpuno hardcore posvetite ovim igrama. Ni originalni Street Fighter nije naročito kvalitetna igra, ali bismo sa svakom daljom kritikom imali osećaj da guramo penzionera niz stepenice. Ipak, odigrajte svaku igru, bilo bi dobro redom kojim su izlazile, kako biste videli evoluciju serijala.

Simuliranje arkadnog iskustva je nešto čemu je posvećena naročita pažnja. Prikaz se može podešavati na nekoliko načina, od dodavanja filtera koji simuliraju CRT ekran televizora ili arkade, pa do postavljanja okvira koji simulira okolnu grafiku arkadne mašine. Sa druge strane, brojni meniji vam omogućavaju da odmah uskočite u versus, trening ili arkadni mod svake od igara, a prisutna su i podešavanja brzine i težine protivnika. Pritom, sve to radi izuzetno brzo i sa gotovo trenutnim učitavanjima, tako da je ovo zaista najbolja od svih Street Fighter kolekcija, kada je udobnost igrača u pitanju. Nema virtuelnog ubacivanja žetona kao na emulatorima ili sličnim kompilacijama, borbe se nižu kao na traci. Čak i originalni Street Fighter ima funkcionalan versus mod, koji je, inače, na automatu zahtevao istovremeno (!) ubacivanje dva žetona da bi radio.

Kako ipak živimo u 21. veku i online igranje je dostupno svima, tako je i Capcom omogućio da ukrstite pesnice sa igračima širom sveta. Međutim, od dvanaest igara samo ćete četiri moći da igrate online: Street Fighter 2 Hyper i Turbo, Alpha 3 i 3rd Strike. Razumemo da su ove igre najreprezentativnija izdanja u svojim serijalima (realno, ne mora baš svako od pet izdanja SF2 da ima online), ali je zaista čudna odluka, naročito s obzirom na to da Alpha serijal ima veliku publiku. Za svaku od ove četiri igre, dostupni su vam rangirani i kežual mečevi, pravljenje lobija sa „pobednik ostaje” rotacijom igrača, ali i traženje protivnika dok prelazite Arcade, nešto na šta smo navikli iz novijih borilačkih igara. Nažalost, filtriranje protivnika po kvalitetu konekcije ne postoji, pa je svaki meč obično lutrija između leavera, nasumičnog laga i sasvim pristojnog meča u kom verovatno popijete batine. Ipak su ove igre stare oko dvadeset godina. Naš savet je da odmah zaboravite na opciju Casual match, jer je praktično niko ne igra.

Razlog zbog koga se takođe kupuje ove kolekcija, leži van svake od ovih igara, u menijima. Naime, Capcom je u ovoj kolekciji napravio pravi mali muzej Street Fighter istorije, od kompletnog dokumenta kojim je igra prvobitno predstavljena izdavaču, preko istorije i spiska poteza svakog od likova, pa do preslušavanja čitavog soundtracka iz svake od 12 igara. U muzejskom delu možete pročitati kako je tekao razvoj svake od četiri generacije Street Fighter igara, a na kraju je tu i čitava vremenska linija serijala od začetka do danas, sa svakim ključnim događajem u Street Fighter istoriji i interesantnim podacima o tome šta je obeležilo koju godinu. To je zaista fantastičan dodatak kolekciji i što bismo voleli da viđamo u drugim antologijskim kompilacijama.

Na kraju moramo da odgovorimo na pitanje – da li vam treba ovo u kolekciji. Ako ste Street Fighter fanatik, ili vam jednostavno nije do petljanja sa emulatorima, romovima i podešavanjima, odgovor je apsolutno potvrdan. Kolekcija kojom je Capcom obeležio 30. godišnjicu serijala jeste muzej za pokolenja, pokazatelj kako je jedna luda ideja sa nekoliko škrabotina na A4 papiru rodila serijal koji su mnogi kopirali, ali retko ko uspeo kvalitativno da dostigne. Street Fighter je uvek opstajao kao THE borilačka igra i nema nameru da se zaustavi. U to ime – živeli za još 30 godina!

Bojan JOVANOVIĆ