Gde nestadoše teniske simulacije? Možda je još bolje pitanje, gde nestadoše softverske kuće koje su se bavile njihovim razvojem. Zvučaće neverovatno, ali do ove godine aktuelni igrački sistemi u svom portfoliju nisu imali nijednan naslov sa „belim sportom”! Sega se povukla u svoj dodžo i ne oglašava se, 2K Sports je za javnost izdao saopštenje da im tenis u ovom momentu nije u fokusu, Namco Bandai štancuje igre sa ukusom dalekog istoka, dok je EA Sports ionako u celu priču zalutao samo na nekoliko sezona.

Nakon razočaravajućeg Australian Open International Tennisa koji se pojavio početkom godine, oči ljubitelja „maltretiranja” žute loptice bile su usmerene na Tennis World Tour. Za njen nastanak zaslužan je Breakpoint, razvojni studio koji je (navodno) sastavljen od dela ljudi koji su svojevremeno radili na Top Spinu – po mnogima najboljoj teniskoj simulaciji svih vremena. Trideset jedan profesionalni igrač u rosteru, Džon Mekinro na komentatorskoj poziciji i podatak da su iza projekta stali gotovo svi bitni proizvođači teniske opreme, ulivao je poverenje i nadu da je sedmogodišnji post konačno prekinut na spektakularan način. Krajem maja igra se napokon pojavljuje na rafovima prodavnica, ali samo u verzijama za PlayStation 4 i Xbox One. PC igrači, baš kao i vlasnici Nintendovog Switcha, „pečatirani” su delayom, koji nije jedini nedostatak...

Tennis World Tour deluje nezavršeno i nedorečeno i to na svim poljima! Na primer, čari tenisa možete da osetite samo igrajući singl, jer je dubl još uvek na to do listi autora. Online komponenta postoji kao stavka u meniju, ali isključivo kao najava „sledeće velike stvari”, dok ni posle 15 sati provedenih „bistreći” kampanju nismo nabasali na sponzore i proizvođače opreme koji se tako pompezno najavljuju na zvaničnoj online prezentaciji igre. Šta tek reći za roster igrača u kojem nema Đokovića, Nadala, Mareja, ali ni većine vedeta sa WTA liste. Čast devojaka brani svega pet igračica: Voznijacki, Muguruza, Kiz, Bušar i Kerber. Momke predvodi kralj lično – Federer, a u stopu ga prate Vavrinka, Zverev, Tim, Gofan, Dimitrov, Raonić... Svidelo nam se što su na raspolaganju i mlađi lavovi poput Cicipasa, Tiafoa, Frica, Kokinakisa i Kiriosa, mada ne uspevaju u potpunosti da zapuše rupu nastalu izostankom „velike trojke”. Ukoliko ste se ponadali da ćete biti u prilici da uskočite u patike penzionisanih igrača, čeka vas još jedno razočaranje. Isključivo ako poručite Legends, skuplju verziju igre, dobićete priliku da vodite Agasija i Mekinroa, čime je spisak igrača kompletiran. Naravno, nijednog od pomenutih igrača ne možete da vodite u kampanji koju počinjete kreiranjem avatara uz veoma mali broj alatki za modelovanje njegovog izgleda.

Cilj je doći do prvog mesta na rang-listi, a počinjete kao stoti „reketaš” na svetu. Odmah na startu kampanje sledi još jedno razočaranje koje se ogleda u činjenici da autori nisu otkupili prava za poznate turnire, tako da, ne samo što ćete biti lišeni prilike da zaigrate na gren slemovima, već nećete moći da se okušate ni na turnirima iz Masters serije. Dalje, postoji svega devet izmišljenih lokacija na kojima se odigravaju mečevi, što je za trenutno važeće standarde veoma siromašno. Akcije su segmentirane, tako da u toku jednog meseca možete da odaberete samo jedan event na kojem ćete učestvovati. Pri tome, igra ne pravi razliku da li ste otišli na odmor, da li pregovarate sa sponzorima ili vam je na umu bilo igranje neke egzibicije ili uobičajena trening sesija. Najveći izvor iskustvenih poena su turniri, mada ih dobijate i treningom kao perk nose i privremeni boost igračevih performansi u nekoj od treningom definisanih oblasti. Mini-igre koje su bile nezaobilazni folklor u prošlosti, izbačene su i zamenjene su teniskim drillovima koji se ponavljaju češće nego što je to potrebno, tako da brzo dosade.

Izlazak na teren otkriva najveću manu igre koja zakucava najduži ekser u njen kovčeg. Modeli igrača su minimalno napredovali u odnosu na Top Spin 4, a tu su i „robotizovani” pokreti koji kvare fluidnost udaraca. Kontakt loptice sa reketom često se ne dešava iako raščupanu žutu beštiju nekom magijom ipak šaljete preko mreže ka protivniku. Igrači su pride i neposlušni pa ponekad jednostavno odbijaju da odigraju selektovane udarce i služe se čopom ili slajsom iz samo sebi znanih razloga. U nekim slučajevim dolazi do potpunog zaglavljivanja komandi što rezultuje protivnikovim vinerom. Izvođenje udaraca je pojednostavljeno i ne podrazumeva koketiranje sa analognim kontrolama (sem pri usmeravanju), a najviše promena doživela je servis-akcija. Pored osnovnih udaraca sa forhend i bekhend strane (slajs, spin, ravan), na raspolaganju su lobovi i skraćene lopte, mogućnost fine kontrole voleja, ali i odigravanje inside-out udaraca. Naravno, tu je i taster za sprint koji koristite kada vas protivnik otera van terena, za brzo vraćanje u osnovni stav. Vrlo, vrlo, tanko!

Da ne bude da je sve baš crno kao gradonosni oblaci, Tennis World Tour je napakovan inovacijama gotovo na svakom ćošku. Tako veći deo opreme utiče na performanse vođenog igrača, a prijatno smo se iznenadili što igra pored reketa vrednuje i različite vrste španova, u jednačinu stavlja performanse vibro-stopova, pa čak i overgripova. Na meniju je i unajmljivanje trenera koji vam donosi boost performansi u određenim segmentima igre, ali i napreduje sa vama kako se probijate ka vrhu rang-liste. Na raspolaganju su i agenti, mada je najupečatljivija novina mogućnost korišćenja skillova u maniru role play igara kartama. Naime, na raspolaganju se nalazi pet slotova u koje postavljate karte koje boostuju naročite karakteristike – smanjujete potrošnju energije, povećavate preciznost ili snagu udaraca i tako dalje. Ima ih, za sada, 90 i aktiviraju se nakon ispunjavanja određenih uslova.

Tennis World Tour nije promašaj, već poluproizvod, Early Access igra na kojoj još treba mnogo da se radi ne bi li dostigla potencijal. Ako joj zbog nedostataka voda ne bude ušla u uši, bićemo svedoci njenog evoluiranja, ali borba koja joj predstoji je lavovska. Nažalost, alternative gotovo da nema, pa će se autori možda izvući sa svim brljotinama koje su ostavili za sobom. Jedna od njih je i Mekinro kao komentator.

Vladimir PISODOROV