Ljudi iz nemačkog razvojnog tima Ocomotive odlučili su da njihova prva igra bude umetnički naslov, ostvarenje koje nije simulator hodanja, ali čije su mehanike prvenstveno tu kako bi zajedno izgradile jedno nadasve uzbudljivo iskustvo. Tako je nastala jedinstvena igra FAR: Lone Sails, uspešni eksperiment koji na do sada neviđen način predočava igračima kako izgleda život u jednom postapokaliptičnom okruženju.

Kada čujete da je neka igra simulacija života u negostoljubivom okruženju, verovatno prvo pomislite da je u pitanju neki survival naslov. Ipak, iako FAR ima elemente survival igara, smisao igre je u linearnoj kampanji, koja nudi mnogo prilika za predah i dopušta igraču da se uživi u specifičnu atmosferu oronulog sveta u kojem se našao. Priča je minimalistička, dijaloga nema, kao ni bitnijih dešavanja, a glavni junak (ili junakinja) obavijen je velom misterije. Ovo ne znači da je ova igra narativno prazna, već samo da odaje utisak poezije napisane u formi video-igre. Pred vama je zadatak da otkrijete put od krajnje leve do krajnje desne tačke igre, a u tome vam pomaže neobično steampunk vozilo zvano okomotiva. Pomoću okomotive prevaljujete velike daljine koje su odvojene raznim preprekama na putu, koje otklanjate rešavajući jednostavne zagonetke van svog vernog vozila. Ipak, najveći deo igre provešćete unutar okomotive. Ona se ne kreće sama, već njom upravljate tako što ručno pomerate protagonistu, pritiskate razne prekidače i tako koristite određene sisteme koji su deo okomotive. Pored prekidača za pogon, isprva vam je na raspolaganju samo puštanje pare, koja se skuplja dok motor radi i koja ubrzava okomotivu, sidro koje je zaustavlja, kao i crevo za gašenje požara, odnosno alat za zavarivanje, koji koristite kada se okomotiva ošteti (kada ne stignete da spustite sidro na vreme i udarite u zid, na primer). Tokom igre, ovo moćno vozilo postaje još moćnije. Dobijate i jedra, koja takođe mogu da pokrenu okomotivu, ali samo ako je vetar dovoljno jak (ovo utvrđujete na osnovu položaja zastave na vrhu okomotive). Drugo bitno unapređenje tiče se sakupljanja izvora energije koji pogone vaše neuobičajeno transportno sredstvo. Naime, skoro sve predmete koje možete da pokupite koristićete kao gorivo, koje unutar okomotive pretvarate u energiju. Kako biste uskladištili gorivo, u početku ćete morati ručno da unosite ove predmete u okomotivu, ali kasnije dobijate ventilator koji ih sam usisava. Na kraju, tu su i sajle, koje imaju očekivanu funkciju.

Igrači koji očekuju tradicionalno igračko iskustvo verovatno će biti razočarani ovim naslovom. Ako niste spremni na to da budete uvučeni u svet ove igre, bolje je zaobiđite. Putovanje do sledeće prepreke biće vam dosadno i repetitivno, a zagonetke će vas udaviti svojom jednostavnošću. Tek kada osetite prožimanje dva segmenta ove igre – njene atmosfere i mehanike – shvatićete u čemu je draž ovog naslova. Deluje kao da se autori nisu toliko bavili pitanjem – kako da nam igra bude što više zabavna/zarazna, već su pokušali (i uspeli) da nas stave u kožu jedine preživele osobe u razorenom svetu budućnosti. Putovanje nije repetitivno, već predstavlja meditativno iskustvo. Sakupljanje goriva može da deluje naporno, ali u ovakvom okruženju, napor je neizbežan. Istovremeno, mehanika ove igre nije bez čari, naprotiv. Upravljanje okomotivom je dosadno samo ako se u trenucima predaha ne osetite kao junak ove igre, koji kroz prozor posmatra fantastične predele pored kojih prolazi. Između ovih trenutaka, očekuje vas pažljivo motrenje na sisteme vaše steampunk zveri, ponovno uključivanje pogona koji se gasi posle minut-dva, pretvaranje goriva u energiju, saniranje požara i popravljanje uređaja... Kako vam ova kombinacija upravljanja vozilom i uživanja u atmosferi ne bi dosadila, autori su pojedinačna putovanja ograničili preprekama koje okomotiva ne može sama da zaobiđe. Tada je na vama da izađete napolje i da, skačući po brojnim prekidačima, rešite mnoštvo jednostavnih, ali ne i banalnih logičkih problema. Sem što otklanjaju monotoniju, ovi problemi su i raznovrsni, lepo osmišljeni i pružaju vam priliku da vidite drugačije prizore u odnosu na ostatak igre.

Kad smo već kod prizora, mora se reći da su oni izuzetno dizajnirani, počevši od prelepih pozadina, preko dizajna okomotive, pa sve do oronulih enterijera koje istražujete van okomotive. Dobar deo igre provešćete slušajući samo zvuke motora ali, kada je ima, muzika je takođe na visokom nivou i mnogo doprinosi atmosferi. Naizgled, FAR je sumorna i hladna igra, sa protagonistom o kome ništa ne znamo, koji živi u umirućem svetu. Ipak, s vremena na vreme, bilo zbog starovremenskih melodija koje dopiru sa radija, bilo zbog novog poetičnog prizora, FAR zrači toplinom i uzdržanim nežnim emocijama. U skladu sa tim je i dirljivi završetak, koji stavlja tačku na ovo iskustvo.

Kako se bližite kraju, igra postaje sve uzbudljivija. Upravo je ova gradacija u intenzitetu jedna od stvari koje ukazuju na to da autori nisu preterali sa umetničkim detaljima i da ovo nije hermetično delo u kojem će moći da uživaju samo odabrani, kako to isprva deluje. Balans između umetničkih pretenzija i potrebe da gameplay bude zanimljiv postignut je i u samoj mehanici igre. Ipak, daleko od toga da će ova igra dominirati top-listama najprodavanijih igara. Previše je čudna i sirova za to. Objašnjenja nema mnogo, već je na vama da sami sklopite slagalicu, bilo narativnu, bilo u pogledu mehanike. Tu je i osećaj blage tehničke neispoliranosti, koji se savršeno uklapa u ovu igru. Život u postapokaliptičnoj divljini nije ispoliran, ali pruža momente velike lepote. Ako ste spremni da mu se prepustite, lako može da se desi da vam FAR bude jedna od najboljih (ili bar najzanimljivijih) igara ove godine.

Aleksandar ĐURIĆ