Ljubitelji stonih igračkih sistema iz kompanije Games Workshop su već neko vreme suočeni sa specifičnom logičkom zavrzlamom. Kako je moguće da firma čiji su posao i uspeh zasnovani na pažljivom odabiru strategije i taktike nema malo prefinjeniji pristup u prodaji svojih licenci drugim kompanijama? Naravno, istorija nas uči da je „tepih-bombardovanje” sasvim legitiman pristup i nešto će, svakako, da pogodi metu. Ipak, dok se ljubitelji Warhammera gotovo univerzalno raduju svakoj igri smeštenoj u ovo okruženje, već odavno su svesni da svakom novom ostvarenju moraju da priđu veoma pažljivo jer su se već previše puta opekli.

U već opsežnoj galeriji WH igara svoje mesto je od nedavno našao i akcioni RPG Warhammer 40.000: Inquisitor – Martyr, koji se dobre tri godine krčkao u Neocore Gamesu. Ovaj mađarski nezavisni studio se, serijalom Van Helsing, tokom protekle decenije fokusirao upravo na žanr akcionih RPG igara, tako da je Inquisitor – Martyr pokazna vežba šta su sve naučili, ali i koliko su zaista posvećeni specifičnom predlošku kao što je WH 40K.

U duhu izvornog materijala Warhammer 40.000: Inquisitor – Martyr je smešten u mračnu budućnost 41. veka, gde postoji samo rat. Poprište bitke je sektor Calligari, opasan i u velikoj meri neistražen region na obodu Segmentum Tempestusa, u kom vrebaju sluge Haosa i neočekivane oluje warpa. Nakon što je Sveti red Imperijalne inkvizicije primio poziv u pomoć, šalju vas, inkvizitora, da otkrijete o čemu se radi. Tako stižete do prastarog manastira-tvrđave koji je verovatno izbačen iz warpa nakon što je plovio njime nepoznati broj vekova. Vaš zadatak je da otkrijete šta se tačno desilo sa manastirom, kao i da, usput, ognjem i mačem istrebite trulež koja polako izjeda sektor Calligari iznutra.

Ljudima iz Neocorea se trenutno mora odati priznanje da su atmosferu zaista pogodili. Zapravo, svako ko planira da se upusti u dužu avanturu sa Inquisitor – Martyrom bolje da bude baš veliki fan mračne futurističke gotike jer je raznolikost okruženja limitirana na unutrašnjosti brodova sa šmekom koji naginje u pravcima Imperije, xenosa ili Haosa i krajolicima na površinama planeta koji nisu preterano raznovrsni. Muzika je solidna, dok glasovna gluma impresionira i kvalitetom i kvantitetom. Naravno, okruženje je samo deo komplikovane jednačine koja deli prosečnu igru od hita, a u kojoj značajno figurišu likovi i mehanika.

Martyr igračima nudi tri veoma različite klase koje su nepogrešivo u duhu identiteta Imperije u WH 40K. Na prvom mestu je Crusader, najsličniji oklopljenom space marincu koji sporo i metodično stupa pred sluge Haosa i suprotstavlja im se sa impresivnim arsenalom u rukama. Bilo da su vam u rukama štit i mač (ili sekira) ili pak moćna vatrena oružja, ovo je klasa koja može da upije najviše protivničkih napada. Assasin je bivša pripadnica Kulta smrti koja se tokom obračuna sa nevernicima oslanja na brzinu i veštinu kako bi isporučila impresivnu količinu bola. Assasin može da se igra kao dalekometni snajper, okretni strelac sa srednje distance ili gotovo nevidljivi vihor smrti koji pleše između neprijatelja izbegavajući povrede. Poslednja klasa je Psyker, mutant koji vuče energiju direktno iz opasnog warpa, a pošto to radi u službi Imperije, dozvoljeno mu je da živi. Svaka klasa ima tri tematske podspecijalizacije, ali vaš izbor na početku igre nije usko usmeravanje od kog ne može da se odstupi, već je samo polazna tačka sa koje počinjete da raspoređujete atribute (svaka klasa ima po tri atributa, ali se kod svake zovu drugačije) i birate veštine. Dok Crusader i Assasin imaju jedinstveno drvo veština (neke grane su zaključane svakoj klasi dok ne ispunite specifične uslove), Psyker ima sopstveno, potpuno drugačije drvo. Zapravo, Psyker ostavlja utisak igre za sebe jer mora da se igra mnogo pažljivije, mehanika mu je kudikamo kompleksnija (neprestano morate da pazite da vaše razorne sposobnosti ne privuku nekog monstruma iz warpa), a svaka specijalizacija mu otvara potpuno drugačiji stil igre, kao što to u slučaju prve dve klase radi oružje. Naime, oružje u Inquisitor – Martyru nije samo skup statistika i kozmetičke raznolikosti dok ga koristite, već su za svaki komad vezane specifične veštine sa cooldownom i energetskom zahtevnošću, što efektivno definiše vaš stil igre.

Dok razlike u načinu igranja između klasa, specijalizacija i različitih loadouta opreme svakako postoje, ne može se sakriti činjenica da je, po merilima onoga što smatramo „klasičnim aRPG naslovom”, Martyr veoma spora igra. Gameplay jeste prepoznatljivo kliktanje do besvesti dok jurite novu opremu i tako dok se ne istope boje, ali pokušaj autora igre da spoje ovaj žanr sa specifičnostima poteznog, stonog Warhammera stvorio je veoma čudan hibrid u kom je bitna taktika, a ne samo spamovanje napada. Pozicioniranje, korišćenje okoline i odgovarajućih veština značajno povećavaju vašu borbenu efikasnost, ali količina zdravlja koju imate kako vi, tako i neprijatelji znači da svaka borba i svaka misija, bez obzira na zadatak i okruženje, ima umeren tempo. Stvari se, ironično, dodatno usporavaju kada igrate kooperativno (za do četiri igrača), što, u duhu Diabla, pojačava protivnike, ali i nagrade. Ipak, dok je finalni rezultat svakako spor, nije monoton ili dosadan.

Igranje Martyra zahteva vezu sa internetom jer, iako je kampanja isključivo singleplayer iskustvo, sektor Calligari je perzistentno online okruženje u kom se pojavljuju misije i događaji sa vremenskim ograničenjem. Ovo je verovatno urađeno zbog implementacije freemium mehanike, koja, srećom, nije nametljiva (bar tokom levelovanja). Ako ste fan WH40K univerzuma i tražite specifičan akcioni RPG koji poštuje izvorni materijal, po cenu brzine, ali ne i dinamičnosti, Warhammer 40.000: Inquisitor – Martyr je igra za vas i sadržaj koji ona nudi potpuno opravdava cenu od 45 evra. Ukoliko ste pak i dalje neodlučni, sačekajte koji mesec neko sniženje na Steamu. U svakom slučaju, nećete se razočarati.

Dragan KOSOVAC