Svet kompjutera

2. januar 2021.

Volimo igre i nismo usamljeni (procenjuje se da je na svetu 2,7 milijardi ljubitelja ovog tipa zabave). To dobro znaju i razvojni studiji i izdavači koji su, gonjeni pohlepom, tokom prošle godine pokušali da nas impresioniraju naslovima kojima je falila ili forma ili suština, a neretko i jedno i drugo. Sto ljudi sto ćudi, dva urednika dva spiska. Slede liste igara koje su prethodne godine podbacile...

10 najboljih igara u 2020. godini
10 najboljih „ispod radara” igara u 2020. godini

Svojih 10, prvo će predstaviti Qzma...

  10. Mortal Shell

Ova kopija Dark Soulsa preporučila se odličnim trejlerom. Premisa je takođe bila zanimljiva – generički humanoid koji preuzima telo i svojstva palih ratnika. Nažalost, skroman izbor oružja, pojednostavljena mehanika borbe i nebuloza od priče učinili su svoje – „Ni nakon petnaest sati igranja meni nije jasno šta je pisac hteo da kaže, ali možda je poenta mističnog sveta igre to što poente nema, što je sve perpetualna enigma i volšebna uvijenost. Kod Dark Souls igara, koliko god kriptične bile, postoji sloj inherentnog smisla koji se postepeno može dešifrovati, ali ja ga ovde nisam našao. Možda je problem to što sam žurio? Ili što sam glup? Kad se sledeći put budem setio igre, otići ću na Vaatividjin Youtube kanal da mi lik rastumači šta se u Mortal Shellu, zapravo, dešava.”

9. Crucible

Pokušaj Amazonovog studija da se otisne ka tim profitabilnim vodama online pucačina završio se krajnje neslavno. Crucible je lansiran u maju, a mesec dana kasnije, broj igrača bio je dvocifren! Sa aparata je zvanično isključen u novembru. Kad je ideja glupa, a plasiranje novog free-to-play shootera na odavno prezasićeno tržište to svakako jeste, ni pozamašni budžet ne može da pomogne.

8. Aquanox: Deep Descent

Novosadski studio Digital Arrow isporučio je novu Aquanox igru nakon skoro dve decenije. Za neupućene, serijal bi mogao da se opiše kao Wing Commander pod vodom. Najnoviji izdanak je, uz aktuelnu grafiku, praktično isti kao i prvenac. Linearna kampanja i blaga iluzija slobode. Solidno, ali prevaziđeno.

7. Chronos: Before the Ashes

Ugledavši rimejk Demon’s Soulsa kao glavnu uzdanicu premijere PlayStationa 5, nadležni u THQ uskliknuše: „I mi kljus... konja za tu trku imamo!”. Gunfire Games dobio je zadatak da sklepa nešto na tu foru u roku od odmah. Rezultat je ovaj prequel višestruko bolje igre Remnant: From the Ashes. Osrednje, neposoljeno, kljakavo i kratko igračko iskustvo koje brzo vetri iz glave...

6. Crysis Remastered

U godini koju su obeležili hadverski noviteti, pojavio se osveženi Crysis da svojim benchmark testovima gnjavi buduće Radeon i GeForce kartice. O nekoj drugoj motivaciji nije bilo ni govora. Crytek je čak i pomerio datum premijere, jer je procureli snimak na YT izgledao suviše „obično”.

5. Surgeon Simulator 2

Nismo hirurzi, ali deluje nam da je to jedna veoma precizna veština. Otud od njene simulacije, koliko god bila umotana u šašavu grafiku i crni humor, očekujemo efikasne kontrole. Nismo te sreće. U Surgeon Simulatoru su u najmanju ruku... čudne. Uz to, pomenuti crni humor (igra se ne preporučuje mlađima od 18 godina) definitivno nije za svakoga.

4. Marvel’s Spider Man: Miles Morales

Jedna od najboljih igara iz 2018. godine dobila je nastavak, koji je zauzeo mesto u prvom redu lansiranja novog „Sonija”. Otud joj je jedan od zadataka bio da prikaže svu moć ove konzole što je ona i učinila. Nažalost, tu je inovacijama kraj. Priča je toliko lenjo osmišljena da nipošto nije dostojna standarda stripova i mitologije o Spajdermenu. Zaplet, likovi i situacije u Milesovoj kampanji, čak i za Marvelove pojmove porazno su glupi. Reklo bi se da je Miles Morales bio zamišljen kao DLC, ali je silom prilika prerastao u „punu” igru.

3. Empire of Sin

Vazda inspirativan period američke prohibicije iznedrio je još jedno gangstersko poglavlje, koje potpisuje čuveni Džon Romero. Produkcija ove upravljačke simulacije je na nivou, ali to nije zamaskiralo sve manjkavosti. Uz inkluzivnu fantaziju da su se žene išta pitale u kriminalnoj (Italijanskoj!) organizaciji 30-tih godina prošlog veka, borbe su naporne i repetitivne, a menadžerski segment lišen je nekog jačeg izazova. Romero prop’o? Jeste.

2. Resident Evil 3

Capcom nastavlja sa reinkarnacijama svoje poznate franšize. Prošle godine na red je došla i Trojka, kojoj je odstranjen sufiks Nemesis. Resident Evil oduvek je mamio kako akcijom tako i svojim istraživačkim segmentom. Upravo tu je ova igra podbacila. Akcenat je na borbi dok se rešavanje zagonetki preselilo u drugi plan, stoga je ona brza, plitka i kratka (potrebno je oko 6 sati da se pređe).

1. XCOM: Chimera Squad

Od političkih prepucavanja između liberala i desničara nemoguće je pobeći. Čak su i igre, ti divni fiktivni svetovi u koje se rado povlačimo, podlegle pod pritiskom „dušebrižnika” koji bi nešto nekome da objasne. Tako je decenijama građena ideja otpora čovečanstva protiv mrskog vanzemaljskog okupatora iz svemira pala u vodu. XCOM: Chimera Squad je pojednostavljeni spin-off velikog XCOM-a 2, koji se hronološki nastavlja na pobedu čovečanstva nad armijama vanzemaljskih osvajača. Sektoidi, mutoni, viperi i ini postali su naše nove komšije, sva zla su zaboravljena i svi zajedno sedimo pored vatrice, pevamo kumbaja i slavimo razlike koje nas spajaju... 

10. Overpass

Premisa ove arkadne vožnje definitivno je obećavala. „Tera” se bagi ili kvad od tačke A do tačke B. Vreme je ograničeno a putanja bogata preprekama koje treba zaobići. Još kad padne noć pa se smanji vidljivost... Nažalost, autori su ovu zabavnu postavku sabotirali sistemom upravljanja, pa je teško uočiti gde ste pogrešili kada prepreku sa lakoćom savladate u jednom, a u narednom krugu zbog nje završite na krovu. Pošto je broj različitih tipova podloge i prepreka velik, osnovne zakonitosti teško se usvajaju a šturi tutorijal tu nije bio od pomoći.

8. Fast and Furious Crossroads

Podatak da Slightly Mad Studios radi na Fast & Furious igri ulivao nam je veliku nadu i ohrabrenje na početku balade. Tim koji stoji iza legendarnog serijala Project CARS, ali i jednog od najkvalitetnijih poglavlja Need For Speed knjige - Shift, dokazano ume da napravi dobru trkačku igru. Otud ostade nejasno otkud ovakav pucanj u prazno. Grafika kao da je namenjena prethodnoj generaciji konzola. Sistem upravljanja je banalan. Nema garaže niti dekoracije vozila. Tokom vožnje na raspolaganju je samo chase kamera. Uz trivijalne zadatke koji u odnosu na vozačko umeće imaju primat, nameće se pretpostavka da je Crossroads pravljen po strogom zadatku ili čak kazni nadređenih.

7. Remothered: Broken Porcelain

Remothered: Tormented Fathers nije se baš dobro pokazala. Horor igra pratila je izvesnu Rozmari Rid koja se, bez dozvole bizarnih ukućana, ušunjala u njihovu vilu kako bi rešila misteriju nestale osobe. Bio je to nedovršen naslov sa nedoslednom mehanikom i uvredljivim kvalitetom zvuka (koji se ne sme zanemariti u ovom žanru). Ono što je dodatno razočaralo je plan developera da nastave sa serijalom. Tako se prošle godine pojavio Broken Porcelain, nastavak ili predgovor (autori nisu sigurni, a ni nas nije briga). U glavnoj ulozi je Dženifer, a kuća je zamenjena hotelom. Tanka priča, bagovita igra. The End.

6. Tennis World Tour 2

Ako ste željni kvalitetne simulacije „belog sporta”... produžite dalje. U širokom izboru najboljih tenisera sveta, Đokovića nema! Ostali su modelovani relativno jadno. Neki podsećaju na sebe a drugi nikako. Grafika na terenu takođe nije za pohvalu. Gameplay je naročito loš – udarci su mlaki i neeksplozivni, let same loptice je čudan a reakcije protivnika i saigrača varljive. Sve ovo, pogađate, ne pogoduje opšem utisku o igri koja bi trebalo da nam dočara tenis.

5. Windbound

Windbound je udžbenički predstavnik igre koja počiva na sautparkovskom principu „poslovanja” (korak 1: koncept, korak 2: ?, korak 3: profit!). Konačan ishod je siromašni tutorijal razvučen na gabarite jedne (kraće) igre i kao takvog ga možemo preporučiti isključivo nepopravljivim ljubiteljima digitalnih morskih prostranstava. Ostali bi trebalo da pokažu dovoljno samopoštovanja i preskoče ovaj bezukusni, nekalorični igrački zalogaj.

4. Mafia 2 i 3 Definitive Edition

Jalova godina za mafijašku tematiku... Na krilima aktuelnog trenda remasterovanja starih hitova, na kompjutere se vratila Mafia. Bolje da nije. Za današnje pojmove obe ove igre grafički su skromne. Tona bagova, (i dalje) traljav gameplay, očajan audio miks. Nostalgija je moćan adut, ali samo donekle.

3. XIII Remake

Poplava rimejkova, ributova i modernih adaptacija već adaptiranog kod ljubtelja originala po pravilu prouzrokuje isključivost – ili je odlično ili je očajno, sredine nema! XIII Remake je očajan! Pljunuo je na većinu svega što je bilo dobro u originalu. Od inovativnog naslova autentičnog stila, autori su sklepali generičku pucačinu sa, pogađajte, gomilom bagova (zaštitni znak francuskog Microidsa). 

2. Warcraft 3 Reforged

Kad smo već kod zločina reinkarnacije evo jedne istinski sramotne igre! Prvo zato što finalni proizvod ne izgleda kao što je obećavano tokom dve godine razvoja, a onda zato što je igračima klasičnog Warcrafta III na battle.netu ta igra odstranjena, a Reforged se automatski instalirao umesto nje, naravno bez jednakog kvaliteta PvP funkcionalnosti. Eee Blizzarde, a bio si kul.

1.Marvel’s Avengers

Marvel’s Avengers jedan je od onih naslova za koji žarko želite da vam se svidi i ima dovoljno dobrog sadržaja da vas zaokupi i zabavi neko vreme, ali to je zapravo specifična vrsta mučenja i tužna priča o pohlepi i postavljanje mehanizama za uzimanje novca od igrača ispred samog kvaliteta igre. In-game prodavnica srž je ove igre, a van nje vam preostaje surovi grind unedogled. Upitno je i zašto se izdavač nije dodatno isprsio za pravo na korišćenje izgleda glumaca koji se pojavljuju u Marvelovom filmskom univerzumu, jer bez tih ostvarenja, ove euforije zasigurno ne bi ni bilo.

PRETHODNI TEKST Top Test Play 10 najboljih „ispod radara” igara u 2020. godini

SLEDEĆI TEKST Top Test Play 10 najboljih igara u 2020. godini