Vladimir PISODOROV

1. septembar 2020.

Podatak da Slightly Mad Studios radi na Fast & Furious igri ulivao nam je veliku nadu i ohrabrenje na početku balade. Tim koji stoji iza legendarnog serijala Project CARS, ali i jednog od najkvalitetnijih poglavlja Need For Speed knjige - Shift, dokazano ume da napravi dobru trkačku igru. Začin u čorbi trebalo je da bude Vin Diesel, koji predvodi trojac likova iz poznate filmske franšize i čini se da je sve spremno za uživanje, najmanje na nivou onog iz Forza Horizon.

Jasno je da nismo očekivali simulaciju u pCARS maniru, nego više derivat NFS-a koji će nam dozvoliti da se igramo s besnim mašinama i oblikovanjem njihove limarije. Ako usput dobijemo dobar upravljački model i pristojan pogled iz kabine, podvučen FFB podrškom, sreći ne bi bilo kraja. Ali...otkako je 2019. godine pao pod Codemastersovu šapu, SMS je počeo ozbiljno da štuca i nakon što je pCARS serijal uspeo da uvede u besmisao arkadnih voda, dopustio je i da mu se „desi” Crossroads.

Reći da je ovo „trkačka igra”, arkada ili simulacija - svejedno, pravo je svetogrđe. Da, imaćete priliku da se nađete za upravljačem raznoraznih „prevoznih sredstava”, ali niti ćete moći da ih birate, niti na bilo koji način možete da utičete na njihov izgled i performanse. U igri ne postoji monetarni sistem, nemate ni garažu, pa vam automobili „padaju” s neba onako kako to „odmotavanje” priče nalaže. Ako je za utehu, tokom misije možete da se prebacujete između dostupnih likova koji se nalaze u različitim automobilima i dolaze sa setom različitih perkova. Bićete u prilici da ispaljujete sajlu sa kukom, da hakujete protivničke automobile, ispaljujete projektile, ali i da se bez korekcije pravca kretanja zabijate u protivnike pritiskanjem „ramenih” tastera na kontroleru. Ne radujte se previše, prebacivanje je kao i sve drugo u ovoj igri skriptovano, što znači da se tek po ispunjavanju određenih uslova možete naći za volanom neke druge mašine.

Banalan sistem upravljanja zaslužan je za to što će Crossroads biti zanimljiv samo okorelim ljubiteljima filmskog serijala. Prednji deo automobila kao da je zalepljen za podlogu i svaka, pa i najmanja, promena pravca dovodi do započinjanja svojevrsnog driftovanja, zbog čega se zadnji deo automobila rita kao mustang iz prerije. Na pogled iz kabine možete da zaboravite, baš kao i na sve alternativne spoljne varijante! Zvučaće neverovatno, ali postoji samo chase kamera, koja kao da se nalazi na selfi štapu pričvršćenom za zadnji branik. Uzevši sve ovo u obzir, uopšte nemamo utisak da su igru radili prekaljeni stručnjaci SMS-a, već početnici koji do sada nisu imali prilike da osete miris spaljenih guma i izduvnih gasova.

Kampanja je sastavljena iz kratkih misija u kojima primarni cilj nije da pokažete svoje vozačko umeće, već da napravite što veću štetu i (na kraju) ispunite krajnje trivijalan zadatak. Kružnih trka ima u tragovima, ali ćete zato jurcati po nosaču aviona, rešetati oklopni voz i murjacima smanjivati brojno stanje. Takedown potezi svode se na besomučno pritiskanje pomenutih „ramenih” tastera i krajnje su neubedljivi, dok je korišćenje ostalih perkova tu više da se „zamasti” prazna čorba, nego zarad nečeg smislenijeg. Sve što su autori pripremili, zajedno sa međuscenama, traje između četiri i pet sati, nakon čega sadržaj možete da bistrite ispočetka - poglavlje po poglavlje, ili da se prepustite online izazovu u društvu saboraca. Tanko, da tanje ne može biti!

S obzirom na to da znamo da raspolažu znanjem i tehnologijom da nateraju boje da pršte iz monitora, SMS je Crossroads upakovao u prilično bledu grafičku košuljicu. Igra povremeno deluje kao da je pravljena za igračke konzole prethodne generacije, ali je zato hardverski zahtevna kao neko moderno, 4K čudo. Ni zvučna komponenta neće vam izmamiti uzdahe, naročito mjaukanje motora koje jedva čujete od okolne buke.

Šta je Slightly Mad Studios hteo da postigne Crossroadsom, nije nam jasno. Da li je u pitanju naređenje „odozgo” ili neka nova politika firme, za sada ostaje tajna, ali da je u pitanju pucanj „u prazno”, to je evidentno.