Bojan JOVANOVIĆ

1. septembar 2020.

Od „Igara bez granica”, preko „Takešijevog dvorca”, do „Nindža ratnika”, obožavali smo da gledamo ljude koji se besomučno lomataju po sve luđim stazama i preprekama. Da li je to zbog schadenfreude efekta smejanja tuđem smandrljavanju niz blatnjavu klisuru ili iskreno spontanog humora koji takve emisije stvaraju, tek, ovakvi formati su oduvek bili popularni, barem na televiziji. A u svetu igara? Bukvalno ništa. Prazna ulica kojom se kotrlja „klupko” tumbleweeda, kao u kaubojskim filmovima. Valjalo je promeniti situaciju.

Premotajte na leto gospodnje 2020. i pred nama je letnji hitić zbog koga svi na Twitchu „odlepljuju”, a serveri su goreli od preopterećenja tokom prve nedelje od puštanja u prodaju. Fall Guys, čedo studija Mediatonic i neuobičajeno vesela igra u izdanju Devolver Digital, došla je i postala gospodar multiplayer zezanja, jer je instant zabava, jer vam ne treba više od pet sekundi da skapirate kako se igra, jer je prevesela i beskrajno zarazna. Nije teško razumeti zašto je ceo svet poludeo za dežmekastim čiča glišama koji guguču dok padaju u provaliju.

Verovali ili ne, Fall Guys je, tehnički, varijacija na temu battle royale modela. Potpuno nenasilan, doduše. Puškaranje, „flosovanje” i lov za tiganjima zamenio je veseli format TV emisija, poput onih pomenutih na početku teksta. I dalje je cilj ostati jedini pobednik na kraju balade, samo za to nećete morati da prosvirate glavu nijednom protivniku. Gurkaćete ih i saplitati samo i to isključivo ukoliko se osećate dovoljno pakosno, a fizika vam u tom trenutku nije najbolji prijatelj.

Klikom na ’Play’ počinjete novu epizodu naslovne emisije u kojoj 60 komično debeljuškastih pasulj-ljudi mora da prođe niz otkačenih izazova. Svakim nivoom se broj takmičara smanjuje, nekada i prepolovi, te na kraju odabrana grupica prelazi u finalnu rundu i jurnjavu ka kruni ili čistom preživljavanju. Kako autori navode, direktna inspiracija za igru bio je šou „Takeshi’s Castle”. Bilo je to potpuno ludo japansko viđenje „Igara bez granica”, u kojima je bratstvo & jedinstvo između nacija zamenjeno besomučnim grabežom ka cilju, pa makar i skakali jedni drugima po glavama. Dovoljan je jedan pogled na Fall Guys da postane jasno da je ta haotičnost bila zvezda vodilja pri dizajnu igre. Izazovi su tek priča za sebe. Često su u pitanju jurcanja preko gomile prepreka, bilo da su to klatna, džinovske klackalice ili vetrenjače, razbijanje vrata, ili spasavanje glave na ramenima dok se ružičasti puding lagano penje uz stazu. Neki nivoi traže izdržljivost, testiraju vam memoriju ili su totalni haos jurcanja za repovima koje određen broj igrača na početku runde ima. Razbijajući monotoniju, tu su timski nivoi, prilika da se eliminiše trećina ili čak polovina preostalih takmičara. Bilo da gurate veliku loptu ka cilju, lovite jaja, ili ponovo repove, timski izazovi otvaraju priliku za aktivnim sabotiranjem protivnika, te ostaju jednako haotični kao i oni u kojima je svako za sebe. Istina, bez mogućnosti komunikacije u igri to znači i da je oslanjanje na nasumično odabrane saigrače teško, mada celokupna čar igre ne jenjava ni tada. Uostalom, čak i da rano ispadnete iz epizode, svega dva klika i pola minuta vas dele od povratka zabavi. Nećete nikada imati vremena da se ljutite, uglavnom zato što će vas stomak boleti od smejanja.

Glavni generator komedije su same čikice. Preblentavi su sami po sebi, mlataraju rukama dok trče i neverovatno se lako spotiču. Tu je ujedno kvaka igre - pomalo neprecizne, a jednostavne kontrole. Fall Guy ide očekivano kuda ga usmerite, dok je ostajanje na nogama posle padova i skoka poprilično upitna stvar. Kao ljudi u odelima na naduvavanje, lako gube ravnotežu, tako da je poprilično jak faktor totalne nasumičnosti. Jer, da ponovimo, muku delite sa još pedesetak duša, jednako smotanih i spremnih da se opruže koliko su dugi. RNG-u doprinosi i nekoliko nivoa koji su vrlo nepredvidivi, poput jurcanja kroz vrata od kojih ne znate koja su zaključana, a koja ne. Na kraju ni nema potrebe za nerviranjem, jer se vrlo lako može desiti da se protivnički igrači napate pred sam kraj deonice i tako obezbede vama kvalifikaciju, a i pomenuto traženje novog meča je izuzetno brzo. Ako se već vaš Fall Guy neopisivo raduje posle svake epizode, što ne biste i vi? Ne treba uvek biti mrgud. Još je bolje ako povedete sa sobom tri drugara i međusobno se bodrite.

Sveopštoj veselosti i atmosferi poprilično pomaže estetika, direktno pozajmljena iz emisija koje su bilo uzor. Jarke, saturisane boje, dizajn nivoa koji izgledaju kao oni zamkovi na naduvavanje po kojima ste skakali kao klinac, mini-špica na početku svake etape i teatralno izbacivanje igrača koji nisu uspeli da se kvalifikuju za rundu. Tu je i plejada urnebesnih kostima kojima možete ukrasiti svoj lik, te smo već prvih dana viđali hodajuće ananase, gusare, dinosauruse i patuljke u gaćama na srca. A onda, povrh svega toga, ide besprekorna muzička pratnja. Soundtrack broji svega nekoliko numera, ali je toliko zarazan da ćete ga garantovano sanjati posle samo jednog dana druženja sa igrom. Posle toliko mutavih battle royale igara, lepo je naići na jednu koja vas instant „naloži” već na glavnom meniju, u kome ćete možda ostajati i duže nego što je potrebno samo da bi čuli onu kul bas liniju. Zaista očekujemo da se Fall Guys nađe u nekom izboru za soundtrack godine, pored svih svojih kvaliteta.

Pomenuli smo kostime. Fall Guys je gotovo jednako simulator oblačenja debeljuca u komične kostime, koliko i battle royale. Igra obiluje svakakvim šemama boja i kostimima raznolikih dezena, omogućavajući vam da pravite potpuno otkačene kombinacije. Želite da budete zeleno-roze patak? Može. Nindža u saksiji? Može i to, niko nema pravo da kritikuje vaš modni stil. Sve to otključavate igranjem, odnosno, kroz dve valute - ljubičaste kudos novčiće i krune. Novčići se, istina, mogu pazariti za stvarni novac, ali vas igra ionako čašćava njima na svakom koraku da, sem za najskuplje kostime, nema problema da se kudosi sakupe vrlo brzo. Krune dobijate, logično, samo kada pobedite, a njima se otključavaju najzanimljiviji kostimi u igri. Sad, postoji tu nekoliko kvaka. Prvo, igra ima battle pass, doduše, totalno besplatan, kroz koji se u 40 etapa otvara još kostima, boja i animacija, ali i osvaja nekoliko kruna. Druga kvaka je sama prodavnica. Nedeljni izbor kostima je svima isti, dok se donji deo osvežava na svakih nekoliko sati nasumično odabranim kostimima. To znači da ćete za neki specifičan kostim morati da se baš načekate ili jednostavno imate sreće. Malko bez veze. Igra, takođe, ima nekoliko DLC kostima, konkretno - Collector’s Edition i Fast Food pakete, a PC igrači su preorderom dobijali Gordona Freemana. Kada smo već pomenuli mane igre, još uvek ostaje problematična mehanika hvatanja. Da li zbog hitboxa ili kompenzacije za lag 60 igrača, nekada je gotovo nemoguće uhvatiti ivicu rampe ili rep drugog igrača bez gomile pokušaja. Bespotrebno frustriranje, zaista. Nivoa, takođe, nema prevelik broj, svega 25 u trenutku pisanja teksta. Posle nekoliko sati igranja ćete ih videti sve, te ostaje nada da će developeri redovno dodavati nove nivoe. Fali ovde i crossplay opcija, mada, koliko saznajemo, uveliko je u planu.

Fall Guys je „veselje u konzervi”, koncentrovana radost od igre kojoj redovno polazi za rukom da vam popravi raspoloženje. Koliko se dobro i brzo primila kod igrača govori i podatak da je uveliko premašeno dva miliona primeraka na PC-u i da serveri nisu izdržavali nalet igrača čitave prve nedelje po puštanju u prodaju. U godini kada, pa, malo je reći da je mnogo toga otišlo dođavola, svima nam je bila potrebna ovakva igra. Bezbrižna, beskrajno vesela i neverovatno zarazna. Ulaznica za ovo blentavilo košta svega 20 evra, što je sasvim fer kada se uzme u obzir da je dalje sve faktički fraj, dokle god osvajate kudose. Za PS Plus pretplatnike igra je bila besplatna u avgustu, a ionako je pretplata potrebna za online igranje. Ako je suditi po inicijalnom ludilu za igrom, Fall Guys ima lepu budućnost. I našu apsolutnu preporuku, naravno.