Miodrag KUZMANOVIĆ

1. septembar 2020.

Najbolji dinastički simulator srednjovekovlja koji novac može da kupi... Bez obzira na to što u ovom podžanru ne postoji neka posebno razularena konkurencija, Crusader Kings igre oduvek su imale izrazit šmek i neodoljivu privlačnost za skolare i ljubitelje istorije. Sećam se totalnih fanatika za srednjim vekom, sa istorijskog smera na novosadskom filozofskom fakultetu - da je tada postojao Crusader Kings, niko od njih nikada ne bi položio nijedan ispit. Niti bi se oženio. Ni okupao.

Osam godina nakon dvojke, Crusader Kings III dolazi da na svim poljima unapredi dobitnu formulu. Pored toga što izgleda znatno modernije, rabeći najnoviju verziju Clauzewitz endžina, CK III na samom početku oduševljava kvalitetnim, opširnim tutorijalom, koji potpunom početniku može jasno da predstavi sve zaguljenosti i intrikacije gejmpleja. Nema više olovne barijere kriptičnih koncepata, koja je odbijala sve osim najupornijih fanatika. Moderniji izgled nije samo rezervisan za detaljniju mapu sa glatkijim zumom, već podrazumeva totalno redizajnirani interfejs koji sada u prvi plan baca likove. Osnovna poenta Crusader Kingsa III jesu odnosi među ljudima, tako da su njihovi 2D porteti iz prethodnih igara zamenjeni kvalitetnim 3D modelima koji se menjaju i evoluiraju s protokom godina i usled raznih okolnosti. Vaš vlastelin i njegova porodica više nisu apstraktni, 2D zamrznuti faktori u dinastičkom natezanju konopaca, već avatari koji olakšavaju uživljavanje u ličnosti i njihove uloge.

Nema sumnje da će poneki grognard ovo nazvati površnim, ali čak ni taj hard-core fan neće moći da prenebregne pozitivan uticaj novih gejmplej koncepata. Crusader Kings III je dodatno „rolplejizovan” u odnosu na stare verzije uvođenjem koncepta životnih stilova i talenata koji se otključavaju iskustvom. Ovo omogućava vrlo uska i detaljna usmerenja vašeg feudalca: na primer, ukoliko živite život intrige, možete se profilisati kao zavodnik, ubica iz senke, kidnaper ili nešto drugo. Igra je prebogata nasumičnim događajima koji vas dodatno profilišu na svim poljima, ali i kriznim situacijama koje zahtevaju vaš odgovor. Ovde do značaja dolazi jedan nov, sasvim realan vid mehanike - stres! Ako preduzimate akcije koje nisu u skladu s vašom životnom filozofijom i postulatima, akumuliraćete stres koji povremeno može da dovede do nervnih slomova i sticanja negativnih perkova (pijanica, samotnjak, ludak...) koji loše utiču na vašu sposobnost vladanja. Naravno, postoje aktivnosti i situacije koje snižavaju stres, ali, poput odlaska u lov, zahtevaju vreme i novac.

Još jedna značajna razlika u odnosu na Crusader Kings II jeste inicijalno bogatstvo sadržaja i koncepata igre. CK III nije „goli” kostur, kao što je to bio CK II 1.0, zamišljen kao osnovica na koju ćete lepiti plaćene DLC-ove, već igra kojoj, na prvi pogled, ništa krucijalno ne fali. Naravno, postoje neka ograničenja. Recimo, za sada nije moguće igrati kao teokratija i trgovačka republika, a početna godina može da bude 867. ili 1066, što deluje rigidno, ali igra će u narednom periodu nesumnjivo evoluirati. Paradox Interactive neće propustiti priliku da vam proda poneki DLC, te je već sada moguće kupiti season pass za igru. Ali, ponavljam, osnovna igra ne deluje osakaćeno ni na jednom polju, kao što, iz današnje perspektive, izgleda osnovni Crusader Kings II.

Tokom nedelju dana igranja pre odlaska u štampu, nisam primetio neke posebne bagove, osim tendencije formiranja osobina kod potomaka koje po definiciji nisu nasledne, već stečene. Moja unuka, Biljana Dukljanin, iz partije sa vojvodom Vladimirom, već sa četiri godine dobila je perk „gambler”. Mora da je drugu feudalnu decu drala u pokeru...