Aleksandar DINIĆ

1. septembar 2020.

Igrači-veterani sigurno se sećaju intrigantnog naslova Bad Mojo iz 1996. godine, u kojoj je igrač bio u ulozi naučnika koji je, nakon nesrećnog slučaja, bio sveden na nivo bubašvabe iz čije perspektive je trebalo da pronađe rešenje za ukleto stanje u kom se našao. Oni sa skupljim ulaznicama znaju da je igra, zapravo, bila jasan omaž (kako kroz glavni koncept, tako i kroz anagramsko referenciranje nekoliko imena u priči) čuvene novele Franca Kafke iz 1915. godine, pod nazivom „Die Verwandlung” („Preobražaj” ili „Metamorfoza”). Vredni poljaci iz All In! Gamesa odlučili su da ovih dana odaju počast čuvenom češkom piscu upravo kroz interaktivnu interpretaciju spomenute priče, koju će igrači, zahvaljujući blagodetima modernih tehnologija, ovaj put iskusiti iz prvog lica.

Igrač je ulozi Gregora Samse, putujućeg trgovca koji se jednog jutra, neobjašnjivo, budi u svojoj spavaćoj sobi transformisan u insekta. Odnos Samsine porodice prema novonastaloj situaciji, osvrta glavnog junaka na život koji je vodio do tog trenutka, kao i veće teme o pitanjima kapitala i društva u globalu, autori igre su u određenoj meri skrajnuli, kako bi u fokusu igranja, pre svega, bilo krstarenje terenom iz ugla kukca sa kojim sigurno svi delimo svoje domove. Knjige velike kao zgrade, kašike, viljuške i olovke kao mostovi, planinski „masivi” koje čine komode, ormari i police, odnosno crvotočine u nameštaju koje vode u manje očigledni svet buđi, gljivica i insektolike bratije daleko od ljudskog pogleda, standardna su i smenjujuća okruženja kroz koja ćete se kretati.

Osnovno izvođenje u startu neodoljivo podseća na izvanredni prošlogodišnji indie hit Supraland, tematski sličnu, metroidvania ekstravagancu, koja je kombinovala neodoljiv šarm i humor, kompleksan dizajn sveta, izvrsno odrađene i osmišljene zagonetke i mehanizme, i gomile pratećih detalja, easter-eggova i sitnica. Nažalost, bez obzira na interesantnu premisu, osim pukog savladavanja terena, Metamorphosis tek sporadično pruža raznovrsnost u radnji neophodnu da vas drži na duže staze. Osim običnog skoka, jedini oblik mehanike (sa ograničenim trajanjem) tiče se mogućnosti da ugazite u povremene lepljive supstance (prosuti lepak, barice meda i slično), koje omogućavaju vertikalno pentranje po površinama koje nisu glatke, uz nemogućnost kačenja za plafone bilo koje vrste. Zagonetke i problemi sa kojima ćete se susretati se zbog toga, mahom, odnose na dosezanje određene tačke i obavljanje jednostavne radnje koja okida dalje događaje (aktiviranje štamparske prese, obaranje okačenog pečata radi overavanja dokumenta, pentranje na sendvič koji će gigantski ljudski likovi da odlože na neko drugo mesto i slično).

Igra povremeno zna da iznenadi simpatičnim momentima u priči, sa birokratsko-egzistencijalno-Terigilijamskim osvrtima na originalni predložak ili interesantnim lokalitetima (krstarenje po unutrašnjosti starog gramofona, na primer), ali bi više raznovrsnosti okruženja svakako dobro došlo (izleti van stana, po parku, krovovima kuća, krošnjama drveća ili slično). S obzirom na perspektivu igranja i kompleksnost pojedinih scena, tu je i korisna pomoćna alatka u vidu aktiviranja izmeštene kamere (taster ’TAB’), koja daje pregledniji pogled i vizuelna uputstva kuda bi se dalje trebalo kretati.

Grafički, igra neće nikoga oduvati, ali to joj nije bila ni namera, i kruti ljudski modeli, kao i jednostavna prezentacija, zapravo, idu dobro pod ruku sa minimalističkim kontekstom cele priče. S obzirom na to da je obim same novele manji od stotinak strana, a, kao što pomenusmo, igra ne odstupa od postavljenih ograničenja koje to donosi, Metamorphosis se dâ završiti za manje od pet sati (sa pripadajućim lutanjima kada ne budete znali kuda dalje), pa je više treba doživeti kao interesantan tech demo i prezentaciju koncepta koji će neko obogatiti sa više sadržaja u nekoj budućoj iteraciji i koji svakako ne vredi punu cenu koju trenutno ište po digitalnim prodavnicama.