Vladimir TRAJKOVIĆ

1. maj 2025.

Aktuelna Nvidijina generacija grafičkih kartica, Blackwell, izazvala je mnogo kontroverzi, počev od (ne)dostupnosti i cene, pa do tvrdnji da suštinski i ne predstavlja očekivani međugeneracijski skok u performansama, kakav je bio očekivan. Ako tome dodamo činjenicu da tehnologije DLSS 4 i Multi Frame Generation, kojima je u novoj generaciji grafičkih procesora posvećena velika pažnja,mnogi smatraju „varanjem” kada je u pitanju prikaz performansi, jasno je da su Blackwell kartice „na lošem glasu”. Ipak, to nije poremetilo Nvidijine planove da nastavi sa zacrtanim tempom predstavljanja novih modela. Ovoga puta, na redu su dva modela sa oznakom RTX 5070 Ti.

RTX 5070 Ti

O arhitekturi generacije Blackwell detaljnije smo pisali u prethodna dva izdanja, a kada je reč o RTX 5070 Ti, valja pomenuti da on koristi isti grafički procesor kao i jači rođak - RTX 5080. Naravno, ovoga puta je GB203 predstavljen u nešto slabijoj verziji, pa mu je umesto sedam GPC (graphics processing cluster) celina, na raspolaganju šest.Ponovićemo da svaki GPC sadrži 12 SM (streaming multiprocessor) celina, šest TPC (texture processing clusters) i jedan raster engine, koji se sastoji od 16 ROP (raster operation pipeline). Kod RTX 5070 Ti, jedna od GPC celina nije sasvim kompletna, već joj isključen jedan TPC deo. Tako je na kraju dobijena verzija procesora sa 8960 CUDA jezgara, 280 teksturnih i Tensor jezgara, 96 rasterskih i 70 RT jezgara.

Kapacitet L2 keš memorije iznosi 48 megabajta, a sa radnom memorijom kapaciteta 16 gigabajta čip komunicira putem 256-bitne magistrale. Kao i jači modeli, tako i RTX 5070 Ti koristi GDDR7 čipove, s tim što je njihov radni takt nešto niži, pa im je ukupna propusna moć svedena na 896 gigabajta u sekundi. Iako su kod modela RTX 5080 mnogi imali zamerke na kapacitet od „svega” 16 gigabajta, što deluje pomalo neubedljivo za vicešampiona nove generacije, za klasu kojoj pripada RTX 5070 Ti, ovaj kapacitet sasvim je adekvatan.

Pre nego što dođemo do dela o performansama, najpre malo detalja o testiranim modelima.

Gigabyte GeForce RTX 5070 Ti AERO OC 16G

Gigabyteova serija proizvoda Aero prisutna je na tržištu već godinama. Zamišljena je kao idealan izbor za „kreativce” i one koji polažu na estetiku hardvera. U praksi, izuzev nekih modela matičnih ploča koje su posebno prilagođene potrebama grafičkih dizajnera i onima koji se na malo višem nivou bave obradom zvuka, sav hardver je savršeno upotrebljiv i za bilo koji drugi vid primene, što se posebno odnosi na grafičke kartice, kod kojih su sve razlike svedene na estetski nivo.

Tako, ovaj Aero neće biti ništa lošiji u igrama u odnosu na bilo koji drugi RTX 5070 Ti, naprotiv. Masivni hladnjak zaslužan je za to što kartica u kućištu zauzima poprilično prostora - skoro puna četiri slota, a i dužina od 340 milimetara može da ograniči izbor kućišta u koje će moći da se smesti. Iako sa masom nešto nižom od dva kilograma ne spada među najteže, uz nju se isporučuje dodatni nosač, koji se postavlja na kraju kartice i za čiji je drugi kraj predviđeno da se osloni o dno kućišta, kako bi se izbeglo krivljenje PCI-E slota matične ploče.

Pored „gvožđurije”, kuler se sastoji i od tri ventilatora, prečnika 110 milimetara. Njihova brzina zavisi od položaja prekidača za izbor BIOS-a. U režimu Performance, ventilatori dostižu brzinu od oko 1550 obrtaja u minutu, pri čemu su svakako čujni, ali daleko od granice bučnog. Radna temperatura grafičkog čipa tada se kreće oko vrednosti od 60 stepeni Celzijusa. Međutim, u režimu Silent, njihova brzina je tek oko 1200 obrtaja u minutu, što je jedva čujno, a temperatura uglavnom ne prevazilazi granicu od 65 stepeni. Pritom, radni takt i potrošnja su identični, a kako je ovo fabrički već overklokovana kartica, rezultatom smo više nego zadovoljni, tako da kuler dobija najvišu ocenu.

Kad smo već kod overkloka, fabričkih 150 megaherca inicijalno i ne zvuči naročito impresivno, ali je Gigabyte omogućio podizanje power limita za 17 odsto, čime je kartici omogućeno da umesto deklarisanih 300 vati „povuče” čak 350, pa, tako, radni takt može da bude i znatno viši i Aero s lakoćom dobrano prevazilazi tri gigaherca. Radne temperature će, naravno, porasti, ali u oba radna režima to će biti jednocifrene vrednosti, uz isti nivo buke, tako da teško da će neko odoleti ručnom overkloku.

Kada je estetika u pitanju, iako nismo skloni tome da je naročito vrednujemo kada je u pitanju hardver, Aero je naprosto model kod koga je i ta sfera nezaobilazna. Kartica je „sva u belom” i zaista zaslužuje svaku pohvalu za dizajn. Svetlosni efekti krajnje su diskretni i svode se na diode ispod logotipa „Aero”, čiju nijansu i efekte kontroliše softver RGB Fusion 2.0.

Iako joj je estetika jača strana, jedina zamerka koju možemo da uputimo ovoj kartici tiče se upravo izgleda - ukoliko za napajanje kartice ne koristite naponski konektor direktno sa napajanja, moraćete da upotrebite tri „osmopinca”, a adapter koji se dobija uz karticu je crne boje. Neki drugi Gigabyteovi modeli bele boje dobili su i bele naponske adaptere, tako da je šteta što su baš kod modela koji najviše polaže na estetiku načinili takav propust. Ako zanemarimo taj detalj, Aero je zaista odlična kartica.

Gigabyte GeForce RTX 5070 Ti Gaming OC

Naredni model je već nešto „običniji”, jer Gigabyteova serija Gaming OC pripada sredini ponude. Dakle, ovde je fokus na najboljem odnosu uloženo/dobijeno. Hladnjak je i u ovom slučaju impresivnih dimenzija, ali isto tako i performansi. I ovaj model zauzima četiri slota u kućištu i teži gotovo dva kilograma. Sam hladnjak, dobro poznati Windforce sa mnoštvom aluminijumskih rebara, uveliko prevazilazi dimenzije štampane ploče i krcat je toplotnim cevima, a tu su i tri ventilatora sa suprotnim smerom rotacije i prečnikom od 100 milimetara.

Temperatura grafičkog čipa GB203 pod ovim hladnjakom, tokom našeg testa, retko je dostizala vrednost od 65 stepeni Celzijusa, što je odličan rezultat, imajući u vidu da kartica uz malo ručnog overkloka može da povuče i 350 vati. Ipak, ventilatori umeju da se „zalaufaju”, pa nisu baš sasvim tihi sa oko 1800 obrtaja u minutu, kolika im je standardna brzina, ali je buka koju stvaraju tokom rada u granicama pristojnosti. Ko je osetljiv na decibele, ima mogućnost da karticu, uz pomoć fizičkog prekidača, prebaci u radni režim Silent, te tako malo zauzda ventilatore. Rezultat je takav da temperatura grafičkog procesora prevaziđe 65. podeok za koji stepen, ali su tada ventilatori već vrlo tihi. Pritom, radni takt procesora i memorije ostaje nepromenjen, tako da je ovo sasvim solidan kompromis.

Kada je reč o overkloku, Gigabyte je ostavio pozamašnu marginu za takve egzibicije, uprkos tome što je ovaj model već fabrički deklarisan iznad Nvidijinih specifikacija. Tačnije, vrednosti radnog takte identične su onima kod modela Aero, tako da se ove kartice razlikuju samo po upotrebljenom kuleru. Kako je onaj kod modela Aero nešto moćniji, temperature kod Gaming OC neznatno su više, ali su performanse grafičkog procesora potpuno identične.

Raspored video-konektora podrazumeva jedan HDMI 2.1b i tri DisplayPort 2.1b konektora, a sve ih je moguće koristiti istovremeno. Od ostalih karakteristika, izdvojili bismo masivni backplate, dok dodatni podupirač koji se pričvršćuje između kartice i kućišta ni ovde nije izostao. LED osvetljenje je diskretno i takođe se svodi na svetleći logotip, ali kod ovog modela i na okvire ventilatora, gde formira svojevrsni HALO efekat, a kompatibilno je sa Gigabyteovim RGB Fusion 2.0 sistemom za kontrolu LED rasvete. Interesantan detalj je pomični deo sa natpisom Gigabyte, koji je moguće prilagoditi sopstvenim afinitetima, štampanjem i lepljenjem nekog grafičkog detalja umesto pomenutog natpisa, koji će onda svetleti obasjan pozadinskim osvetljenjem ili čak štampanjem potpuno novog dela na 3D štampaču, koji će prilagoditi i oblik svetlećeg dela kartice ukusu korisnika.

Performanse

Dolazimo i do najvažnijeg dela, a to su svakako performanse. Uprkos tome što je sirova hardverska razlika u odnosu na RTX 5080 naveliko dvocifrena kada se uporede funkcionalni delovi čipa, praksa je pokazala da se RTX 5070 Ti mnogo bolje drži, jer je razlika u odnosu na jači model za desetak ili manje procenata niža, bez obzira na rezoluciju i ray tracing. Uz overklok, koji je kod gorepomenuta dva modela vrlo izdašan, razlika u odnosu na referentni RTX 5080 gotovo da nestaje, a u nekim situacijama RTX 5070 Ti čak uspeva da bude i za nijansu brži. Nvidia je poznata po tome što već godinama unazad pažljivo odmerava snagu svakog svog modela, kako neki od njih ne bi ugrozio sledeći jači model, ali izgleda da im ovog puta to baš i nije sasvim pošlo za rukom, na sreću korisnika. RTX 5070 Ti je sasvim sposoban da se nosi sa rezolucijom od 4K u svim igrama i pruži sasvim pristojne performanse, dok u 1440p, odnosno 2,5K, apsolutno blista. Sve navedeno odnosi se na sirove performanse, dok uz DLSS 4 i Multi Frame Generation, frejmrejt redovno biva trocifren, bez obzira na rezoluciju i „težinu” grafičkih podešavanja.

Sa hardverske strane, RTX 5070 Ti je pun pogodak - dobro odmeren i još bolje realizovan model grafičke kartice, pogotovo u izvedbi kakvu je Gigabyte predstavio sa modelima Aero i Gaming OC, koji su i cenom prilično konkurentni na tržištu. Ipak, cena je i dalje glavni kamen spoticanja, uprkos tome što se situacija na tržištu po pitanju dostupnosti u međuvremenu donekle popravila. Nažalost, ove kartice i dalje imaju četvorocifrenu cenu i mnogima će ostati van domašaja, a tu je i pitanje konkurencije, oličene u Radeonu RX 9070 XT, koji je osetno jeftiniji, a po pitanju performansi u dobrom delu slučajeva može da parira RTX 5070 Ti.

GALERIJA