Vladimir PISODOROV

1. april 2020.

Kako razdaljinu između tačke „A” i tačke „B”, udaljene međusobno 990 metara, preći tri puta za manje od 11 minuta i četiri sekunde? Peške bi bilo nešto teže, ali biciklom je već druga priča. Međutim, u ovoj „trkačkoj” igri to morate da uradite četvorotočkašem i to ne bilo kakvim. Nalazite se za volanom nekog od dostupnih bagija i kvadova i na početku zaista ne vidite u čemu je problem.

Kada budete stigli do prve prepreke sve će vam postati jasno! Overpass je igra u kojoj ne samo da ćete biti u prilici da vozite po različitim, neravinim vrstama podloge, već ćete morati i da savladavate prepreke. Da li je to duboko blato, oštar uspon na klizavom terenu na kom montirani pneumatici jednostavno ne prianjaju ili neka od veštačkih tvorevina – sasvim je svejedno i podjednako teško. „Dizajneri” staza naokolo su pobacali stare gume, drvene klackalice, betonske cevčuge za kanalizaciju, daske, ukopane panjeve, improvizovane mostiće na kojima vas jedan pogrešan potez vodi u propast... Za sve to vreme štoperica kuca i imate tri šanse pre nego što se „misija” proglasi neuspešnom – morate postići vreme dovoljno za bronzanu medalju kako biste nastavili dalje.

Osim o nepristupačnom terenu po kom je razbacan građevinski materijal i komunalni otpad, pažnju treba da usmerite i na vremenske prilike, baš kao i doba dana kada se „trke” održavaju. Sva sreća je da nema kiše, a nesreća to što mogu da vam zapadnu noćni termini koji, povrh svega, na sto stavljaju smanjenu vidljivost.

Za Overpass slobodno možemo da kažemo da donosi odličnu osnovu i sasvim dovoljno sadržaja koji će vas u početku držati prikovane ispred ekrana. Na raspolaganju je šest lokacija i preko 40 staza, preko kojih jezdite nekim od 25 četvorotočkaša. Grafika je vrlo dobra i uživaćete vozeći se pustinjom, kroz kanjon, obalom mora, prašumom... Modeli vozila detaljno su predstavljeni; na njih se lepi blato i prljavština, pa dok stignete do cilja, više nećete moći da razaznate kojom bojom su ofarbani. Zvučna komponenta nije baš na nivou zadatka i tu prvenstveno mislimo na specijalne efekte. Recimo, uopšte nismo čuli kako grudvice blata fljaskaju unaokolo, kako kamenčići tuku limariju ili kako „razbacujmo” vodu gumama prilikom uletanja u baru velikom brzinom. Nije to nešto bez čega se ne može, ali opet – osećate da nešto nedostaje. Najviše razočaravaju zvuci mašina koje brekću kao pokvareni mlin i na prvu loptu vam je teško da ih razlikujete.

Što se tiče igračkih režima, Overpass ih je pun. Svaku lokaciju/deonicu i svako vozilo možete da isprobate odmah, u Quick Race režimu, gde se, u stvari, takmičite protiv štoperice i svog najboljeg rezultata. Sledeća sekcija je Custom Challenge, koja vam nudi da napravite šampionat po svom izboru, birajući deonice na kojima će se voziti. Konačno, tu je i singleplayer kampanja koja je i centralni režim. Međutim, ono što se nama naročito dopalo jeste to što Overpass donosi podršku za igranje dva ljudska igrača na jednoj mašini i to u split screen ili hot seat režimu. Autori su ubacili i odgovarujući online komplement, pa se čini da Overpass ima baš sve što je potrebno da vas zaokupi na duže vreme.

Prva ozbiljnija prepreka pokazaće sve nedostatke fizičkog modela, ali i sistema upravljanja. Nećete imati ni najblažu predstavu o tome gde ste pogrešili ili kako ste uspeli da savladate prepreku na kojoj ste već u sledećem krugu završili na krovu. Osim šturog tutorijala na početku kampanje ne postoji nikakav dodatni režim, nivoi ili misije koji bi vam pomogli da savladate osnovne zakonitosti. S obzirom na velik broj različitih tipova podloge i prepreka, to stvara ogroman i gotovo nepremostiv problem. Zbog njega se igra. koja je inicijalno zamišljena kao ozbiljna simulacija, svodi na ne baš dobru arkadu. Dalje, na raspolaganju imate mogućnost prebacivanja između pogona na dva ili četiri točka, baš kao i blokade diferencijala. Slučajnom prolazniku sva tri režima činiće se ista, a to je, opet, posledica nedostatka kvalitetnog tutorijala i manjkavosti fizičkog modela.