Aleksandar ĐURIĆ

1. april 2020.

Malo poznati žanr igara, koje ćemo u slobodnom prevodu nazvati „čekalice” (idle games), podrazumeva protok vremena unutar igre koji je usklađen sa onim u realnosti. Da biste priveli kraju naslove ove vrste, morate da sačekate da stvarni protok vremena donese potrebne uslove za dalji napredak u igri. Pred nama je The Longing, do sada narativno najambicioznija igra u čijoj srži se nalazi ova potreba za čekanjem. U ovom slučaju, ona je kombinovana sa jednostavnim avanturističkim problemima i snažnim naglaskom na istraživanju oronulog podzemnog kraljevstva.

Naime, ova igra zasnovana je na motivu usnulog „kralja ispod planine”, koji će se probuditi onda kada svojoj zemlji bude najpotrebniji. Autori igre, inače Nemci, pronašli su inspiraciju u ovakvoj legendi o kralju Fridrihu Barbarosi, koji još uvek spava u dubinama ispod planine Kifhauser; ali, ovo nije priča o njemu. U jednoj pesmi koja najavljuje Barbarosin neminovni povratak, pominje se njegov jedini sluga – patuljak. Tako The Longing počinje odlaskom kralja na počinak u trajanju od 400 stvarnih dana i istovremenim buđenjem njegovog sluge. Shade (Senka) je simpatično crno stvorenje, čiji je jedini zadatak da po isteku ovih 400 dana probudi kralja. Međutim, postoji i druga opcija: šta ako se Shade odrekne svog zadatka i odluči da potraži izlaz iz drevnog kraljevstva?

Sasvim legitiman način da završite ovu igru, dakle, jeste da je jednom pokrenete, sačekate da prođe 400 dana (vreme teče i kada igra nije uključena) i da onda probudite kralja. Mnogo interesantnija alternativa tome je da pokušate da pronađete izlaz koji vodi do površine. Istraživanjem kraljevstva nailazite na prepreke, poput vrata koja će se otvoriti za dva sata, ali i na zagonetke koje, pored kreativnosti, zahtevaju i da – čekate. Naime, ovde nema korišćenja predmeta iz inventara, niti logičkih mini-igara, već su autori dosta nadahnuto osmislili probleme koji zahtevaju „kreativno čekanje”. Ipak, zagonetki nema toliko mnogo, pa najviše vremena u igri provodite istražujući lavirintski splet podzemnih hodnika, prolaza i stepeništa. Pri istraživanju nalazite predmete pomoću kojih ukrašavate svoju sobicu na samom dnu kraljevstva. Kad pronađete kramp, možete da kopate kristale; kremen i ugalj vam dozvoljavaju da upalite vatru, boje i papir da slikate itd. Ovi ukrasi nemaju samo kozmetičku ulogu, nego vam i dozvoljavaju da „ubrzate” vreme – što više ukrasa imate u sobici, to je u njoj protok vremena brži (izgleda da se Shade tamo dobro zabavlja). Tako ukrašavanje sobice postaje neposredni cilj, koji značajno ubrzava rešavanje drugih problema.

Međutim, uprkos tome što ovi elementi mehanike daju igri neophodnu strukturu i cilj kome težite, sama atmosfera je dovoljan podstrek da poželite da otkrijete sve njene tajne. The Longing je krajnje spora igra, koja istovremeno opušta i poziva na tihu kontemplaciju. Shade komentariše zanimljive oblasti i objekte na koje nailazi, ali izražava i drugačija, opšta zapažanja. Generalno, njegovi komentari obojeni su melanholijom (čitava igra je zamišljena kao metafora o suočavanju sa depresijom i usamljenošću), ali nikad ne zalaze u domen patetike i prožeti su dozom humora. Sam Shade je vrlo dopadljiv, kako zbog komičnog izgleda i animacija, tako i zbog umiljate naivnosti kojom njegov lik odiše. Grafika je jednostavna, ali prijatna oku, a zagonetno kraljevstvo ispunjeno je mističnim lokacijama koje je uživanje otkrivati. Vrhunske muzičke teme takođe potpomažu izgradnji tihe, dostojanstvene atmosfere. Naposletku, na raspolaganju vam je 400 dana; nema razloga za žurbu, opustite se i dozvolite ovom naslovu da vas premesti u svet izolovanog, zaboravljenog kraljevstva koje, bez preterivanja, posle određenog vremena postaje udobno i prijatno nalik pravom domu.

The Longing je, u krajnjoj liniji, mala igra koja ni ne pretenduje na izrazito visoke ocene. Ona, takođe, zahteva specifičan ukus i mnogo strpljenja. Međutim, igrači kojima ova igra „legne” biće veoma zadovoljni što su joj dali priliku.