Veljko PETKOVIĆ

4. april 2025.

Četvrtog aprila 1975. godine, dva prijatelja u Albukerkiju osnovali su kompaniju za koju verovatno nisu mogli ni da sanjaju koliki će biti njen uticaj. Ta dva prijatelja su naravno Bil Gejts (Bill Gates) i Pol Alen (Paul Allen), a kompanija o kojoj se govori je Microsoft. Oni su tada imali tek dvadeset i dvadesetdve godine, a kompaniju su osnovali kako bi počeli da razvijaju softver za personalne računare, prvi model na kom su radili bio je Altair 8800. Bilo im je potrebno oko pet godina da dobiju prvu veliku priliku, a tu priliku dao im je čuveni IBM, za čiji računar su razvili svoj prvi operativni sistem pod nazivom MS DOS. Na svoju desetogodišnjicu zvanično su izbacili svoj prvi Windows operativni sistem, po čemu će ostati i dan danas najpoznatiji. Uspeh Windowsa, omogućio im je da 1986. godine izađu na berzu, prva cena akcije bila je 21 dolar. Vrlo brzo Microsoft je napravio spektakularan uspeh na berzi, a to je omogućilo da dvanaest hiljada sadašnjih i bivših radnika ove kompanije preko noći postanu milioneri, Bil Gejts je sa samo 31. godinom postao milijarder (sa njim su tada i Pol Alen i Stiv Balmer postali milijarderi).

Jedan od sledećih bitnih momenata za kompaniju ponovo se desio na okruglu godišnjicu kompanije, ovoga puta na dvadesetu, kada je kompanija izdala svoj čuveni Windows 95, sistem od koga su mnoge moderne funkcije krenule. Pored razvoja operativnog sistema, Microsoft se u međuvremenu etablirao i sa svojim Office paketom programa za rad, i to prvo kod svog konkurenta na Apple Macintosh računarima, ali naravno Office je kasnije stigao i na Windows računare. Microsoft je tokom godina došao dotle da su Windows i Office postali gotovo pa nezamenljivi, što je dovelo do toga da je Microsoft mnogo puta zauzimao poziciju najvrednije kompanije na svetu (trenutno treći), a procena je da preko 1,4 milijardi računara širom sveta koristi Windows. Takav rezultat doveo je kompaniju i do ulaganja u druge projekte, pa smo tako videli i neke uspehe, ali i dosta neuspeha ove kompanije, kada se odmaknu od Windowsa i Office-a. Treba reći da ni Windows i Office nisu prošli bez promašaja, ali su svakako bili manji problem. Sa druge strane, mogli smo čuti, ali i videti, mnoge loše poteze ove kompanije, od njihovog operativnog sistema za mobilne uređaje i velikih ulaganja u Nokia i Surface brendove, koji su se završili poprilično neslavno. Početkom ovog milenijuma ušli su i u industriju video-igara u kojoj su imali neke pozitivne rezultate sa prve dve svoje konzole, originalnim Xboxom i Xbox 360, ali nakon toga Xbox One je bio težak promašaj, a ni aktuelna generacija se ne čini puno bolja. U međuvremenu još više novca su uložili u ovu industriju, pa ćemo videti šta donose naredne godine. 2011. godinu Microsoft je obeležio svojom mega kupovinom kompanije Skype, čiji proizvod su koristili narednih par godina, da bi ga skoro pa batalili, da bi na kraju najavili ove godine da ga zvanično gase. Moglo se čuti da koliki god genijalci bili vodeći ljudi iz Microsofta, u nekim situacijama ipak nisu se baš najbolje pokazali, pa se u industriji prepričava kao anegdota priča, kada je vrh ove kompanije želeo da naplaćuje svoju browser aplikaciju.

Može se o Microsoftu pričati danima koliko ima dogodovština vezanih za njih, jer ova kompanija je mnogo toga preživela, a možda i najbitniji trenutak koji su preživeli dogodio im se 2001. godine. Tada se desio veliki preokret na suđenju i federalni apelacioni sud je poništio odluku o razbijanju ove kompanije, nakon što ih je pre toga proglasio krivim za monopol. Microsoft kao i većina velikih kompanija nosi uz neke dobre strane i gomilu kontroverzi, i teško je sagledati crno-belu sliku. Ono što je sigurno, da je ova kompanija velikim delom obeležila prethodnih 50 godina, da li će obeležiti neke naredne, zavisi dosta od toga čime se najviše bave i koliko će biti uspešni u tome, a to su naravno veštačka inteligencija i cloud usluge.