U „davna vremena”, pre nego što je Kevin Fajgi dobio slobodne ruke da usmeri brod Marvelovog filmskog studija na kurs današnje slave, najslavniji superheroj ovog renomiranog strip-izdavača bio je (i po mnogim mišljenjima - i dalje je), naravno, Spider-Man. Iako je nastao još davne 1962. godine (i tokom decenija prolazio kroz brojne „problematične priče”), Čovek-pauk je neprestano bio simbol Marvelovih stripova i omiljeni lik većine čitalaca. Tokom godina, Spajdi se iz stripa preselio na male i velike ekrane, u igrane i animirane verzije, kao i u video-igre. Mlađi tinejdžeri danas za Spider-Mana znaju pre svega po filmovima, što nije baš najsrećnije po Spajdijev imidž jer je uvaženo mišljenje da, nakon prva dva filma koja je režirao Sem Rejmi, kvalitet ostalih rapidno opada. Slično je i sa igrama, mada na tom planu ne postoji univerzalni trend opadanja kvaliteta kao kod filmova, nego se već trideset šest godina bolje i lošije igre smenjuju nasumičnim tokom.

Poslednje četiri godine, sve od nesrećnog The Amazing Sider-Man 2 (igra koja je pratila istoimeni film), nije bilo igara sa Spider-Manom u naslovu (mada je slavni Spajdi mogao da se nađe u pregrštu mobilnih igara sa licenciranim Marvelovim junacima). Razlog za ovo je bio taj da su u kompaniji Sony, koja je i dalje vlasnik licence za slavnog heroja, rešili da sledeću igru naprave kako valja, kako junak Spajdijevog renomea zaista zaslužuje. Angažovan je studio Insomniac Games, najpoznatiji po serijalu Ratchet & Clank, gde je više od tri godine majstorisano na novoj igri, ovoj igri - Marvel’s Spider-Man.

Sama činjenica da je neko u Soniju doneo tešku odluku da se igra ne gura u prodaju prošle godine, paralelno sa filmom „Spider-Man: Homecoming”, nego da se razvoj produži više od godinu dana, trebalo je da nam bude indikator da je i tvorcima igre u Insomniacu i izdavačima u Soniju bilo bitnije da Spider-Man bude napravljen dobro, a ne brzo. Kao da je neko u Sonijevom igračkom odeljenju želeo da javno poruči filmskim kolegama: „Ovako se pravi uspešan naslov sa Spider-Manom.” Zaista, čim sednete pred ekran i zaigrate ovu igru, istog trenutka ćete osetiti uloženi trud i vreme, a zatim, poput nas, zauzeti čvrst stav da se čekanje višestruko isplatilo. Ovo je jedna odlična igra i definitivno najbolji interaktivni naslov sa Spaider-Manom svih vremena, na bilo kojoj platformi. Kada smo već kod platforme, ne možemo pobeći od činjenice da je Spider-Man ekskluziva za Sony PlayStation 4. Dok možemo da (se) žalimo zbog toga što igre nema na ostalim platformama, nemoguće je pobeći od činjenice da je jedan od razloga zašto je Spider-Man tako tako dobra igra upravo to što je maksimalno optimizovan za jedan jedini uređaj.

Marvel’s Spider-Man je jedna od onih igara od čijeg izgleda vilica pada na pod, a srce dodatno razgaljuje činjenica da grafika nije najbolja stvar u vezi sa ovim naslovom. Naime, tu su atmosfera, akcija, igračke mehanike i, pre svega, ugođaj dok se krećete kroz Njujork BAŠ kao Spider-Man, njišući se između zgrada na lijanama od mreže, skačući između isturenih tačaka, ili trčeći uz zidove zgrada. I onda, dok adrenalin pumpa kad letite iznad ulica praveći akrobacije, čujete radio emisiju u kojoj Dž. Džona Džejmison pokušava da (naravno, neuspešno) opanjkava Spider-Mana po ko zna koji put. Zaustavićete se na nekoj ivici ili vrhu zgrade, sa fantastičnim pogledom na Menhetn, odslušati tu radio-vinjetu do kraja sa osmehom na licu, i nastaviti dalje sa akrobacijama, u potrazi za sledećom avanturom. To je Spider-Man!

Kretanje u Spider-Manu je prosto fantastično i, kao mnogi drugi elementi gameplaya, bolje od svog pandana u bilo kojoj drugoj igri sa ovim superherojem, ali to ipak ima svoju cenu. Kontrole u igri su odlične, ali zahtevaju malo duže navikavanje zbog prilične kompleksnosti. Na početku igre, kada se upoznajete sa komandama, igra pred vas stavlja samo osnove koje vam omogućuju ograničenu funkcionalnost. Tek kad malo napredujete, steknete nekoliko nivoa i počnete da otključavate veštine na tri drveta kojima Spajdi raspolaže, pred vama se otvaraju horizonti impresivne kompleksnosti poteza, kako tokom kretanja, tako i prilikom borbe (ili šunjanja pošto brojni izazovi mogu da se reše tajnovitim pristupom). Zapravo, dok bi, uslovno rečeno, bilo „pametnije” ulagati poene u ofanzivne i defanzivne borbene veštine, nemojte se iznenaditi ako, poput nas, krenete putem webslinginga, odnosno dodatnih funkcionalnosti pri korišćenju mreža i akrobacija prilikom kretanja. Zašto bi iko izabrao to pre mogućnosti da ranije nokautira snažnije protivnike? Zato što je zabavno! Piter Parker je možda čovek sa mnogo problema, ali Spider-Man je heroj koji se zabavlja dok štiti Njujorčane i vrli ljudi iz Insomniaca su nam dali priliku da osetimo tu zabavu iz prve ruke. Mnogi igrači će lako povući paralelu između ove igre i naslova iz serijala Batman: Arkham, ali dok je očigledno da su u Insomniacu učili iz hitova sa Mračnim vitezom, u ovom naslovu je na prvom mestu duh Spider-Mana.

Još jedna divna stvar u vezi sa ovom igrom je njena priča koja nema obavezu da prati neki aktuelni film, iako je jasno zasnovana na elementima iz bogatog stripskog istorijata. Priča se odmotava polako i postepeno daje igračima delove slagalice kako biste shvatili kakav splet okolnosti okružuje Pitera Parkera u ovoj igri. Više niste srednjoškolac ili student, već mladi naučnik koji pomaže iskusnom kolegi Otu Oktavijusu na radu sa unapređivanjem veštačkih udova. Pit više ne živi sa tetkom Mej, ali, naravno, kasni sa kirijom, pošto više vremena provodi kao borac protiv kriminala, nego na poslovima koji se plaćaju. Uvod u igru je veliki obračun sa Kingpinom koji završava na putu za zatvor Raft, mada ostaci njegove kriminalne organizacije i dalje prete gradu i tako počinje vaša nova istraga tokom koje nailazite na svoju staru ljubav, Meri Džejn Votson... Zaustavićemo se pre otkrivanja prevelikog dela radnje. Priča igre i njena prezentacija zaslužuju samo pohvale. Ne viđa se često igra koja u centar stavlja ljudsku prirodu protagoniste sa punim spektrom iskustava, od ljubavi i humora, preko straha i napetosti, do gneva i akcije. Likovi su prikazani veoma detaljno i dočarani verno uzorima iz predloška, sa impresivnim glasovima glumačke postavke. Iako su animacije i modeli zaista vrhunski i mogu da se nose sa većinom igara današnjice, fina mimika ljudskih lica i dalje nije potpuno glatka. Mada, ta osetljivost na „uncanny valley” efekat je zamerka iz domena cepidlačenja. Sem toga, najveći deo igre provodite sa Spajdijevom maskom na licu i zaokupljeni akcijom. Takođe, animacija samog Spider-Mana prilikom akrobacija je, bez preterivanja, na momente bolja od one iz aktuelnih Marvelovih filmova.

Akcija, tačnije borba, jeste jedan od kamena temeljaca na kojima ova igra gradi svoj zasluženi uspeh, a kompleksnost mehanike borbi je jednaka, ili čak veća, od one koja se odnosi na akrobatsko kretanje. Zapravo, može da se diskutuje o tome kako su kretanje i borba samo dve strane iste medalje jer su obe mehanike ukorenjene u istoj osnovi i načinu razmišljanja. Pored udaraca, napada sa mrežom, izbegavanja i blokiranja, imate i različita pomagala kao, na primer, nekoliko vrsta webshootera. Takođe, u svakom trenutku možete da u meniju igre vidite koje ste sve poteze otključali i kako se izvode (i u kojim situacijama). Jedan od nama omiljenih poteza je da uhvatimo teški predmet iz okoline, vitlamo njim na kratko i zafrljačimo ga ka željenom protivniku. Stvari postaju još bolje nakon ulaganja par poena u adekvatne veštine jer onda, odjednom, dobijamo mogućnost da ulepimo protivnika mrežom i počnemo njim da vitlamo po ostalim protivnicima kao da je kugla za rušenje. Kada stvari postanu ozbiljne i bude potrebno precizno manevrisanje ili nišanjenje - tu je mogućnost kratkotrajnog „usporavanja vremena” (tehnički, vreme se ne usporava nego se aktiviraju Spajdijevi nadljudski refleksi). Raznolikost tokom borbi je možda malo ograničena, ali je u duhu sveta stripa. Dok su borbe sa bossovima pažljivo dizajnirani encounteri koji se oslanjaju na izbegavanje moćnih napada i ofanzivno korišćenje mreža, obični sukobi sa neimenovanim mookovima su načelno borba sa prevelikim brojem neprijatelja (koji, kako igra odmiče, sve češće imaju vatreno oružje). Da li ćete uleteti u akciju bez pripreme ili ćete prvo šunjanjem smanjiti broj učesnika u bici, zavisi od vašeg ličnog izbora. Najbitnije, borbe nikada ne postaju prelake - čim prestanete da se trudite i koristite sve Spajdijeve mogućnosti, sledi učitavanje poslednjeg autosavea.

Kao da sve ovo nije dovoljno, Spider-Man dobija nove sposobnosti u zavisnosti od kostima koje nosi, a u igri ih je skoro trideset! Dok su brojna odela prepoznatljivi modeli kostima iz stripova, druga su dizajnirana specijalno za igru i imaju simpatične male pozadinske priče. Još bolje od puke kozmetike, specijalnosti svakog odela imaju visoku upotrebnu vrednost (uz malu modifikaciju stila igre). To znači da možete da birate kostim isključivo po sopstvenom ukusu jer nijedan od ponuđenih nije „loš”. Otključavanje odela, dodatnih uređaja, veština i svega što može da se otključa i unapredi obavlja se - neverovatno - igranjem! Zamislite, u 2018. godini Sony i Insomniac su napravili nešto nečuveno - „AAA” naslov bez mikrotransakcija, bez lootboxova, bez dodatnog plaćanja - sve je u igri, izvol’te lepo. To igranje podrazumeva, naravno, odmotavanje glavne priče, ali i obavljanje sporednih misija, istraživanje Menhetna i njegovih znamenitosti ili pronalaženje Piterovih starih torbi razbacanih po gradu. Tu je i ispunjavanje nasumično generisanih zadataka poput zaustavljanja pljački, otmica, automobila koje juri policija ili pak spasavanja ljudi iz olupina nakon sudara. Za sve aktivnosti dobijate tokene kojima otključavate i unapređujete odela i pomagala. Za dodatnu raznolikost gameplaya odgovorne su i jednostavne mini-igre u Oktavijusovoj laboratoriji ili Oscorpovim radio-tornjevima po gradu.

Opšti utisak Spider-Manom je prosto veličanstven. Gotovo je neverovatno koliko elemenata igre je izvedeno vrhunski i „baš kako treba”. Ljudi iz Insomniaca su stvorili etalon sa kojim će se meriti budući naslovi sa superherojima. Čestitamo!