Debitantski studio Planet Alpha ApS radio je na ovoj igri četiri godine. Plod njihovog rada, u izdanju Teama17 (kojem je ovo jubilarna stota igra), konačno je pred nama. U pitanju je dvodimenzionalna sinematična avantura, uzbudljiva vožnja koju, uprkos brojnim specifičnostima, možemo da svrstamo u isti žanr kao i igre kao što su Inside, Far ili Another World. Upravo je Another World prva referentna tačka na koju pomislite kada vidite Planet Alpha. U ulozi ste neidentifikovanog vanzemaljca koji istražuje tuđinsku planetu. Opušteno istraživanje idiličnih krajolika prekida iznenadna invazija armije ubilačkih robota. Ono što se dalje dešava obavijeno je velom opskurnosti. Slično drugim igrama iz ovog (pod)žanra, i priča Planet Alphe je kriptična i ohrabruje igrače da smišljaju svoje teorije i da uklapaju parčiće narativne slagalice kako bi došli do zadovoljavajućih objašnjenja.

Mehanički, Planet Alpha može da se opiše kao jednostavan stealth platformer sa elementima misaonih igara. Ipak, uprkos tome što gameplay jeste zabavan, mehanika ove igre je podređena želji autora da naprave sinematičnu igru brzog tempa, sa brojnim set-pieceovima, upečatljivim prizorima i stalnim iznenađenjima. Shodno tome, „umetnički” aspekt ove igre je bitniji od mehaničkog. U tom pogledu, Planet Alpha jeste dobra igra, ali nije na nivou najboljih igara u ovom žanru. Između svakog zanimljivog prizora i intenzivnog set-piecea, očekuju vas manje nadahnute deonice. U igri nema dijaloga i atmosfera je poetična, što je kombinovano sa retro-futurističkom estetikom. Na retro-futurizam odmah ukazuje dizajn protagoniste, a to vrlo brzo potvrđuju i roboti sa antenama koji doleću u kapsulama, leteći kitovi i drugi detalji. S druge strane, mističnom senzibilitetu igre, između ostalog, doprinose i drevne ruševine verovatno izumrlih prvobitnih stanovnika planete Alfa, kao i njihovi artefakti i ostaci napredne tehnologije. Ova specifična kombinacija dostojanstvene atmosfere i pulpa dobro funkcioniše i deluje koherentno. Što je najbitnije, Planet Alpha uspeva da nas ubedi da se nalazimo u fantastičnom svetu čija istorija, flora i fauna izazivaju strahopoštovanje i osećaj ništavnosti naspram sila prirode i izumrle vanzemaljske rase. Ipak, pored nekih krupnih konkretnih zamerki (oba kraja su antiklimaktična, antagonista je nezanimljiv, a pored njega, samo je još jedan NPC zapravo lik u priči), stalno je prisutan i osećaj da sve to jednostavno nije dovoljno zanimljivo. Da, s vremena na vreme naići ćete na novi upečatljivi prizor ili na interesantan detalj u priči, ali generalno, Planet Alpha ne dostiže impresivne domete nadahnuća i veštine autora, na primer, Insidea.

Međutim, tu je jedan element igre koji može da izgradi iluziju da je ono što se dešava mnogo zanimljivije nego što to zapravo jeste - grafika. Planet Alpha je napravljen u Unreal Engineu i generalno izgleda odlično. Posebno se ističu grandiozne pozadine, koje često prikazuju daleko udaljene objekte i lokacije, te ukazuju na veličinu planete Alfa. Nažalost, ova igra nije uvek briljantna čak ni u domenu grafike (izgled vatre i eksplozija, kao i brojni primerci flore često su razočaravajući). Takođe, animacije su samo solidne. S druge strane, muzika i zvučni efekti su izvanredni i u tom pogledu nemam nikakvih zamerki.

Međutim, kada ostavimo prezentaciju po strani, dolazimo do zaključka da je možda najimpresivnija stvar kod ove igre ipak veliki stepen raznovrsnosti izazova, koji stalno održavaju visok nivo kvaliteta. Da se razumemo, od ovog naslova ne treba očekivati nikakav hardcore doživljaj. Šunjalačke deonice zapravo više deluju kao logički izazovi i autori se nisu ni trudili da naprave pravu simulaciju neprimetnog izbegavanja protivnika. Platformske deonice su jednostavne, što važi i za zagonetke (izuzetak su opcioni nivoi sa slabijom gravitacijom). Ipak, izazovi se ne ponavljaju, što, u sadejstvu sa grafikom i uzbudljivim skriptovanim deonicama, garantuje da vam u ovoj igri nikad neće biti dosadno. Pored toga, treba pohvaliti i odlično izbalansiranu težinu. Ovaj naslov nikad nije toliko lak da bez razmišljanja prolazite kroz nivoe, a opet, nikad nije ni toliko težak da to naruši dinamičan ritam igre.

Ono što će zasmetati nekim igračima jeste oslanjanje autora na trial & error metodu, koja se nalazi u srži ove igre. Naime, checkpointovi su veoma liberalno raspoređeni, a često je potrebno da poginete i po nekoliko puta kako biste shvatili kako su autori zamislili da rešite određeni problem (uvek postoji samo jedno optimalno rešenje). Kako igra odmiče, tako postaje sve teža, a od vas zahteva da navežbate niz akcija kako biste uspešno priveli kraju određenu deonicu.

Najinovativniji element mehanike jeste mogućnost da (prvo samo na predodređenim mestima, a onda i u svakom trenutku) kontrolišete vreme na planeti Alfa, tačnije, da odredite da li je u igri trenutno dan ili noć. Ovo je grafički izvedeno vrlo lepo, okolina se postepeno menja dok koristite ovu moć, a u igri postoji i nezavisna smena dana i noći. U praksi, ovu sposobnost ćete uglavnom koristiti kako biste uticali na floru, jer su neke biljke „budne” samo danju, a neke samo noću. Nažalost, ova zanimljiva ideja nije previše razrađena i svodi se na prostu promenu dana i noći kada ne znate šta drugo da uradite. Postoje i prilično zabavni momenti kada u okviru stealth deonica morate brzo da promenite vreme, ali ovakve situacije su retke.

Na kraju, uprkos svim zamerkama, vidi se da je u ovu igru uloženo mnogo vremena, truda i ljubavi. U pitanju je zabavan, niskokaloričan naslov koji oscilira u pogledu kvaliteta priče i prezentacije. To je, ipak, sasvim dovoljno da ova igra zasluži pažnju ljubitelja dvodimenzionalnih sinematičnih igara.