Zaista je retkost videti uspešan nastavak nenadanog hita u gamingu. Pre tačno pola decenije Drinkbox Studios nas je oduševio odličnom metroidvaniom se tematikom lucha libre (meksičko profesionalno rvanje). Igra je obilovala šarmom i vrhunskim izvođenjem, a kada je najavljen nastavak, s nestrpljenjem smo iščekivali da li će indie studio uspeti da nadmaši samog sebe. Sada možemo zadovoljno da kažemo da je nastavak igre Guacamelee! ispunio sva naša očekivanja.

Guacamelee! 2 odvija se nekoliko godina nakon finala originalne igre i počinje vrlo jednostavnim zadatkom - svratite do pijace po malo avokada. Protagonista Huan je okačio masku lučadora o klin i osnovao porodicu u svom malom, mirnom selu. Idilu, naravno, mora nešto da prekine, a ovoga puta smak sveta se bliži zbog krađe svetog gvakamolea od strane demonskih entiteta, pa će Huan morati još jednom da navuče masku i umlati besmrtne horde. Već poprilično blesava premisa je u nastavku još otkačenija, jer ćete ovoga puta spašavati čitav multiverzum gde, kako drugačije, svaka realnost predstavlja još jedan Meksiko u kome je nekada postojao jedan Huan. Kao jedini preživeli, naš protagonista će tako biti „The Chosen Juan”. Bez Morfeusa, doduše.

Lomatanje po vaskolikom Meksikoverzumu prati gotovo istovetnu odličnu formulu prethodne igre i u svakom bitu je pravo oličenje metroidvanie - stignete do prepreke, istražite na drugoj strani, dobijete novu sposobnost i napredujete dalje. Originalni Guacamelee!, a sada i njegov nastavak, tu formulu je ispeglao do savršenstva, jer apsolutno svaka nova sposobnost ili potez koje Huan otključa imaju veliku upotrebnu vrednost. Ne postoji nijedan gimmick koji se iskoristi jednom-dvaput i ignoriše, svi potezi se koriste jednako u platformisanju, ali i tokom borbi. Forma kokoške je još bolje razrađena u nastavku, pa tako kao pile imate daleko veću lepezu sposobnosti umesto da ovo koristite kao bržu opciju kretanja i za zavlačenje u tunele za koje je Huan previše kabast. Kokoška je gotovo ravnopravna sa lučador verzijom Huana, te ćete i za nju otključavati sijaset novotarija i imati specijalne nivoe sa težim izazovima i apsolutno apsurdnom sporednom pričom koju možete ispratiti.

Tempo igre je još jednom sjajan, sa minimalnim mogućnostima za dosađivanje i uvek nečim interesantnim što vas čeka na sledećem ekranu. Besomučno zbijanje šala sa svim i svačim se vratilo još bolje, pa umesto referenciranja internet mimova Guacamelee! 2 vešto bocka video-igre i ostatak pop kulture, kako kroz dijaloge, tako i kroz vizuelne gegove na svakom koraku. Putovanje kroz multiverzum je otvorilo mogućnost i za povremene promene grafičkog stila i mehanika, što ćemo, naravno, ostaviti da sami istražite i oduševite se. Svakako je jedna od najkomičnijih (i veoma inteligentnih) scena parodiranje trenutnih trendova u AAA igrama. Kao i svaka dobra metroidvania, Guacamelee! 2 vam pruža podosta razloga da se vratite na već istražene delove mape kako biste pristupili tajnim delovima nivoa i našli upgrade za liniju zdravlja ili stamine, a možda i tajno udruženje kokošaka koje sigurno ne postoji ispod zlatne WC šolje.

Kako je ipak u pitanju nastavak, poželjno bi bilo da ste barem malo upoznati sa originalnom igrom. Huan možda počinje igru kao podebeli i lenji ex-lučador, ali vrlo brzo dobija svoje stare sposobnosti i agilnost. Dodajte na to i nove poteze koje sada ima kokošoka i vrlo lako se dolazi do situacije da će igrače koji su preskočili prethodnu igru zaboleti glava od stvari koje u kratkom roku treba zapamtiti i izvesti. Takođe, Guacamelee! 2 je nešto teži i po platformsko-logičkim zahtevima, sa ljubičastim napadima/projektilima koje ne možete izbeći kotrljanjem, ali i crvenim preprekama koje instant ubijaju Huana. Igra nikada ne postaje preteška, ali uvođenje ovih novih prepreka ume propisno da iznervira jer, umesto povratka na prethodnu platformu, resetuje progres na celoj deonici i ozbiljno traći vreme igrača. Zamislite da ste prošli kroz gotovo čitav fajt od par minuta i onda zakačili lavu ili crveni šiljak, nakon čega morate to sve da ponovite. Frustrirajuće bez potrebe.

Studio Drinkbox se očito vodio izrekom „šta nije pokvareno - ne popravljaj” kada je radio na nastavku, ali i srazmernom dozom „veće/više je bolje”, te je praktično duplirao sve u novoj igri. To znači i da će vaše druženje sa Guacamelee! 2 potrajati znatno duže. Poređenja radi, za kompletiranje svega na mapi u prvoj igri je bilo potrebno oko deset sati, a u nastavku će toliko trajati samo prolaz kroz glavni deo, bez stajanja usput da omirišete naćose. Pritom, ni u jednom trenutku se ne stvara osećaj veštačkog razvlačenja kampanje, ili zatrpavanja igrača nebitnim sadržajem, što je neverovatan uspeh. Tu, naravno, pomože i činjenica da je upravljanje Huanom i Tostadom prava pesma, nebitno da li se provlačite između šiljaka ili razmenjujete aperkate sa armijom kostura. U stvari, igra je toliko uživanje da je teško ispustiti kontroler iz ruku kada jednom pohvatate sve mehanike (kontroler je preporuka ako ne želite da vas boli glava) i počnete da istražujete kutke Meksikoverzuma. Celokupnu atmosferu zaokružuje vrhunska muzička podloga za koju je bila zadužena ekipa koja je radila soundtrack originalne igre, a često smo hvatali sebe da zviždućemo teme iz igre.

Guacamelee! 2 je zato gotovo savršen nastavak, igra koju smo već voleli unapređena je u praktično svakom pogledu. Od izuzetnog crteža, preko urnebesnog humora, do utegnutih mehanika, ovo je jedna od najboljih metroidvania koje danas možete zaigrati.