U davna vremena (pre više od dve decenije) u studiju Bullfrog su se dičili kvalitetom i zasluženim uspehom upravljačkih simulacija koje su izlazile iz njihove kuhinje. Legendarni hitovi kao što su Populous, Theme Park, Dungeon Keeper i, naravno, Theme Hospital, plenili su u jednakoj meri kvalitetnom igračkom mehanikom, vrhunskim dizajnom i iščašenim smislom za humor. Ironično, upravo 1997. godine, dok je igračka populacija provodila nedelje i mesece uz Theme Hospital i Dungeon Keeper, većina ljudi odgovornih za ove hitove napustila je Bullfrog i prešla u sveže osnovani Lionhead. Nakon dugih putešestvija, Mark Vebli i Ger Kar (dvojac odgovoran za Theme Hospital) pre dve godine su osnovali Two Point Studios, rešeni da prvo naprave duhovnog naslednika klasične igre koja ih je proslavila, a zatim celu seriju naslova smeštenih u isti univerzum. Njihov prvenac, Two Point Hospital, našao se u prodaji pretposlednjeg dana avgusta, čime je pokrenut globalni cunami nostalgije i dobrog raspoloženja, jer nova igra ima isti efekat na široku publiku kao i njen duhovni prethodnik.

Kao Theme Hospital pre njega, Two Point Hospital vas stavlja u ulogu osobe koja ima apsolutnu kontrolu nad svim aspektima rada jedne bolnice u veoma čudnom paralelnom univerzumu gde žiteljima prete bizarna ili čisto komična oboljenja. TPH brzo i jasno upoznaje nove igrače sa osnovnim mehanikama i zadacima. U bolnicu dolaze novi pacijent, na vama je da ih primite, da im obezbedite prijatno čekanje na lekara, da postavite dijagnozu, primenite terapiju, sve to lepo naplatite i pošaljete ih zdrave kući. Sa druge strane medalje, morate da napravite prostorije za svaku specifičnu namenu, od ambulanti, apoteka i odeljenja za otkačene terapije, do klozeta i soba za odmor. Sem toga, na vama je da zaposlite lekare, sestre, administraciju i osoblje za održavanje i obezbedite im kako željenu platu, kako i što bolje uslove za rad. Raspoloženje pacijenata i zaposlenih su jako bitna stavke jer od njih direktno zavisi vaša zarada, pa morate da posvetite dosta pažnje uslovima rada i boravka u bolnici. Preko šarenih, ali preglednih menija, možete da brzo pratite kojim osobljem i odeljenjima raspolažete i od čega pate pacijenti koji su u vašoj bolnici. Kako vreme odmiče i vašoj bolnici raste renome, otključavaju vam se nove dijagnostičko-terapijske mogućnosti, što za rezultat ima veću zaradu. Nakon toga, naravno, slede veći izdaci kako biste proširili kapacitete i tako u krug. Vremenom vaše osoblje postaje iskusnije i stiče nove veštine (bonusi u radu na specifičnim odeljenjima), ali zbog toga traže veću platu. Ako upadnete u minus, možete od banaka da tražite zajam po manje ili više (ne)povoljnim okolnostima i tako dalje...

Dok će svima koji su imali prilike da vide Theme Hospital odmah biti prepoznatljiv upečatljivi moderan izgled i dizajn Two Point Hospitala, jedna druga promena u odnosu na prethodnika je mnogo bitnija. Naime, u starom klasiku smo efektivno imali nivoe sa finalnim ciljem i spiskom zadataka koje treba dostići. Nakon njihovog ostvarivanja, „nivo” je bio završen, a igrač je kretao sa novom bolnicom od starta, odnosno od one tačke u životu nove bolnice od koje dati scenario počinje. Two Point Hospital je smešten u efektivno „živi svet” okruga Two Point i sve bolnice kojima upravljate su neprestano aktivne. Tačnije, kao u Theme Hospitalu svaka bolnica kojom upravljate ima seriju ciljeva kojima težite i kada ih ispunite otključava vam se nova bolnica koja postaje vaš novi fokus, ali kada dođete u novu bolnicu stare se ne gube. Umesto toga, neprestano imate pristup mapi ostrvskog okruga Two Point i na njemu možete slobodno da izaberete kojom bolnicom ćete aktivno da upravljate. Ovo vraćanje na ono što ste prešli ranije, sem što tematski podseća na princip iz metroidvania naslova, ima smisla i zato što vam se tokom rada sa svakom novom bolnicom otključavaju dodatne mogućnosti, opcije i tehnologije. Vraćanjem na prethodne bolnice možete da na njih primenite nova znanja i učinite ih još boljim, efikasnijim i profitabilnijim. Kada neka bolnica funkcioniše na maksimalnom nivou efikasnosti i reputacije, igra je ocenjuje sa tri zvezdice i tada ste, tehnički, završili sa njom, ali ništa vas ne sprečava da provedete dodatno vreme doterujući prostorije, opremu i operativne sisteme ili prosto prateći život simpatično dizajniranih ljudi koji se kreću hodnicima vaših ustanova.

Kao Theme Hospital pre njega i TPH pleni šarmom koji je posledica autentičnog audio-vizuelnog dizajna. Likovi ekstremno podsećaju na plastelinske tvorevine iz filmova studija Aardman i kada poželite da ih opišete, pridevi kao cakani, simpatični ili ljupki se nameću sami od sebe. Bizarne „bolesti” su još jednom kamen temeljac humora igre i to gotovo uvek na više nivoa jer je najčešće samo ime oboljenja igra reči (istina, na engleskom), animacije su urnebesne, a tu je i prateći tekst u meniju same bolesti koji će često da vam izmami osmeh ili dva. Na kraju, tu je audio-komponenta, pri čemu ne mislimo na dopadljivu pozadinsku muziku koja podseća na midi-melodije koje su mogle da se čuju u igrama sredinom devedesetih godina prošlog veka. Kada se govori o zvuku u TPH na prvom mestu su fantastični glasovi, što spikera sa radio-stanica koje se čuju u bolnicama, što sestre koja preko bolničkog razglasa upućuje uslužne poruke. I radio-emisije i poruke u bolnicama su prosto fantastične i kipe od suvog britanskog humora. Pošto komika u igri često odvlači pažnju od obavljanja zadataka u bolnicama (koji vremenom postaju prilično kompleksni), komande za kontrolu brzine događaja i mogućnost učitavanja poslednje autosave pozicije su od velike koristi. Takođe, neće biti retkost da snimite poziciju i pustite sve da ide svojim čupavim tokom, dok vi prosto uživate u interakcijama malih čovečuljaka i porukama sa razglasa.

Two Point Hospital je igra starog kova. Namenjena je igračima svih uzrasta, ima gameplay koji garantuje stotine sati igre, ispolirana je do visokog sjaja, nema „sisteme za dodatnu monetizaciju” i cena joj je krajnje povoljna (35 evra na Steamu). TPH je nešto što ne smete da propustite.