Nakon tri nastavka zombi spin-offa svoje najpopularnije igre Sniper Elite, Rebellion je konačno shvatio da vaskrsli nacisti više nisu u trendu, a pri odabiru terena za ovogodišnji nekromantski ritual i sukcesivni zombicid izbor je pao na Egipat. Nemrtvi su odbacili štalhelmove i šinjele zarad komotnijih lanenih pregača, Hitler je zamenjen nadrnadnim polubožanstvom Seteki, i tako smo dobili novu kooperativnu pucačinu - Strange Brigade.

Iako u osnovi dele identičan koncept, primetna je želja autora da u potpunosti raskinu spone sa Sniper Elite serijalom kroz izostavljanje rendgenskih kill-cam snimaka i uvođenje prostornih zagonetki, sa jasnim ciljem da se za koju godinu uz naslov igre prišije i neka brojka. Kampanja se sastoji iz devet misija i može se preći za jedno popodne, bilo da igrate sami ili sa još tri prijatelja. Brojno stanje horde zombija se skalira ako odlučite da igrate sami (bukvalno sami, jer vas ne prate ni AI saigrači) pa je igru bez problema moguće završiti i u solo varijanti. Štaviše, ako ste pre čitanja ovog teksta ikada uzeli miš i tastaturu u ruke, toplo vam preporučujemo da odaberete najviši nivo težine. Pored kampanje, igra nudi i horde mod u kome se trudite da odbijete što više talasa zombija, uz kratke predahe za unapređivanje arsenala.

Čudna Brigada je britanski klub avanturista i istraživača natprirodnih i okultnih pojava iz tridesetih godina prošlog veka, zapravo glorifikovana skupina pljačkaša grobova spremnih da kolonije oslobode opasnih relikvija i smeste ih na sigurno u londonske muzeje. Osnovnu postavu čine crveni mundir Frenk, profesor Arhimedes, bokserka Grejsi i Nalangu, ratnica iz Masai plemena. Iako svaki od likova ima svoje default oružje (poluautomatska puška, repetirka, sačmara), to ne znači da je rezervisano isključivo za njega niti da ima posebne bonuse, pa diferencijacija po klasama ne postoji. Da razlike među članovima ekipe ne budu čisto kozmetičke, pobrinuće se nekoliko perkova koji nemaju preveliki uticaj na igru: Masai ratnica se hiluje ubijanjem neprijatelja u borbi prsa u prsa, dok mlađani profesor sa lakoćom otkriva tajne prolaze nedostupne ostalim likovima. Druga, nešto bitnija razlika, jesu specijalke, čije izvođenje zahteva aktivaciju amuleta koji se puni dušama ubijenih neprijatelja. Peti, nevidljivi član ekipe, brbljivi je narator, koji će sa sočnim engleskim naglaskom non-stop zbijati šale i komentarisati vaše dobre ili loše poteze. Gospodin je isprva zanimljiv, ali će ubrzo ispucati sav repertoar, pa ćete posle dve-tri misije poželeti da umesto njega slušate Andriju Miloševića i Milana Kalinića kako pričaju viceve.

Misije su koncipirane kao niz mini-arena povezanih hodnicima koji nude malo prostora za istraživanje opcionih sadržaja. Aktiviranjem okidača izlazi iz arene se zatvaraju dok ne potamanite dovoljan broj protivnika. Iako su na raspolaganju imali bogatu egipatsku mitologiju, autori su se ipak odlučili za n varijacija zombija, pa ćete sretati zombije u kožnom oklopu, zombije u metalnom oklopu, zombije koji bacaju koplja, zombije koji bacaju bombe... Jednoličnost donekle razbijaju kosturi, džinovski škorpioni i ultra-brzi demoni koji kao da su u Egipat zalutali sa meksičkog festivala mrtvih. Arene često kriju i dodatne rekvizite za lakše tamanjenje zombija, poput eksplozivnih burića ili ćupova sa grčkom vatrom.

Ekonomisanje sa municijom je misaona imenica jer se štekovi nalaze na gotovo svakom koraku, a slično je i sa napicima za obnavljanje energije. Manjak municije važi samo za specijalno oružje iz posebnih škrinja čije otključavanje plaćate zlatnicima. Boss fajtovi su retki i smešno laki, jer su slabe tačke toliko očigledne da su na njih slobodno mogli da pobodu zastavice sa natpisom „pucaj ovde”. Završna misija, tj. konačni obračun sa Seteki, takođe je jedno veliko razočarenje.

U teoriji, zagonetke bi trebalo da predstavljaju kontratežu konstantnom napucavanju, ali zbog svoje banalnosti i mahom opcionog karaktera ne ostavljaju snažan utisak na igrača. Uz par retkih izuzetaka, zagonetke uglavnom koriste pristup viđen u hidden object igrama, tj. negde u blizini je sakriven tačan raspored simbola koji otvara vrata, samo ga morate uočiti. Pohvalno je što se, osim broja zombija, i težina nekih zagonetki skalira u zavisnosti od broja igrača, pa je za njihovo rešavanje potrebno aktivno učešće cele ekipe.

Rebellion je kao ciljnu publiku na umu očigledno imao ljude sa hoarding poremećajem jer u igri postoji milion stvarčica koje se mogu, a ne moraju, sakupljati. Pre svega, tu je određen broj relikvija na svakom nivou, koje se najčešće kriju u škrinjama zaključanim iza zagonetki i nisu neophodne za uspešno kompletiranje nivoa. Međutim, ukoliko uspete da pronađete sve relikvije na nivou, dobićete jedan skill poen za unapređvanje amuleta i odgovarajuće specijalke. Pomalo čudna odluka da važan činilac ionako slabe diferencijacije među likovima sakrijete iza potpuno opcionog zadatka. Osim zlata i stranica iz starih dnevnika (još jedna zanimacija za hoardere), u kovčezima ćete katkada naleteti i na dragulje koji se koriste za dodavanje bonus efekata oružju, poput protivoklopne municije ili kratkotrajnog zamrzavanja protivnika.

Strange Brigade je brainless zabava za nekoliko večeri kada baš nemate pametnija posla, plitka i generička igra koja će vam za par meseci potpuno iščileti iz sećanja, pod uslovom da možete da prežalite uloženi novac. Za potpuni ugođaj uz sezonsku propusnicu, koja podrazumeva pristup novim kampanjama i likovima, četiri igrača će Rebellionu morati da ostave gotovo celu prosečnu srpsku platu što nikako nije dobar dil, posebno za igru bez potencijala da ekipu drži na okupu duže od desetak dana.