Autori ove igre opisuju svoje delo kao prvu „dokumentarnu avanturu” koja je ikad napravljena. Naime, Kursk je ime ruske podmornice koja je u nesrećnom slučaju potonula 12. avgusta 2000. godine, pri čemu je na dno Barencovog mora odnela sa sobom svih 118 članova posade. Dvadeset i troje članova posade preživelo je dve eksplozije koje su potopile Kursk, da bi šest sati kasnije i oni preminuli usled nedostatka kiseonika. U istoimenoj igri, koja pripada žanru „simulatora hodanja”, proživećete ove događaje „iz prve ruke”, u ulozi američkog špijuna koji se infiltrira na naslovnu podmornicu kako bi se dokopao poverljivih informacija koje mogu da budu od velikog značaja njegovoj vladi.

Najveći deo igre, očekivano, odvija se unutar podmornice Kursk, koja je zaista impresivno dizajnirana. Iako su neke teksture mutne, grafika je generalno odlična i gotovo foto-realistična, a podmornica je ogromna i ispunjena mnoštvom detalja koji je čine nadasve uverljivim igračkim svetom. Kako ovaj naslov ima prilično spor tempo (posebno tokom prve polovine igre, kada se upoznajete sa okruženjem i brojnim članovima posade), imaćete mnogo prilika da detaljno istražite Kursk. Tokom dobrog dela igre zaplet odmotavate kroz dijaloge sa članovima posade, između kojih vas očekuje mnogo dugotrajnog šetanja kroz prostranu podmornicu. Istraživanje je dodatno usporeno činjenicom da su svi vaši postupci u igri realistično animirani. Nakon upotrebe „akcionog tastera”, moraćete da ispratite animaciju u trajanju od 3-4 sekunde svaki put kada, na primer, poželite da otvorite vrata ili da se popnete uz stepenice, te ovaj naslov nije pogodan za nestrpljive igrače.

Nažalost, ova igra ima niz tehničkih problema i deluje gotovo kao beta verzija naslova koji je još dugo trebalo da se krčka u kuhinji autora iz poljskog tima Jujubee. Ukoliko nemate konfiguraciju koja je jača od one koja je u infoboxu navedena pod stavkom „potrebno”, FPS može da padne i na samo 20 sličica u sekundi, što zahteva malo navikavanja. Kada poželite da vršite interakciju sa nekim predmetom ili likom, moraćete da se postavite pod tačno određenim uglom kako bi vam igra dozvolila da to učinite. Tu je još mnogo drugih problema, a zbog nekih od njih ova igra na trenutke deluje krajnje amaterski. U ovom pogledu, posebno se ističu pojedini likovi koji bi trebalo da izgledaju normalno, ali su im izrazi lica tako modelovani da oni (doslovno) izgledaju kao mentalno zaostale osobe, što će nekim igračima biti nepresušan izvor smeha i jedan od glavnih razloga da igru privedu kraju.

Kursk je igra koja je imala potencijala, ali njeni impresivni elementi nalaze se u čudnom kontrastu sa nedopustivim tehničkim propustima. Da su autori uspeli da je ispeglaju „kako valja”, utisak bi bio mnogo bolji.

Aleksandar ĐURIĆ