Mutant Year Zero: Road to Eden

Polovina nestrpljivo iščekivanog dvojca taktičkih squad-based igara baziranih na izvođenju nanovo pokrenutog XCOM-a od pre šest godina konačno je pred nama. Dok ćemo famozni Phoenix Point morati da pričekamo još pola godine, studio The Bearded Ladies (sačinjen od veterana koji su radili na Hitman i Payday igrama) nas je ovih dana obradovao dugo iščekivanim Mutant Year Zerom: Road to Edenom.

Igra je zasnovana na jednom od izdanaka opskurnog švedskog sistema stonih RPG igara. Radnja počinje nekoliko godina nakon što je sveopšti nuklearni rat zbrisao čovečanstvo sa lica zemlje i iza sebe ostavio postapokaliptične predele užarene radijacijom. Nekontrolisano zračenje je promenilo površinu planete na dva upečatljiva načina. Sa jedne strane, neobuzdana vegetacija i zelenilo prekrili su planetu neopterećenu ljudskim napastima. Sa druge, raznorazni mutirani humanoidni frikovi i životinje su ubrzo uspostavile novi svetski poredak (odnosno lanac ishrane). Igrač je na čelu tročlanog tima stalkera, mutanata zaduženih za mukotrpno čišćenje postapokaliptičnih zona, i prikupljanje raznoraznog otpada i drugog materijala koji će produžiti životarenje u obližnjoj centralnoj bazi. Sve se iz korena menja kada stalkeri dobiju zadatak da pronađu jednog od nestalih kolega, usput otkrivajući bitne informacije vezane za lokaciju i samo postojanje mitskog utočišta iz podnaslova igre.

Za razliku od XCOM-a i njegovog nastavka, koji su očigledan uzor autorima ove igre, MYZ se ne zasniva na planetarnom čišćenju vanzemaljskih agresora, sa menadžmentom baze i upravljanjem odredima u misijama, već donosi daleko ličnije i svedenije iskustvo. Rukovodite timom od maksimalno tri simpatična mutanta (vepar Bormin, lisica Ferou i patak Duks kao idealan line up, uz mogućnost da ih slobodno rotirate iz poola likova regrutovanih na terenu). Vaš zadatak, koji obavljate kroz seriju misija, jeste čišćenje međusobno povezanih zona. Kako igranje odmiče tako otključavate i otkrivate sve veći broj zona. Specifičnost MYZ kao takvog, u poređenju kako sa uzorima sa početka teksta, tako i sa sličnim igrama iznedrenih poslednjih godina, ogleda se u jednostavnom i efektnom izvođenju koje se ne bazira na obitavanju u bazi i kaznenim ekspedicijama na terenu na koje vas prebacuje vazdušni transporter. Umesto toga, ovde se slobodno krećete i istražujete teren neopterećeni potezima i akcionim poenima, uz turn based borbu koja se aktivira onda kada neoprezno zagazite u neprijateljski radijus. Druga mogućnost za pokretanje borbe je da lično aktivirate zasedu nakon što se prikradete protivnicima. Levim klikom miša aktivirate i isključujete baterijsku lampu, čime se krećete između režima ubrzanog kretanja i tihog prikradanja.

Ovo je dodatno obogaćeno mogućnošću da izdvojene protivnike ili neoprezne stražare upokojite prigušenim naoružanjem, čime efektivno olakšavate sebi borbu sa glavnicom pretnje u datoj oblasti. Naravno, pod uslovom da koristite pre svega tiha sredstva eliminacije i ne dozvolite nesrećniku na kojeg ste se namerili da preživi vaš potez, kako ne bi digao larmu i navukao vam na vrat okolne creepove. Verovatnoća šanse da ćete plasirati uspešan pogodak menja se u koracima od po 25 odsto, i isključivo zavisi od dometa vašeg naoružanja i rastojanja do potencijalne mete. To znači da ne postoje nebulozne situacije iz serijala XCOM, kada su uzastopne, gotovo stopostotne šanse, mogle da se izjalove samo zato što ste odabrali viši nivo težine. U MYZ stopostotna šansa pogađa bez ikakvih iznenađenja i izuzetaka, što stavlja naglasak na umešno taktiziranje i planiranje poteza (koje mora da istovremeno bude i pažljivo i u „hodu”).

Odstranjivanjem napasti i odmotavanjem priče napredujete po nivoima, uz nagradu u vidu poena koje možete investirati u drvo veština za svakog lika. Neke od njih su zajedničke za dva ili sva tri lika (veći domet oružja, dva „vatrena” delovanja po potezu uz smanjeni procenat uspešnosti, veća šansa da se plasira critical hit i slično). Druge veštine su jedinstvene, dok treće efektno oslikavaju mutantsku prirodu likova koje vodite. Tako, na primer, možete da razvijete mogućnost da vam nakratko „izrastu” krila i neprijatelje forsirate sa visine, uz sve prednosti koje to donosi. Moguće je i da obnavljate zdravlje lešinarenjem neutralisanih bioloških protivnika ili da oslobađate gasovite spore koje vas zaklanjaju u borbi ili nešto treće. Karakteristično za sistem skillova je i činjenica da u svakom trenutku možete imati samo jedan aktivan iz svake klase, kao i to da se njihovo korišćenje „finansira” i otključava nakon određenog broja upokojenih protivnika. Pored ovoga, tu je i sva sila naoružanja (sa sopstvenim sistemom budženja i kačenja gadžeta za dodatne bonuse), oklopa, kaciga i dodatne opreme (granate, Molotovljevi kokteli, EMP-bombe i ostalo). Dodatna unapređenja moguća su i kod lokalnog šankera Pripa, koji će vam omogućiti neke specifične bonuse i unapređenja ukoliko mu budete donosili retke artefakte ljudske civilizacije rasute po igri.

Tri zamerke bitno utiču na finalni sud o MYZ, i nezanemarljivo srozavaju iskustvo igranja. Prva je efemerna i odnosi se na odsustvo bilo kakve mape u samim zonama koja bi donekle olakšala nepotrebno lutanje i ubrzala čišćenje dotičnih (mada nivoi nisu prevelikih gabarita, pa se ovome može progledati kroz prste). Druge dve su znatno krupnije ribe i predstavljaju ubitačnu sinergiju koja žustro testira živce. Sa jedne strane, protivnici su natprosečno precizni i pogađaju iz gotovo nemogućih daljina i uglova, bez obzira da li ste iza olupine nekog automobila/kamiona ili vam kljun/njuška samo malkice viri iza nekog drveta ili zida (uz nemoguće i bagovite pogotke čak i kada uopšte ne postoji line of sight između učesnika u bitkama). Povezana sa time je potpuno neupotrebljiva Overwatch opcija za postavljanje zasede protivnicima koji neoprezno pretrčavaju teren tokom svojih poteza. Ovo doseže tragikomične situacije u kojima će svi likovi postavljeni u Overwatch režim naizmenično promašivati očigledne i bukvalne zicere, plasirajući pogodak u proseku, bez preterivanja, jednom u nekih dvadesetak slučajeva(!).

Zbog ovoga su svi skirmishi sa protivnicima više igre živaca i preventivnog ratovanja manjeg intenziteta, u kojima će fokus pre svega biti na brzom eliminisanju što većeg broja protivnika u početnom potezu, sa izbegavanjem eskalacije sukoba na duže staze zbog svega navedenog. Na sreću, igra je dizajnirana tako da omogućava maksimalno fleksibilno i pristupačno igranje, kako bi se anulirala evidentna težina u okršajima koja vas očekuje. Sa lokacija je moguć momentalni fast travel na bilo koju drugu, otkrivenu mapu (uključujući i Ark bazu u kojoj nadograđujete/kupujete opremu), snimanje pozicije moguće je i tokom samih borbi, kao i biranje mutantskih skillova u hodu u bilo kom trenutku mimo sukoba, i slično. MYZ je zamišljen kao zaguljeno, dugotrajno krckanje zuba o protivnike, uz izbegavanje fajtova kada procenite da još uvek niste dorasli tekućem izazovu, i budženje likova do tačke kada ćete ponovo posetiti problematične delove igre i pokušati ponovnu deratizaciju.

Odlična grafika i zvuk grade sjajnu, karpenterovsku atmosferu koja pleni napetošću i svojom svedenošću, uz izvrsnu ambijentalnu muziku koja perfektno paše događajima na ekranu. Dodatni teg na pozitivnom tasu vage donose i uglavnom umešno napisani dijalozi i komentari likova, kao i određene situacije u kojima ćete susretati mnogobrojne ćaknute stanovnike i neprijatelje koji nastanjuju svet (uz sporadične zadatke sa različitim završnicama u zavisnosti od vaših odluka). Cherry on top su i komentari članova družine koju vodite, a koje se tiču nekih uobičajenih predmeta i ostataka ljudske civilizacije koje likovi komentarišu sa simpatičnim, mitskim strahopoštovanjem (to uključuje i opise „drevnih” artefakata koje ćete odnositi pomenutom Pripu u bazi).

Tražiti neku dubinu i kompleksnost u onome što Mutant Year Zero nudi, ili ga porediti sa XCOM uzorima u bilo čemu osim u borbenom modelu, u potpunosti je izlišna rabota. Igra je zanimljivo iskustvo sa bogatom atmosferom i prilično visokim potencijalom za stvaranje zavisnosti (čiji mnogi aspekti efektno evociraju uspomene na proslavljene igre sa Amige, na primer) i koje može da zabavi kako na kraće staze, tako i tokom dužih sesija. Iz tog razloga, na pomenute propuste u dizajnu i utisak veštački forsirane težine nije nemoguće zatvoriti jedno oko, a iskusni fanovi ovog specifičnog podžanra potezno-taktičkih igara svakako ni ne očekuju šetnju kroz (radioaktivni) park, tako da MYZ i te kako zaslužuje da mu se da šansa.

Aleksandar DINIĆ