Retki su naslovi koji poput maestralnog žonglera uspevaju da fasciniraju publiku skladnim i naizgled lakim manevrisanjem brojnim komponentama vanserijske igre. Sa jedne strane je igračka mehanika, koja mora da bude dovoljno robusna da pruži izazov, ali i pomogne igraču da uroni u svet koji su autori stavili pred njega. Ipak, mehanika mora da bude i nenametljiva i u službi pripovedanja, još jedne bitne komponente koja mora pažljivo da se odmotava pred očima igrača. Zatim tu je atmosfera, sazdana upečatljivim vizuelnim stilom i pažljivo doziranom virtuoznom muzikom zbog koje skoro svako zaboravlja da je u igri i prepušta se toku kojim ga interaktivno umetničko delo nosi. Gris je jedan od takvih fantastičnih naslova i iskustvo koje svako ko sebe smatra igračem mora da priušti sebi.

Ova igra je delo malog nezavisnog tima Nomada Studio iz Barselone, koji okuplja kako veterane španske igračke industrije tako i umetnike koji su zaslužni za nestvarni izgled i zvuk Grisa. Upravo zbog te kombinacije iskustva u radu na igrama i raznolikosti umetničkog izraza je bilo moguće da prvi naslov jednog studija bude ovako upečatljivo duboka, promišljena i ispolirana igra.

Pored toga što je španska reč za sivu boju, Gris je i ime junakinje ove igre, ali to vam niko neće saopštiti jer u ovoj igri nema nijedne izgovorene reči ili reda teksta za čitanje – sve pripovedanje je obavljeno kroz događaje, muziku i igračku mehaniku. Gotovo da nema dela Grisa u kom je igrač pasivni posmatrač, već sve vreme sudeluje u dešavanjima i dublje uranja u svet igre. Od samog početka, gde srećemo protagonistkinju ovog naslova unutar ruke slomljene džinovske statue. postaje očigledno da joj se desilo nešto strašno, njen svet je razoren i siv, a ona sama jedva da može da se kreće. Tako započinje avantura u kojoj Gris istražuje apstraktni svet oko sebe, dok postepeno pokušava da sastavi deliće svoje ličnosti. To nestvarno, fantastično okruženje kroz koje se krećete nenametljivo naslućuje motivima i fragmentima o uzrocima problema sa kojima naša junakinja pokušava da se izbori. Pošto igra nema nikakvog teksta, brojne scene i događaji su podložni slobodnoj interpretaciji, mada se jasna narativna nit nikada ne gubi. Gris na svom čudnom putovanju postepeno ponovo stiče brojne sposobnosti koje je izgubila, ali istovremeno obnavlja svet kroz koji prolazi, čineći ga celovitijim i dodajući mu preko potrebne boje. Sem toga, ona uz vašu pomoć nalazi načine i da se izbori sa potpuno crnim stvorenjima koja predstavljaju otelotvorenja njenih strahova, problema, gubitaka ili trauma. Reč „izbori” je možda pogrešna u kontekstu ove specifične igre jer u Grisu direktne borbe nema, nema ni nasilja, već samo nalaženja načina da se efektivno eliminiše opasnost koju ta crna bića predstavljaju. U nekim slučajevima ćete ići dotle da ono čime su vam ta stvorenja otežavala život pretvorite u nešto korisno, odnosno da ih iskoristite da vam zapravo pomognu da prebrodite izazov koji je pred vama.

Sa čisto mehaničke strane, Gris je efektivno platformska igra sa logičkim elementima. Borbe nema i nikada vam nad glavnom neće visiti nikakav broj preostalih života ili poruka „Game Over”. „Opasnosti” koje će vas vratiti do poslednje automatski snimljene lokacije nisu odsutne, kao ni momenti kada je neophodno izvesti kombinaciju akrobatskih manevara i specijalnih sposobnosti junakinje, ali Gris nikada ne pokušava da bude ekstremno izazovni naslov za hard core ljubitelje platformi, ovde su bitni pripovedanje, ugođaj i atmosfera, ne ultraprecizno kontrolisanje glavnog lika. Tako je autorima ovog naslova uspelo da stvore igru čija radnja neprestano teče, jer se pred igrača ne stavljaju ni preteški izazovi koji bi mogli da razbiju atmosferu trenutka, ali ni previše jednostavni usled kojih bi mogla da nastupi dosada.

Kao što svet igre oslikava unutrašnji život junakinje, tako je lajtmotiv Grisa neprestana promena. Dok je početak igre mračan, tmuran i bezbojan, što dalje odmičete sa igrom (i tako od početnog traumatičnog događaja kojim je protagonistkinja pogođena) postepeno sve postaje mnogo vedrije, a sloboda i raznolikost pristupa koje vam omogućuju vaše nove sposobnosti omogućavaju vam da se zabavljate istraživanjem. Zaista, od osobe koju su problemi doslovno pritiskali do tačke nepokretnosti, Gris ponovo postaje slobodna ličnost. Više puta pominjane nove sposobnosti otključavate postepeno, i igra vam daje dovoljno vremena da ih integrišete u svoj pristup problemima. Tako Gris može da pretvori svoju pelerinu u teški kvadratni blok i postane sporija, ali otporna na vetrove koji bi je inače oduvali. Tu su i mogućnost lebdenja, probijanja platformi iznad vas, plivanje, kao i korišćenje elemenata okoline poput jata ptica koje će vam dati dodatni polet tokom dugih skokova.

Jedan pogled na kadrove iz Grisa dovoljan je za spoznaju da se radi o prelepom umetničkom delu, a kada se ono kreće – oduševljenje igrača se podiže na potpuno novi nivo. Tim vizuelnih virtuoza iz Nomada Studiosa, predvođen umetnikom Konradom Rosetom, spojio je svoja iskustva sa polja ilustracije, slikarstva i grafičkog dizajna u stil koji može da se opiše kao „živi akvarel” i predstavlja nešto što mora da se vidi u akciji da biste zaista mogli da cenite stepen dostignuća na ovom planu. Muzika je više situaciono impresivna od opšteprisutne vizuelne raskoši, ali audio-komponenta ove igre predstavlja jednako bitnu potporu veličanstvenoj atmosferi Grisa. Grupa Berlinist, takođe iz Barselone kao Nomada Studios, bila je zadužena za muziku.

Na kraju, Gris se više bavi stvaranjem ugođaja i emotivnog putovanja, nego saopštavanjem definitivne priče i bitne poruke koju treba izvući. Kao najbolji filmovi i knjige koji vas teraju da se zamislite danima nakon što ste ih završili, Gris vas poziva na interpretaciju njegovih elemenata i ostaje sa vama dugo nakon što ste, uslovno rečeno, „prešli igru”. Ostajemo od srca zahvalni tvorcima ovog umetničkog dela i sa nestrpljenjem iščekujemo njihov sledeći korak.

Dragan KOSOVAC