Nastavljajući kontrolisanu mutaciju kroz ekspanzije i apdejte, Stellaris se danas u potpunosti razlikuje od verzije 1.0. Samo nekoliko MMO naslova u istoriji gejminga može da se pohvali količinom tektonskih promena koju je pretrpela ova 4X igra, primarno namenjena solo igranju.

Kao i svaka ekspanzija koja se plaća, i MegaCorp je bio propraćen besplatnim pečom. Update 2.2, posvećen američkoj SF spisateljici Ursuli Legvin, jedan od najsupstancijalnijih do sada, doneo je totalni redizajn sistema po kom funkcionišu gradnja i stanovništvo na planetama. Nekad je bilo prosto – svaka planeta, zavisno od veličine, imala je određeni broj sektora, od kojih su neki imali bonus za određeni tip građevine (zelena jabuka ispod ikonice sektora, na primer, sugerisala je bonus na prinos farme), a sagradivši objekat u sektoru i prevlačenjem jednog stanovnika u njega, počeli biste da ubirete plodove. Sada je sve superzakukuljeno na više nivoa. Kao prvo, svaka planeta sada ima rezidencijalne, energetske, rudarske i poljoprivredne sektore, čiji broj zavisi od veličine i tipa planete (pustinjske planete, recimo, imaju manje poljoprivrednih). Te kapacitete širite prostim investiranjem minerala, a ako imate višak populacije, „kapacitet” će automatski početi s radom. Kao drugo, uporedo s rastom populacije, otvaraće vam se mogućnost za izgradnju specijalnih zgrada koje daju različite lokalne bonuse ili imaju neku osmu svrhu poput spomenika koji podiže unity vrednost. Kao treće, planete imaju specifična obeležja koja daju različite bonuse i debuffe, kao i specifične blokatore (divljač, planine...) koje čistite kao ranije. Kao četvrto i najvažnije, populacija se sada deli na „platne razrede” u zavisnosti od raspoloživih poslova (farmeri, inženjeri, rudari, naučnici, vladari...), što podrazumeva dugotrajnu specijalizaciju planeta, kako sa strane infrastrukture tako i po pitanju stanovništva. Ako ste nekoliko in-game godina mukotrpno pravili industrijski forge world koji imperiju snabdeva mineralima i legurama, veoma teško ćete ga preorijentisati u galaktičku žitnicu.

Legure, kažeš... Redizajn resursne mehanike predstavlja sledeću krupnu promenu etabliranih sistema igre. Minerali i energija i dalje postoje i mogu se neposredno ubirati iz svemira ili proizvoditi na planetama i primarno služe za gradnju objekata na planetama i njihovo održavanje (upkeep). Sekundarni aspekt resursa podrazumeva konvertovanje minerala u legure koje su neophodne za gradnju brodova i svemirskih stanica, kao i robu široke potrošnje koja vam treba za populaciju i za tercijarno konvertovanje u poene istraživanja. Specijalni objekti na planetama, oni koji zavise od njene naseljenosti, služe za to konvertovanje (npr. civilian industries objekat konvertuje minerale u consumer goods). Kreiranje lanca proizvodnje i prerade resursa, vodeći računa o specijalizaciji planete i drugim faktorima, sada predstavlja krupan strateški segment igre.

’Ajmo sad malo o sadržaju koji se plaća... MegaCorp DLC vam daje značajne ekonomske opcije za postizanje galaktičke dominacije, omogućavajući vam da kreirate svoju varijantu megakorporacija nalik na TriOptimum ili Weyland-Yutani. Megakorporacije, kao novi imperijalni tip, imaju nekoliko prednosti: najvažnija je mogućnost izgradnje podružnica (branch office) na planetama civilizacija s kojima imate ekonomski pakt, što vam obezbeđuje konstantan priliv resursa. Ovo, naravno, podrazumeva da morate da budete umiljato jagnje koje sisa više ovaca, jer agresivna imperija koja teroriše okolinu neće imati koristi od ekonomije pošto s njom niko neće hteti da sklapa sporazume. Megakorporacije imaju inicijalni administrativni bonus, što znači da po defaultu mogu da koloniziju više planeta, ali i znatno veće penale za njihovo prekoračivanje.

Okosnica ekspanzije jeste ekonomija: svaki sistem u igri ima svoj „trade value” koji ubirate putem trgovačkih ruta, koje zavise od svemirskih stanica s ekonomskim modulima. Zbog ograničenja broja stanica, sada ćete biti na slatkim strateškim mukama oko definisanja njihove uloge i pozicije: ako ih koristite za zaprečavanje uskih grla na granicama imperije, nećete moći da kreirate efikasnu mrežu trgovačkih ruta radi ubiranja trgovine, to jest energije kao osnovnog sredstva plaćanja u igri. U igru su ubačeni i trgovački karavani koji će vam nuditi raznovrsne stvari u zamenu za sve i svašta, kao i galaktička berza za kupoprodaju resursa.

Kad istraže odgovarajuću tehnologiju, megakorporacije imaju mogućnost da svaku nastanjenu planetu teraformiraju u ekumenopolis, planetu-grad nalik na Coruscant iz Star Warsa. Ekumenopolis je odlična alternativa orbitalnom habitatu i višestruko skupljem ringworldu, pogotovo zbog penala na probijanje administrativnog limita. Ekumenopolis se računa kao jedna planeta, bez obzira na činjenicu da može da ima više stanovnika nego čitavi zvezdani klasteri.

Usložnjavanje internih sistema igre imalo je i jednu krupnu negativnu posledicu: pojačavanje laga u srednjoj i poznoj fazi igre. Jednostavno, igra barata sa više parametara nego ranije, a sve te sitne varijable nakon nekog vremena počinju da ubijaju procesor. To što eventualno imate i7 sa hyperthreadingom pomaže vam da se lag kasnije javi, ali ga ne možete izbeći. Ovo važi i za small mape, a ne usuđujem se da pomislim kako izgleda partija sa dvadesetak civilizacija na srednjim i velikim mapama. Paradoxove igre su oduvek patile od ovog problema; sevap bi bio da već jednom promene engine ili to reše na neki drugi način.

Miodrag KUZMANOVIĆ