Pet dugih godina prošlo je od najave do realizacije ovog atmosferičnog roguelike RPG-a, nastalog u uvrnutim umovima autora Superbrothers: Sword & Sworcery EP. Below je igra minimalističkog dizajna i neopraštajućeg gejmpleja, prebogata atmosferom i nafilovana specifičnim amalgamom opuštajuće tenzije. Ovaj oksimoron nije jedina protivrečnost koja joj se može pripisati.

Igra počinje presporim i predugačkim uvodom koji je skrojen da testira živce igrača, implicitno ga obevezujući na zavet krotkog trpljenja koji mora da položi da bi uranjanje u igru uopšte imalo smisla. Nakon nekoliko minuta fijukanja vetra i talasa, u scenu ulazi brodica koja pristaje na ostrvo u oluji, iz koje izlazite vi, mali depersonalizovani avanturista sveden na kolekciju tačkica beznačajnih razmera u odnosu na okruženje. Visoko odzumirana perspektiva iz koje ćete voditi svog junaka obezbeđuje palpabilan osećaj ništavnosti pred čudesima koja vas očekuju, uz negativne praktične posledice po igrače s monitorima kratkih dijagonala i velike dioptrije.

Naš junak nije došao da bleji, već da istraži drevne ruševine i sazna šta se nalazi na samom dnu složenog sistema podzemnih hodnika. Bez izgovorene reči, balončića s tekstom ili ikakvih pripovedačkih indikacija osim vizuelnih nagoveštaja, momak (ili devojka) proći će kroz masivne vratnice u steni i zakoračiti u volšeban hibrid Morije i tunela ispod bosanske piramide sunca, rukovodeći se instinktom i tananim svetlom magične lampe koju je našao pored ulaza. Igra vam vrlo postepeno dozira izazove: na početku vam daje fore da udahnete atmosferu urušenih svodova i odranjajućih stepenica, da bi vas u sedmoj ili osmoj odaji pećine/lavirinta počastila prvim krvavocrvenim očima koje vas posmatraju iz mraka. Nedefinisane karakondžulice koje kidišu iz pomrčine u startu su vrlo slabe i mogu da se eliminišu jednim udarcem mača, ali kako se budete spuštali sve dublje i bliže samom centru korupcije, zveri će postajati jače, brojnije i smelije. Osim mača i štita, u igri imate i luk i strele koje su potrošna roba koju nalazite ili je kraftujete kao i mnoge druge potrepštine.

Below nije samo RPG, on je i simulacija preživljavanja. Osim HP-a, u igri morate da vodite računa o gladi, žeđi, telesnoj temperaturi i krvarenju kojim vas protivnici ponekad počaste nakon uspešnog napada. Resurse koje nalazite ili osvajate možete da kombinujete u potrošne gizmoe poput raznih vrsta strela, hrane, napitaka za prvu pomoć i drugih stvarčica. U igri je neverovatno lako capnuti na jedan od tuce načina, ali najviše nerava odlazi na zamke sa šiljcima koje vas instant ubijaju bez obzira na nivo preostalog HP-a. Nakon pogibije nema učitavanja pozicije, već dobijate drugog avanturistu koji se, kao i originalni, iskrcava na ostrvo u oluji, praznog inventara... Urlik besa? I da i ne, jer nije sve izgubljeno. Sa friškim avanturistom morate da se probijete do tela prethodnog junoše da biste povratili loot i, što je važnije, uzeli magičnu lampu koja vam je neophodna za napredovanje kroz igru. Kao u Dark Souls igrama, napredovanjem ćete biti u prilici da otključate prečice koje će vas odmah spustiti na različite dubinske nivoe, eliminišući prazan hod i bauljanje očišćenim pećinama. Povraćaj tela na početku je lak i zahteva samo malo strpljenja, ali u kasnijim monstruoznijim fazama igre zahteva taktičku metodiku vođenja računa o svakoj akciji koju preduzimate. Remember, po telo MORATE da se vratite jer bez lampe nema napretka; ne možete da kažete „Oh, ferk well off you wanka” i da se oprostite s plenom.

Izazovi koje igra nudi nisu samo borbeni, već i navigacioni i avanturistički. Korišćenje lampe nije neograničeno, već zahteva skupljanje kristala koji ostaju od protivnika, a bez osvetljavanja puta nećete daleko stići. Otvaranje prolaza za sledeći dubinski nivo ponekad zahteva nalaženje ključa, drugi put osvetljavanje vrata, treći put aktiviranje mehanizma strelom ili nečim petim. Očekujte dosta muke dok ne uđete u fazon potpunog odsustva asistencije na koju ste navikli u drugim igrama – Below neće mrdnuti ni pikselom da bi vam pomogao da se snađete, već će sasvim ravnodušno ignorisati vaše muke i stenjanje u pomrčini koja se može seći nožem. Below je poželjno igrati gejmpedom, jer kontrola mišem i tastaturom nije dovoljno efikasna u borbenim situacijama, pogotovo u kasnijem delu igre kada ćete stalno biti okruženi zverima koje istovremeno jurišaju iz svih pravaca.

Da biste igru doživeli na pravi način, morate da je igrate u potpunom mraku i mrtvoj tišini. Njena magija će tada početi da deluje, uljuljkujući vas u specifični trans u kom će podzemlje postati ekstenzija vaše sobe, a vanserijska, potmula muzika morfovati u infrazvuk sinhronizovan s dalekim odjecima noćnog saobraćaja. Zaspati nećete jer bilo kakav uspeh u igri podrazumeva totalnu budnost, ali zbog poraza nećete šizeti usled izbrušenog stanja svesti koje ste preventivno zauzeli. Gledaj ga, opisuje kako se drogira! Ovo je magazin za decu, drogošu novosadski!

Ako ste spremni na kompromise koje igra zahteva, imate stpljenje stoika i stolpnika, cenite visoko stilizovani minimalizam i renesansu, Below može da bude iskustvo koje nećete lako zaboraviti. Ovo nije igra za ljude koji traže brzi gejmplej fix, kvantifikaciju rezultata i tapšanje po ramenu. Ovo je, takoreći, umetnos’.

Miodrag KUZMANOVIĆ