Šest godina nakon prethodne igre iz serijala Darksiders, u kojem smo do sada vodili jahače apokalipse koji su predstavljali Rat odnosno Smrt, konačno je došao red i na Bes (Fury). Nakon propasti izdavača THQ, prava na ovaj serijal otkupio je siromašniji izdavač THQ Nordic (duga priča), i već posle nekoliko minuta provedenih u svetu Darksidersa III uočava se niz tehničkih propusta i drugih mana koje ukazuju na manji budžet kojim su autori ovog puta raspolagali. Nažalost, ovaj naslov se prodaje po ceni od 60 evra, što je za ovu igru previše. S druge strane, ako je kupite kad bude na popustu ili je, na neki način, dobijete besplatno, ona će vam pružiti sasvim dovoljno zabave da vreme koje provedete sa njom ne bude protraćeno. Ipak, i tu postoji jedno „ali”...| U skladu sa reputacijom serijala koji je svoj identitet gradio kombinovanjem suštinskih elemenata drugih igara, autori su ovog puta pozajmili određene mehanike koje je proslavio serijal Dark Souls. |
Sasvim u skladu sa reputacijom serijala koji je svoj identitet gradio kombinovanjem suštinskih elemenata drugih igara, autori su ovog puta pozajmili određene mehanike koje je proslavio serijal Dark Souls. Iako i ovaj nastavak karakteriše prepoznatljiva struktura igre, koja meša arkadnu borbu sa platformisanjem i istraživanjem sveta u metroidvania stilu, sistem borbe je sada znatno izmenjen, a platformski i role-play elementi igre su pojednostavljeni. Ovaj neočekivani potez autora doveo je do toga da se fanovi ovog serijala podele u dva tabora. Sa jedne strane su igrači koji su očekivali da i ova igra, u duhu prva dva dela, bude opuštajuća avantura sa neizazovnom borbom, koja vam u gotovo svakom trenutku daje do znanja da ste vi moćni jahač apokalipse kojem niko i ništa ne može da stane na put (izuzev manje ili više kompleksnih terenskih prepreka). Sa druge strane su igrači koje veća težina nije odbila i koji su imali dovoljno strpljenja da proniknu u tajne izmenjenog borbenog sistema. Ako prihvatite činjenicu da ovo nije „stari dobri Darksiders”, već nešto malo drugačije, izvesno je da ćete se pridružiti grupi igrača koji su se lepo proveli uz ovaj naslov.  |
Pored mnoštva detalja koji ukazuju na uticaj serijala Dark Souls (od kojih je najznačajniji znatno manji broj checkpointova nego ranije, što sa sobom povlači povremeno dugotrajna putovanja do aktuelnog bossa), najveća promena nalazi se u samom sistemu borbe. Fury je prilično krhka ratnica čije je osnovno oružje magični bič srednjeg dometa. Sa napretkom kroz igru dobijate i sekundarna oružja, koja ćete uglavnom koristiti „kad zagusti” i kad nešto sporiji bič više ne predstavlja odgovarajuće rešenje. U igri nema previše kombo poteza, ali svako oružje ima jedinstveni specijalni napad i ako brzo menjate oružja u žaru borbe možete da gradite drugačije komboe. Uprkos tome što različito oružje, dobro osmišljeni izazovi i mnoštvo drugačijih neprijatelja čine igru dovoljno raznovrsnom, taktika koju koristite uglavnom jeste slična. S obzirom na to da Fury ne može da podnese mnogo štete, često je potrebno da izolujete protivnike i da obazrivo pristupite većini okršaja, povremeno sa unapred utvrđenim „planom rada”. Pored srazmerno slabijih creepova, po nivoima su raštrkani i jači protivnici, čije poteze morate da naučite ako nameravate da ih pobedite. Ne samo tokom okršaja sa jačim protivnicima, već i inače, pravovremeno izbegavanje protivničkih udaraca je veština koju morate da savladate ukoliko želite da trijumfujete nad svojim neprijateljima. Težinu, takođe, uvećava i činjenica da dodge u trenucima kada pokušavate da pobegnete od protivnika više nije toliko efikasan kao ranije. Pored toga, tu je i specifičan položaj kamere, koju ćete u žaru borbe često morati da pomerate oko sebe kako biste utvrdili gde se nalaze okolni protivnici i kakve su im namere. Kada vam posle nekoliko sati igre ove (ali i druge) specifičnosti borbenog sistema „uđu u prste”, naizgled jednostavna i neugledna borba pretvara se u elegantan i veoma zabavan test refleksa i veštine. Igrači koji očekuju da bez razmišljanja seju smrt nad hordama slabašnih neprijatelja biće razočarani u tom pogledu, ali oni kojima „legne” taktički crowd control sistem iz ove igre trebalo bi da budu više nego zadovoljni. Naravno, od ovog naslova ne treba očekivati dubinu i kompleksnost igara iz serijala Devil May Cry ili naslova iz radionice Platinum Gamesa, ali ono što je tu – daleko je od bezumnog.| Ako prihvatite činjenicu da ovo nije „stari dobri Darksiders”, već nešto malo drugačije, izvesno je da ćete se pridružiti grupi igrača koji su se lepo proveli uz ovaj naslov. |
Pored zabavne mehanike, za dobar utisak o borbi zaslužne su i tehničke karakteristike igre. Animacije su generalno vrlo dobre, upravljanje je izuzetno tečno i udobno, a vizuelni efekti podižu atmosferu „na sledeći nivo”. Uprkos poređenju sa Dark Soulsom, arkadni osećaj je očuvan, borbe su brze i izgledaju spektakularno. Zadovoljstvu tokom okršaja u ovom pogledu doprinosi i težina igre. Naime, u situacijama kada, na primer, jednog protivnika privučete bičem, išibate ga dok se približavaju ostali neprijatelji, njih onda eliminišete lancima (jer su brži od biča), pa potom izbegnete udarac protivnika koji vam je prišao sa leđa i aktivirate perfect dodge napad koji seje munje sa neba – znate da je sav taj audio-vizuelni spektakl zapravo odraz vaše veštine. Najveća mana ove igre povezana je sa činjenicom da poznati strip-autor Joe Madureira više ne radi na ovom serijalu. Stiče se utisak da su autori pokušali da emuliraju estetiku prva dva dela, ali to nisu uradili na zadovoljavajući način, te ova igra deluje pomalo sterilno i beživotno. Priča, koja nije impresionirala ni u prethodnim igrama iz ovog serijala, ovde je katastrofalno loša, a Fury više deluje kao generični pomoćnik glavnog negativca, nego kao harizmatični antiheroj. Uprkos tome što su likovi nadahnuto dizajnirani, a okruženja povremeno impresivna i zanimljiva, ova igra je uglavnom toliko lišena duha da to može da dovede do neprijatnosti tokom igranja...Aleksandar ĐURIĆ | | |
