Red Dead Redemption II

U jednom uglu stoji Rockstar Games, a u drugom svi ostali developeri na planeti Zemlji... Da Šinejd O’ Konor nije poludela, zapevao bih „Nothing Compares 2 You” gledajući u njihov logo, znojav, ali presrećan nakon nedelju dana jahanja po nastavku jedne od najboljih igara protekle decenije. Niko kao Rockstar nije u stanju da bez kompromisa gura svoj surovi fazon, ignorišući političare, medije, dušebrižnike i soyboyse kojima se ne sviđa njihov specifični brend pripovedanja. Rockstar je kompanija koja se ne hvali „tesnim odnosom sa fanovima”, već tim fanovima nalaže da jedu ono što im se servira – a takvom stavu pomaže činjenica da jela s njihovog menija nije u stanju da napravi niko drugi.

Red Dead Redemption II je prolog za prvi RDR, igru u kojoj smo videli finalno odmotavanje tragične priče o bandi desperadosa na zalasku Divljeg zapada i tužnu sudbinu pokajanog revolveraša koji je izdao bivše pajtose da bi spasao ženu i dete. Dvojka nas vraća dublje u prošlost, na sam početak krize koja je dovela do raspada bande i deceniju kasnije naterala Džona Marstona da se okrene protiv svog bivšeg mentora. Dač van der Linde, harizmatični lider bande secikesa, prevaranata i lupeža, svestan je toga da se svet menja i da osvit XX veka signalizira kraj romantične ere Divljeg zapada, te pokušava da organizuje „samo još jedan” veliki posao koji će im svima omogućiti da se skrase negde u tišini, okačivši revolvere o klin. Taj posao neslavno propada, a banda, progonjena od strane lokalnih šerifa i Pinkertonovih agenata, beži preko zavejanih planina u očajničkom pokušaju da izbegne namašćeni konopac koji im je kolektivno namenjen.

Igra počinje u ovom, najtežem momentu, upoznajući vas sa Arturom Morganom, Dačovom desnom rukom i jedinim članom bande s obe noge na zemlji. Kao protagonista, Artur je donekle drugačiji od harizmatičnog Marstona i pre svega služi kao ogledalo za ostatak živopisnih likova koji čine Van der Linde bandu. Red Dead Redemption je imao samo jednu realnu zvezdu, dok dvojka ima čitavo tuce nebeskih tela koja zajedno grade fenomenalnu dramu kakvu jedino Rockstar može da osmisli i napravi.

Red Dead Redemption II je, kao i njegov prethodnik, raskošna sandbox igra smeštena u fiktivni deo američkog srednjeg zapada. Otvoreni svet igre je nešto od čega štanc majstori sandbox igara iz Ubisofta mogu samo da pozelene i da poput Olivere Marković iz reklame za bakin kolač gricnu i kažu „liči...”. Nemerljivo uverljiviji i za pet klasa detaljniji, Divlji zapad RDR dvojke je i po obimu najveće okruženje koje je Rockstar ikad napravio, a koje se čini još većim jer ćete ga prelaziti na konju. Količina detalja koja je upredena u svaki kvadratni milimetar terena primarni je razlog iz kog je ultraiskusnom developeru trebalo pola decenije rada da bi ga ovaplotio u ovolikoj raskoši realizma. Red Dead Redemption II će vam efikasno ubiti želju da neko vreme igrate sandbox igre, jer posle njega sve drugo izgleda kao nešto izvađeno iz nosa i urolano u kuglicu. Kad igram naslove ovakvog profila, često razmišljam o trudu koji je potreban da se naprave od nula do sto posto, pokušavajući da raščivijam i analiziram sve elemente, od enginea, preko ostatka tehnikalija, do naracije i facijalne animacije. Pokušavajući da na isti način analiziram RDR II, pao sam u blaži fras, verovatno ipak slabiji od developera koji su ga peglali i utezali, radeći u tri smene poslednjih nekoliko meseci.

Osnovna koncepcija RDR II ne razlikuje se mnogo od prethodnika: igra se sastoji od kolekcije obaveznih misija koje odmotavaju tok priče, opcionih zadataka na najrazličitije teme, slobodnih aktivnosti kao što su lov, ribolov, igranje pokera ili domina, a tu je i ogroman broj easter eggova i misterija koje će najupornijim igračima zaokupiti pažnju u godinama koje dolaze. Uspeh UFO misterije iz GTA V motivisao je Rockstar da u RDR II ubaci još jednu (ili tri) slične vanzemaljske zavrzlame, a ako krenete da dublje kopate i da se zavlačite u svaku brvnaru u igri, nabasaćete na zaista bizarne stvari poput magijskih kultova ili tragova koje ostavlja misteriozni putnik kroz vreme.

Naravno, sve ove SF i fantasy misterije potpuno su opcione i dovoljno skrivene da ne narušavaju osećaj tvrde kaubojske realnosti koji pršti iz svakog piksela igre, pogotovo u naseljenim mestima s blatnjavim ulicama, montažnim zgradama, obaveznim salunom, prodavnicom, bankom, hotelom, trgovcima i propalicama koje traže kavgu. Veza između kauboja i njegovog konja bila je prilično značajan faktor u tim divljim vremenima, što je u igri simulirano na odličan način. Postoji tuce pasmina konja koje se razlikuju po raznim osobinama (pre svega, izdržljivosti i brzini) u zavisnosti od individualnog primerka i stepena prisnosti koji ste ostvarili s njim. Nivoi bonda koji formirate s konjima zavise od vremena koje ste proveli zajedno, a rastu i ako ih hranite, timarite, mazite ili naprosto tešite kad se uznemire (recimo, ako nanjuše grabljivca u blizini). Konja mogu da vam rane ili ubiju, ali ga možete vratiti u život ako u inventaru imate specifičan tonik. Važan segment šmeka i šarma svake GTA igre jesu kola, motori i druga prevozna sredstva, ali ništa od toga vam ovde neće faliti jer su konji i sve u vezi s njima sjajno rešeni.

Lov na divljač je sporedna aktivnost koja će svima pojesti najviše vremena, jer, kao i u slučaju Far Cry 3 i 4, nadogradnja bisaga, torbi i inventara zavisi od koža koje ste odrali raznovrsnoj fauni. Imaćete priliku da se okušate i u lovu na legendarne zveri kojima prethodno morate da uđete u trag, ali koje vam obezbeđuju resurse za kraftovanje specifičnih talismana sa unikatnim bonusima.

Audio-vizuelna oprema igre je fantastična, a poseban trud je uložen u animaciju ljudi i životinja koja ne može da se poredi ni sa jednim drugim naslovom na tržištu interaktivne zabave. Biblioteka pokreta i zvukova igru čini realnom poput klasičnog filmskog vesterna sa živim glumcima. Zaista ne znam šta bi mogao da bude sledeći korak na polju dočaravanja realnosti u igrama. Naredna generacija igračkih konzola će tradicionalno doneti pet do sedam puta jače performanse u odnosu na aktuelnu, ali ko će imati dovoljno resursa i budžeta da ih iskoristi? Bar dva-tri puta u svakoj deceniji kažem da sam iskusio igru koja je dostigla limite finansijsko isplative produkcije, ali me istorija uvek opovrgne. Ipak, duboko sam uveren da će RDR III, ako Rockstar poželi da trojka bude bogatija od dvojke kao što je dvojka bila bogatija od keca, probiti sve rekorde koji mogu da se probiju. Igre koje koštaju pola milijarde dolara i traže više od pet godina mukotrpnog razvoja i tim od 500 ljudi više nisu toliko nezamislive.

Ako bi me neko terao da tražim zamerke igri, prvo bih mu naveo gejmplej elemente koji ne služe ničemu osim nepotrebnom komplikovanju i razvlačenju cele stvari. Čišćenje oružja, na primer, operacija je koja zahteva potrošni resurs (ulje za oružje) i dvadesetak sekundi piljenja u ekran dok ga Artur glanca sa spoljne strane, što morate da radite svaki čas jer prljavom oružju opadaju performanse. Ako su već rešili da gnjave s dodatnom dozom realnosti, zašto čišćenje nisu implemetirali kao mini-igru u kojoj čistimo i cev, prvo DRNČ-om, pa suvom krpom, pa uljem? Isto važi i za spremanje hrane i pravljenje tonika poput zmijskog ulja – prvo sednete za logorsku vatru, pa selektujete šta ćete da pravite, pa gledate u Artura kako lagano drži meso iznad vatre ili kuva napitke JEDAN PO JEDAN. Znam da je delimična poenta igre slowburn šmek Divljeg zapada, ali preteruješ, pardnr!

Kao i GTA V, i Red Dead Redemption II inicijalno je došao isključivo sa single-player kampanjom, ali u trenutku dok ovo budete čitali, beta verzija RDR II Online komponente trebalo bi da bude puštena u pogon. Kaubojski multiplayer, za koji kruže glasine da će doneti i battle royale mod, pomoći će da igra zasedne na tron najprodavanijih naslova tekuće decenije, mada joj neće biti lako da dobaci i prebaci stotinak miliona kopija koje je postigao GTA V. Mainstream medijska scena koja se iščuđava popularnosti koju postiže besplatni Fortnite izgleda da ne kapira da postoji igra sa sličnim fanovskim brojkama, ali čiji je pojedinačni primerak plaćen bar 40 dolara (računajući popuste tokom godina koji su ublažili početnu cenu od 60 USD), što je novac dovoljan da zakrpi višegodišnje budžete država srednje veličine ili da finansira izgradnju omanjeg nosača aviona sa eskortnom flotilom. Ono što bismo svi želeli da vidimo jeste PC verzija igre, koja za sada nije najavljena, ali koje će bez sumnje biti. Rockstarovci, ti majstori tizinga i easter eggova, u RDR II companion aplikaciji za mobilne uređaje „slučajno” su ostavili nagoveštaje podrške za PC. Ako je suditi po kašnjenju PC verzije GTA V, sačekaćemo najmanje pola godine, ali šta je 150+ dana naspram večnosti?

Miodrag KUZMANOVIĆ