Nije retkost da se na tržištu igara istovremeno nađe više sličnih naslova, kao i da je neki žanr toliko popularan da autori iz više studija istovremeno odluče da prave sopstvenu viziju u istim okvirima. Tokom godina, gotovo svaki žanr je bio poprište direktnih obračuna, od avantura, platformi i RPG-ova, preko RTS-ova, pucačina i vožnji, sve do sandbox naslova, MOBA i, u poslednje vreme aktuelne mode, battle royale igara. Iako direktni sukobi u okviru užeg ili šireg žanra nisu retkost, nekako je čudno što su se u jesen 2018. godine pojavile dve upravljačke simulacije koje vas stavljaju na čelo virtuelne bolnice. Zbog specifičnosti tipa igre i njihovog bliskog pojavljivanja na tržištu gotovo je nemoguće osvrnuti se na jednu, a da se ona druga ne uzme u obzir barem malo.

Pre dva meseca (SK 10/2018) pisali smo o Two Point Hospitalu (TPH), komičnom duhovnom nasledniku slavnog Theme Hospitala. Ovom prilikom naša tema je Project Hospital, prvenac češkog studija Oxymoron Games. Iako se radi o mladom indie studiju kom je ovo prva igra, treba istaći da su njegovi osnivači veterani češke igračke scene koji su do sada radili na igrama kao što je serijal Mafia, Quantum Break ili Top Spin 4. Zašto su se, nakon pomenutih igara, odlučili da prave bolnički menadžer – ostaće tajna, ali će im večno biti zahvalni igrači koji vole ovaj žanr i uživaju u prilici da se izgube u mikromenadžmentu najsitnijih detalja.

Iako su i Project Hospital i TPH upravljačke simulacije smeštene u bolnički milje, razlike su trenutno očigledne. TPH je šaren, simpatičan, nerealan, prepun humora i na prvo mesto stavlja zabavu, frku i otkačenu atmosferu. Sa druge strane, Project Hospital teži visokom stepenu realizma sa još većim stepenom najsitnijih detalja, od stvaranja i opremanja vaše bolnice, do upravljanja njenim zaposlenima, odeljenjima i sistemima. Koji je pristup, od ova dva, bolji? Pa, ovo je idealna prilika da to slikovito objasnimo poređenjem ovih igara sa TV serijama, naravno bolničkim. Iako su i „Scrubbs” i „ER” smeštene u bolnice i redovno se bave pacijentima, jedna je komedija od pola sata sa relativno malim brojem aktera, a druga je drama od sat vremena sa ogromnom glumačkom postavom. Obe serije imaju svoje fanove koji ih vole, ne zato što su smeštene u bolnice, nego zato što im se dopada specifična mešavina sastojaka karakteristična za baš tu seriju. Isti slučaj je i sa dilemom da li ćete više uživati uz TPH ili Project Hospital. Oba naslova su kvalitetni bolnički simulatori, ali su toliko različiti da će lični ukus biti presudan za to da li vam se više sviđa jedna ili druga igra.

U našem poređenju TPH je svakako „Scrubbs”, pre svega zbog humora, manje vremenske zahtevnosti i lakoće sa kojom možete da pohvatate konce i zaronite u njegov specifičan svet. Project Hospital je, dakle, „ER” – smeha efektivno nema, a zbog realizma i količine detalja koje možete da lickate, uhodavanje traje prilično dugo, a igranje još duže. Ovo znači da je Project Hospital namenjen iskusnim menadžerskim sladokuscima kojima nije problem da troše sate i dane nameštajući svoju bolnicu da bude baš kako treba i baš po njihovom ukusu. Igra, načelno, nije napravljena tako da vam „namerno” troši vreme (neki tehnički problemi i dalje postoje, mada su najozbiljniji ispravljeni patchevima tokom prvih nekoliko nedelja od pojavljivanja igre). Svako odeljenje i prostoriju ne morate da sklapate ručno (mada možete), nego vam je uvek ponuđeno nekoliko unapred dizajniranih šablona. Veliki stepen automatizacije postoji i prilikom upravljanja osobljem i odeljenjima, ali količina detalja koji mogu da se prate i podešavaju je toliko impresivna da ćete prosto morati nešto malo da čačnete. Zapravo, u tom petljanju sa detaljima se krije razlika u privlačnosti obe igre. U TPH-u se neprestano borite sa kriznim situacijama, pokušavajući da izađete na kraj sa sve većim brojem pacijenata dok rešavate nedostatke koje ima vaša bolnica. U Project Hospitalu tempo je mnogo mirniji i vaša motivacija je pre svega u tome da ogromnu mašineriju podesite sve bolje i kvalitetnije. U ovoj igri nije moguće pokrenuti novo odeljenje ako nije izgrađeno sve što je neophodno tako da nema potrebe za naknadnim „gašenjem požara u letu”.

Realizam kojim Project Hospital pleni ogleda se pre svega u oboljenjima i terapijama. Ovde nema izmišljenih, komičnih bolesti i šaljivih lekova, sve su realna stanja sa realnim rešenjima. To znači da igra ima i edukativni karakter jer ako aktivno učestvujete u pregledima i terapijama, nema teorije da se ne upoznate sa simptomima, oboljenjima i lekovima. Sem toga, bolnica u ovoj igri radi 24 časa, što znači da postoji i noćna smena koja brine o pacijentima koji beže na odeljenjima, urgentni centar koji prima hitne slučajeve (animacije krvarenja ukazuju da igra nije za najmlađu publiku), a tu su i – zamislite – spratovi! Da, dok su bolnice u TPH-u (i u Theme Hospitalu pre njega) mogle da se šire samo po prizemlju, u Project Hospital možete da planirate pravu veliku kliniku sa liftovima, stepeništem i većim brojem spratova.

Project Hospital, prosto rečeno, ne izgleda lepo nego tek dovoljno dobro. U poređenju sa drečavom jednostavnošću TPH-a, Project Hospital deluje gotovo sivo i pretrpano, a ni fiksirani izometrijski pogled ne popravlja stvari. Pozitivna posledica vizuelne jednostavnosti je veoma optimizovana igra koja ne zahteva jak računar pa radi solidno, već na integrisanoj Intelovoj grafici. Pomenuli smo da je Project Hospital igra za iskusne veterane ovog žanra, ali može da se pohvali podesivim stepenom težine sa šest podeoka i kvalitetnim tutorijalom. Tako će čak i novi bolnički menadžeri moći da se upuste u igru da bi, nakon što završe sa kampanjom, mogli da zariju očnjake u sandbox mod i započnu sa podizanjem stepena težine. Zbog svoje kompleksnosti Project Hospital nije za svakoga, ali ako vas pogodi u žicu, čekaju vas brojne neprospavane noći sa osmehom na licu.

Dragan KOSOVAC