U mračnoj budućnosti ranog 21. veka, Games Workshop deli licence šakom i kapom. Surovom analizom statistike lako je doći do zaključka da kvantitet igara sa etiketom WH40K višestruko nadmašuje kvalitet. Ipak, imamo utisak da se poslednjih godina pojavljuje sve više solidnih naslova sa ikonografijom i atmosferom WH40K koje ljubitelje vuku kao slatki zov bezdana u mračnim dubinama podsvesti.

Međutim, čak i ti dobri i zanimljivi naslovi uglavnom ostaju zaključani u okvirima power armora svemirskih marinaca. Warhammer 40.000: Mechanicus predstavlja osveženje jer igraču daje priliku da zagrebe površinu Crvene Planete i pronikne u motive, društvenu strukturu i način funkcionisanja druge strane dvoglavog orla Imperije ljudi – Adeptus Mechanicusa. Specifično, religiozno-naučno društvo ljudi koji teže da postanu jedno sa sveznajućim bogom-mašinom, postepeno zamenjujući meso željezom i elektronikom, predstavlja osveženje, a činjenica da je relativno neiskusni Bulwark Studios rešio da igru natopi u lore i pravila tabletop uzora čini igru trenutno zanimljivom čak i pre instalacije. Razvojni tim je otišao korak dalje i za priču angažovao Bena Kauntera (Countera), koga fanovi možda ne drže za „najuber istinozborca”, ali on i dalje predstavlja priznatog Black Library autora sa podužim portfeljom.

Dakle, naučno-istraživačka misija istraživanja katakombi planete Silva Tenebris polazi naopako najgorim mogućim redosledom jer neko nije pazio na času i zapamtio da ovakve građevine znače: Here be Necrons i ekspedicija završava u statistikama. Zadatak da vadi kestenje iz vatre, proceni pretnju i sakupi što više informacija pada na augmentovana ramena Magosa Dominusa Faustiniusa.

Potezna taktičko-akciona igra jeste idealni način za prenošenje autentične atmosfere univerzuma Warhammer 40.000. Pomenuli smo da razvojni tim iza sebe nema mnogo naslova. Bez obzira na mršav CV Bulwark Studiosa, ova ekipa je uspela da napravi igru koja po današnjim merilima nije „kabasta” (ispod komičnih osam gigabajta nakon instalacije), a sve vreme deluje ubedljivo i ima izuzetno bogatu atmosferu. Odmah da pomenemo, Mehanicus sadrži samo single player kampanju, čije se misije ne generišu nasumično. Ovaj naklon „starim dobrim vremenima” istovremeno predstavlja i hrabar potez i potencijalni problem. Baza operacije je Arc Mechanicus, Caestus Metalican. Odatle ćete budžiti jedinice i planirati misije sa „savetnicima”, predstavnicima različitih klasa Mechanicum društva sa sopstvenim motivima i reakcijama na razvoj situacije. Oni će zahtevati podršku za određeni zadatak koji će vaš cleaning crew obavljati na površini planete. Same misije kombinuju stratešku, dungeon crawl sliku, po kojoj vodite svoju grupicu dok ne izazovete neki događaj. U zavisnosti od brzine i obazrivosti, kao i reakcije na neki od izazova, koje se uglavnom svode na skrivanje, oprez ili „glavom kroz zid”, misija može postati dodatno otežana vozdizanjem većeg broja Necrona i povećanjem njihove inicijative.

Trupe koje vodite podeljene su na „čvarke” i potrošne jedinice. Tech-Priestovi predstavljaju herojske jedinice i unapređuju se različitim augmentima u vidu naoružanja i opreme što ih čini efektnijim i bližim sveznajućem Omnissiahu. Brižljivim dodavanjem začinskog bilja različitih puteva razvoja dobićete komplementarne jedinice koje će taktičku borbu učiniti daleko zanimljivijom. Potrošne jedinice služiće da prikujete ozbiljnijeg protivnika, ili privučete vatru na njih kako bi Tech-Priestovi preživeli jer bez njih nema pobede. Na kraju imate i molitve „mašinskom bogu”, koje predstavljaju ozbiljnije bonuse koji mogu da spasu izgubljenu partiju, ali se aktiviraju jednom u pećini (koja sadrži više bitaka), pa ih treba pametno iskoristiti. Sama borba je fluidna i odvija se slično svakoj poteznoj igri. Inicijativa i bonusi određuju redosled učešća jedinica u borbi, a u zavisnosti od karakteristika opreme i bonusa, svaka jedinica može da odradi određene akcije u toku poteza, fleksibilnije nego u tabletop varijanti. Nažalost, kamera ne može da se rotira, što ume da izazove frustraciju jer može da se desi da ste sve lepo izračunali, ali vam je negde „pobeglo” jedno polje zbog lošije vidljivosti.

Mape su relativno male, a paleta boja ograničena. Ipak, sve je ispeglano u skladu sa mračnom atmosferom, a modeli su verno prenete verzije figura, na čemu Games Workshop insistira. Sa druge strane, krvoproliće i razaranje kojima je protkan Warhammer univerzum gotovo su neprimetni u ovoj igri. Doduše, mračni ton cele priče i okruženja teško mogu da svrstaju igru u kategoriju zabave za decu. Igra nije preterano zahtevna, ali bi mogla da bude bolje optimizovana s obzirom na potezno izvođenje. Zvučna komponenta je priča za sebe, sablasni zvuci i teška atmosferična muzika podižu žmarce i zaokružuju uverljiv utisak mračne i depresivne budućnosti. Vrhunski primer kombinacije poštovanja lorea i uštede predstavlja činjenica da pripadnici Mechanicusa komuniciraju „jezikom” poznatim kao binary. To znači da se glasovna gluma, ako možemo tako da je nazovemo, svodi na digitalni šum, dok samo velmože Necrona imaju monologe.

Warhammer 40000: Mechanicus neće oduševiti zagrižene ljubitelje poteznih, taktičko-strateških igara zbog nivoa težine koji ne izaziva nasilno ćelavljenje i dekoraciju unutrašnjeg prostora. Takođe, nedostatak online ili skirmish moda ograničava replay vrednost igre sa pomalo ambicioznom cenom od 30 evra. Za sve ostale, iskakanje iz kalupa uobičajenog za licencirane GW igre u kombinaciji sa dobrim izvođenjem i praćenjem dogodovština „onih o kojima se ređe priča”, čini zaraznu i zanimljivu igru, koja će zaintrigirati svakog poklonika Deus Mechanicusa. Pritom je i dovoljno bliska i otvorena da privuče igrače koji nisu upoznati sa ikonografijom.

Danilo LUKINOVIĆ