Pre tačno devedeset godina, američki pisac Hauard Filips Lavkraft je kratkom pričom „The Call of Cthulhu” započeo stvaranje fascinantnog sveta u domenu kosmičkog horora, čija popularnost i danas samo nastavlja da raste. Ljubitelji Lavkraftovih dela, ipak, i dalje čekaju igru koja je dostojna narativnih elemenata koje pozajmljuje. Kada neki razvojni tim reši da pravi igru u kojoj je bitna stavka mit Ktulua, to je najčešće avantura ili RPG jer su pripovedanje i atmosfera najbitnije stavke u ovakvim igrama. Iznenađujuće, ljudi iz studija Auroch Digital su otišli u drugom smeru pa je njihov Achtung! Cthulhu Tactics, kao što naslov implicira, taktička igra.

Dok je sama igra zapravo digitalna konverzija stone taktičke igre koja je pre pet godina nastala u studiju Modiphius, to ne umanjuje činjenicu da je uvodna priča u najmanju ruku čudna. Iako se radi o skupu očekivanih klišea, sve deluje bespotrebno komplikovano, a sa stanovišta vojne strategije i logističkih mogućnosti iz perioda Drugog svetskog rata, nerealnije od postojanja Starih bogova. Odred Čarli je ubačen iza protivničkih linija u okupiranoj Evropi, ali u regionu poznatom kao Šuma straha nailazi na neočekivane natprirodne snage, pripadnike kulta Crnog Sunca i specijalni odred Nachtwölfe, čijim vojnicima natprirodne sile daju neljudske borbene sposobnosti. Prvi sukob preživljavaju samo dva čoveka – kapetan Haris i narednik Karter. Njih dvojica uspevaju da jave komandi u kakvoj situaciji se nalaze, ali umesto da ih neko spasi, stiže stopostotno pojačanje – pridružuju im se još dve osobe – to su Ariana Dibua, pripadnica francuskog pokreta otpora, i kaplar Aki Sing, koji se bori sa sopstvenim mističnim sposobnostima koje postaju sve jače. Novi, četvoročlani odred Čarli mora da po svaku cenu uništi neprijateljsku bazu.

Količina zabave koju će vam pružiti igranje Achtung! Cthulhu Tactics zavisi direktno od vaših očekivanja. Za prosečnog igrača koji će se uhvatiti u koštac sa ovom igrom očekivanja bi trebalo da budu na razumno visokom nivou. Ipak se radi o igri koja se naslanja na mit Ktulua, a tu je liberalno posuđivanje igračke mehanike (i izgleda interfejsa) od serijala X-COM. Nažalost, Achtung! Cthulhu Tactics ne uspeva da se izbori sa integracijom svih svojih komponenata u koherentnu celinu.

Krenimo od borbe, kamena temeljca svake potezne, squad-based taktičke igre. Osnove borbe su zapravo vrlo dobre. Sistem je zasnovan na akcionim poenima koje pripadnici vašeg odreda troše za kretanje (po kvadratnoj mreži), napad i aktivaciju veština ili komada opreme. Sem toga, tu je momentum, vrednost koja meri borbeni moral i koja se dopunjuje eliminacijom protivnika i kritičnim napadima. Tako, kada igrate defanzivno, ili tačnije – pasivno, gubite momentum, ali kada se bitka zahukta i vaše junake ponese borbeni žar, momentum raste i oni dobijaju mogućnost aktivacije dodatnih sposobnosti kao što su overwatch (automatski napad na protivnike koji im uđu u vidno polje), napad sekundarnim oružjem ili medicinska pomoć povređenom savezniku. To znači da ako podredite razvoj svog tima generisanju momentuma, igra postaje mnogo dinamičnija i strateški element postaje značajno izraženiji. Tokom svake misije dok niste u borbi možete slobodno da istražujete u realnom vremenu, postepeno otkrivajući shroud kojim su prekriveni delovi mape van vidnog polja članova vašeg odreda, ali čim se približite protivničkom položaju počinje potezno izvođenje.

Iskustvo koje vaši borci stiču tokom misija, pretvara se u nove nivoe, a to znači razvoj njihovih aktivnih i pasivnih veština. Ukoliko volite igre sa jasnim izborom, onda je Achtung! Cthulhu Tactics naslov za vas, ali ako cenite raznolikost upotrebljivih buildova, bićete razočarani. Naime, veoma brzo vam postaje jasno u kom pravcu je potrebno specijalizovati vaše likove da bi bili maksimalno efektivni tokom bitaka. Slična stvar je i kod odabira oružja. Ako je neko efektivniji sa pištoljem nego sa sačmarom, naravno da ćete mu dati pištolj i razvijati veštine koje unapređuju korišćenje kratkih cevi. Kada smo kod specijalizacije, suprotna strana medalje takođe utiče na ugođaj. Protivničke trupe su ekstremno specijalizovane i svojih dužnosti se pridržavaju kao da su pripadnici kulta kojima je neko isprao mozak... Neprijateljskim jedinicama je često bitnije da se ponašaju u skladu sa AI rutinom njihove specifične klase, nego u koordinaciji sa ostalim saborcima ili u odnosu na situaciju na bojom polju. Zbog te „selektivne pažnje” i „nerezonskog kretanja” koje muče protivnike, mnoge bitke su lakše, to jest manje izazovne, nego što su to planirali dizajneri nivoa.

Sa tehničke strane, Achtung! Cthulhu Tactics balansira između zadovoljavajućeg i solidnog, kako na vizuelnom, tako i na zvučnom planu. Problem svakako predstavlja nerealno visoka hardverska zahtevnost, odnosno nedostatak optimizacije koji je njen uzrok. Nešto što zahteva tako jake mašine trebalo bi da oduševljava igrače vizuelnim spektaklom, a ne da im pruža sivilo tmurne atmosfere u igri koja koketira sa hororom. Verovatno najveći propust je, ipak, sa narativne strane. Samo odmotavanje radnje je bledo, ali prava tragedija po ugođaj u igri je odsustvo bilo kakve značajnije komunikacije između članova odreda koji su toliko šaroliki da prosto zahtevaju iščašeno čavrljanje.

Achtung! Cthulhu Tactics je najambiciozniji naslov koji su ljudi iz Auroch Digitala stvorili do danas. Žao nam je što ovaj projekat malog studija koji je finansiran putem Kickstartera nije ispao bolje, ali, određeni elementi igre su dovoljno zabavni da mu pružite šansu. Ipak, ne može se pobeći od istine da će ljubitelji potezne taktike iz ove igre izvući mnogo više nego poklonici Lavkrafta, koji kao da su osuđeni da večno čekaju na igru pravljenu „baš za njih”.

Dragan KOSOVAC