Sve je počelo tako što su komesara Gordona zaskočili prilikom rutinske isporuke neimenovanog kriminalca zatvoru Striker’s Island u Metropolisu. Pretpostavljate, taj baja ste vi, a niste ni sumnjali da ćete, umesto u ćeliji, završiti ruku pod ruku sa Leks Lutorom u rušilačkom pohodu. Zajedno sa Solomonom Grandijem i Čitom, oslobađate Metaloa koji vam pomaže da se rešite Supermena i napustite ostrvo. Superheroju sa Kriptona u pomoć priskaču ostali članovi Lige Pravednika i stvari polako počinju da se komplikuju...

Epski početak nagoveštava da je reč o jednoj od najboljih, ako ne i najboljoj, Lego igri svih vremena. Dolazi kao svojevrsni spin-off Lego Batman trilogije, koju nadmašuje u gotovo svakom aspektu. Šta samo reći za podatak da ćete se sresti sa gotovo 200 playabilnih likova, da možete da spawnujete vozila, te da kompletiranje misija u kampanji otvara sadržaj u free režimu koji podrazumeva korišćenje drugih likova i otključavanja brojnih goodiesa. Kad smo već kod free režima, valja napomenuti da je u pitanju open world pristup, dok vas kampanja ustrojenim tempom vodi kroz priču.

Jedan od lajtmotiva igre je „dobro je biti loš”, što postaje jasno kada se priča dodatno bude „odmotala”. Naime, Liga Pravednika biva prevarena od strane Sindikata Pravednika koji dolazi iz paralelne dimenzije, sa Zemlje-3, i koji predstavlja sve samo ne „dobre momke”. Na sastanku, domaći krimosi donose odluku da im je bolje sa Betmenom, Čudesnom ženom i ostalom bratijom i da Sindikat treba raskrinkati kako bi se stvari vratile u normalu. Ovako ne mogu da funkcionišu, jer gosti ne poštuju pravila igre i klepaju ih po ušima kako god i gde god stignu. Kreće bespoštedna borba do poslednje kockice i dokazivanje svetu da je Sindikat Pravednika zapravo Sindikat Kriminalaca. Sve zbog toga što im nedostaju drugari.

Prateći akciju iz perspektive trećeg lica, koristite svaku osobinu vođenih likova ne bi li ostvarili prednost na bojnom polju. Na kameru ne možete da utičete (sem u free režimu igranja), ali se ona uglavnom dobro pozicionira omogućavajući vam odličan uvid u dešavanja. Pored bliske borbe, na raspolaganju su vam i razne puce koje se razlikuju od lika do lika. Bilo kad u toku borbe možete da se prebacite sa jednog karaktera na drugi, a na ekranu će vam biti naznačeno kada je vreme da obavite neku radnju sa specifičnim karakterom. Vaš avatar – The Rookie, kojeg smo pomenuli na početku, sposoban je da apsorbuje energiju i na taj način „upija” moći ostalih zloća i tako builduje sopstvene karakteristike. U većini situacija možete da ga zanemarite, jer kako odoleti Ridleru, Leks Lutoru, Strašilu, Džokeru, Malkolmu Merlimu, Pingvinu i ostalim zloćama koje defiluju igrom. Pored toga, The Rookie je mutav i sem kikotanja i neartikulisanog mumlanja tokom borbe ne proizvodi nikakve zvukove. Moguće je izvršiti prilagođavanje njegovog izgleda, ali je to slaba uteha.

Nivoi su smešteni na ograničenom prostoru i kombinuju borbu, rešavanje zagonetki i, najlepše od svega, terapeutsko „umlaćivanje” okoliša zarad sakupljanja novčića. Sve je, naravno, ispresecano međuscenama i komentarima likova na standardan, šaljiv način. Zagonetke i mini-igre koje ćete biti u prilici da rešavate trivijalnog su karaktera i tu su isključivo iz razloga da razbiju monotoniju i odmore vam prste od button mashinga. U Pipe Dream maniru ćete „sklapati” električno kolo kako biste otvorili vrata, na meniju će biti i slagalice, ali i korišćenje supermoći kako biste na daljinu aktivirali neki predmet ili animirali NPC-ove.

Kampanja je solidne dužine i brutalnim tempom vodi vas ka ciljnom pravcu, puštajući nogu sa gasa samo u situacijama kada je potrebno koristiti vozila i prebaciti se sa jedne udaljene lokacije na drugu (između misija). Ustrojstvo uopšte ne smeta i nećete moći da dočekate da vidite šta je sledeće što treba da uradite. Nedostatak je, krajnje kontradiktorno, to što u igri ima previše likova i ne postoji ni najmanja šansa da se na njih naviknete. Taman kada ovladate Džokerovim smicalicama ili Lutorovim pucama i trusterima, igra obavlja rotaciju i u sledećoj misiji ste prinuđeni da upravljate potpuno novim likovima. Jasno nam je da bi igra izgubila privlačnost kada bi bilo manje likova ili kada biste mogli da ih birate pred početak svake misije, ali opaska stoji. Ravnotežu je trebalo da donese The Rookie, ali njegovo vođenje jednostavno nema taj boom efekat kao sa dobro poznatim i pomenutim zloćama.

Tehničke karakteristike su izuzetne, iako se radi o Lego igri u kojoj tako nešto ne očekujete. Autori su za koplje podigli kvalitet grafike i uspeli suptilno da ublenduju klasična rešenja sa Lego svetom, kako ne bi izgubili njegov specifičan šmek. Muzika je filmska, povremeno tranžirana modernim zvucima, voiceover odličan, a zvučni efekti na sasvim pristojnom nivou. I ovde može da se izvede zaključak da je DC Super-Villains tehnički superiorniji od ostalih naslova sa Lego prefiksom u imenu.

Ako vam se DC Super-Villains ne bude svideo, razmislite o poseti specijalisti. Naravno, igra balansira na tankoj liniji između klasičnih Lego naslova i mainstream ostvarenja i tu treba tražiti razlog zašto se nekim ljubiteljima franšize neće dopasti. S druge strane, sem miksa „već viđenog”, igra ne donosi bog zna kakve novine, pa čak ni na polju hvaljenih tehničkih karakteristika. Za kraj još da napomenemo da je na opštu radost igrača, u finalnoj verziji igri „upao” i kooperativni multiplayer, koji podrazumeva igranje dva igrača u split-screen režimu. Drugi igrač akciji može da se pridruži u bilo kom momentu.

Vladimir PISODOROV