Ne tako davano važila je izreka: šta razvojini studio Insomniac Games dotakne, to se pretvori u zlato! Pogledajte kakav su samo „šut” imali krajem prošlog i početkom ovog veka. Svet su zadivili 1998. godine kada su za originalni PlayStation izbacili igru Spyro the Dragon, koje je nedugo zatim izrasla u jednu od najpopularnijih trilogija za Keca. Izlazak PlayStation 2 na trižište označio je eru novih junaka, tako da se 2002. godine na svetlosti dana pojavljuje Ratchet & Clank. Dogodovštine pufnastog automehaničara i ekscentričnog robota pratimo i na PlayStationu 3, za koji je 2006. eksluzivno izrađen Resistance: Fall of Man (i njegovi, obavezni, nastavci).

Kako je Ratchet & Clank nedavno uvijen u novo, moderno ruho, a serijal Resistance je još uvek junoša, nije nikakvo čudo zašto se razmišljalo o rimejku dogodovština ljubičastog zmajčeka – Spyroa. Ideja o remasterizovanju originala javila se još 2014. godine, a počela je da se sprovodi u delo tek po fantastičnom prijemu koji je kod igrača imao Crash Bandicoot: N. Sane Trilogy. Gle čuda, inicijator posla je Activision, koji stoji i iza Crasha, dok je izvođač radova studio Toys For Bob poznat po igrama Star Control, Pandemonium, Skylanders: Spyro’s Adventure...

Naručilac posla nije želeo da odustane od dobitne formule, tako da je zatražio da se rimejkom obuhvate prve tri igre iz serijala: Spyro the Dragon, Spyro 2: Ripto’s Rage! i Spyro: Year of the Dragon. Zanimljivo je da kupci igre na disku dobijaju samo Spyro the Dragon, dok nastavke pribavljaju downloadom, preuzimanjem iz same igre. Što se tiče samog posla vezanog za proces remasterizovanja, važno je napomenuti da su igre doživele punu generalku u kojoj ne samo da je stara, pikselizovana grafika zamenjena novim rešenjima visoke definicije, već je voiceover urađen ispočetka, a tu je i nova muzička tema (iz Pause menija možete da se prebacujete sa jedne na drugu numeru po želji). Inače, kao pokretački engine iskorišćen je Unreal 4, tako da su igre odlično optimizovane, izgledaju i zvuče dobro, a ljubitelje originala obradovaće podatak da mehanika igre nije promenjena i da se sve „odmotava” baš kao u originalu. Isto tako, sadržaj je identičan, tako da vas očekuje ista priča, isti nivoi, isti neprijatelji... Izbor igara vrši se iz jednostavnog menija koji pokazuje ostvaren napredak u svakoj uz screenshot oblasti u kojoj se trenutno nalazite. Sve tri igre otključane su od samog starta, to jest ne postoje nikakva uslovljavanja kojim redosledom biste trebali da ih igrate. Izlazak iz bile koje od igara vraća vas upravo u ovaj meni tako da nije potrebno iznova ulaziti u igru kako biste promenili poglavlje.

Za razliku od sličnih igara, u Spyro the Dragon igrač ima daleko veći manevarski prostor nego što je to uobičajeno. Autori su sličan princip nešto kasnije iskoristili u Ratchet & Clank serijalu. U velikom broju slučajeva, Spyro se potpuno slobodno kreće kroz prostor, a postoji mogućnost kontrole položaja kamere desnom „pečurkicom” na kontroleru. Spyro može da skače i da „klizi” kroz vazduh ukoliko dva puta pritisnete tater za skok. Bljuje vatru, koristi napad glavom za razračunavanje sa neprijateljima i otvaranje kovčega sa kristalima na čije sakupljanje je opasno navučen, a može i da se kotrlja po zemlji u levu ili u desnu stranu. Spyro u ovom delu spašava svoje sunarodnike zmajeve od Gnastija Gnorka, poblentavelog orka koji ih je zbog uvrede da je ružan „okovao” u džinovske kristale i sa svojim minionima krenuo u pustošenje Spyrovog sveta. Glavni junak putuje između delova sveta koristeći portale i sklepani dirižabl.

U Spyro 2: Ripto’s Rage! naš mali junak umesto na godišnjem odmoru završava u Avalaru, svetu koji se nalazi pod jarmom zloće po imenu Ripto. Vredni žitelji Avalara mahom su rudari, koji vreme provode vadeći dragocene kristale iz zemlje, a Ripto misli da je sasvim u redu da im ih preotme. Spyro, u pratnju vernog Sparxa, koristeći portale za putovanje između oblasti, pokušava da stane na put Riptou i pošalje ga na onaj svet. Zanimljivo je da su Spyro i Sparx jedini karakteri iz prvog dela koji se pojavljuju i u drugom, te da je baš Ripto’s Rage! bio prekretnica i rasadnik likova koji će se kasnije pojavljivati u serijalu. Gameplay je sličan onom u Spyro the Dragon, s tom razlikom da Spyro sada može i da howeruje, da koristi merdevine, da ispaljuje kamenčiće na neprijatelje uz first person pogled koji se aktivira pritiskom na ’trougao’, da pliva, ali i da koristi power-upove. Iako je doneo gomilu zanimljivih likova, nove gameplay elemente, sporedne misije u toku nivoa, a uz to je odlično prošao kod kritičara, Ripto’s Rage! je prodat u „samo” 3,52 miliona primeraka ne uspevši da dostigne 5 miliona prodatih kopija koje je imao prethodnik.

Kao svojevrsni krešendo, poslednje poglavlje trilogije – Spyro: Year of the Dragon, pred igrača baca sve viđeno u prva dva dela. Spyro se namerio na čarobnicu koja je uz pomoć vojske nasrtljivih nosoroga ukrala sva jaja zmajeva i odnela ih u Zaboravljeno Kraljevstvo. Eto izgovora za susert sa novim likovima, ali i feštu dobre grafike koja vrca sa ekrana. Ukupno treba pokupiti 150 jaja koja su razbacana na 37 nivoa između kojih se krećete na uobičajen način. Najbitnija novina je što u igri postoji čak sedam karaktera sa kojima možete igrati i svi imaju unikatan dijapazon pokreta i specijalnih mogućnosti. Spyro: Year of the Dragon je u očima kritike najbolja igra iz Spyro serijala, ali po prodaji tek nešto uspešnija od drugog dela – „udomljeno” je 3,71 miliona kopija.

Šta na kraju reći osim job well done! Spyro Reignited Trilogy odličan je remaster koji vredi uloženog novca, bez obzira da li ste trilogiju igrali na Kecu ili ne. Uvijene u novo ruho, a opet netaknutog karaktera, igre iz paketa poslužiće kao odlična zanimacija dok čekamo da se neko doesti da bi bilo lepo izraditi nativni nastavak koji bi u potpunosti iskoristio mogućnosti konzola nove generacije.

Vladimir PISODOROV