Jedna od verovatnijih apokalipsa na srednjoročnom dnevnom redu naše planete jeste udar asteroida koji je dovoljno velik da je privremeno zaključa u novom ledenom dobu. Naučni termin je „impact winter”, a po stepenu globalne ruinacije minimalno se razlikuje od nuklearne zime, koja je takođe vrlo plauzibilna opcija za neki budući period...

Impact Winter je igra koja se bavi posledicama asteroidne zime za malu grupu preživelih koji su se šćućurili u napuštenoj crkvi čekajući pomoć koju im je obećao misteriozni glas preko radija. Trideset dana. Potrebno je da izdrže trideset dana i Godo će da dođe i izbavi ih od sigurne i nadasve bele smrti. Igra se pojavila još u drugoj polovini maja, ali u toliko jadnom, superbagovitom stanju da su jedina dva rešenja bila eutanazija ili čekanje (Godoa). Budući da me je igra kupila specifičnim šmekom, odlučio sam da je tretiram isto kao što ona tretira crkvene miševe koji čekaju spas: dao sam joj 30 dana da se dovede u red, pečuje i utegne, pa sam tek onda krenuo da je seciram.

Dodatni mesec razvojnog procesa više je nego vidljiv jer igra sada može da se kontroliše mišem i tastaturom, pa i da se završi jer se ključni questovi više ne baguju. To joj verovatno neće mnogo pomoći jer su je kupci na Steamu ocenili sa „mostly negative”, što je smrtna presuda za svaki novi naslov. Zar nisu mogli da sačekaju mesec dana s njenim objavljivanjem? Ipak, ostavimo se zapitanosti koje se tiču biznis kaste Bandai Namco Entertainmenta i zaronimo u duboki sneg igre.

Impact Winter najviše liči na izometrijsku i (malo) fleksibilniju verziju This War of Mine, najboljeg, a verovatno i jedinog simulatora preživljavanja civila u ratom zahvaćenom gradu. Impact Winter barata istim nevoljama: glad, žeđ, bolest, zima, dosada i umor samo su jedna strana medalje preživljavanja, a divlje zveri i beskrupulozni otimači druga, ređa, ali potencijalno opasnija polovina. U igri preuzimate ulogu Džejkoba, najsposobnijeg od petoro survajvora, među kojima su još i baba koja dobro kuva, mlada automehaničarka, stari vijetnamski veteran koji zna tonu stvari o preživljavanju, kao i ekscentrični naučnik, specijalista za robotiku i veštačku inteligenciju. Počasni član ekipe je Ako-Light, mali lebdeći robot opremljen sa nekoliko utilitarnih pomagala (lampa, topilica za led, radar...) koja će vam dobro doći u izletima u belu pustoš.

Pogađate, za te izlete ćete biti zaduženi vi, to jest bradati Džejkob koji na prvi pogled izaziva zbunjenu averziju i ne uliva poverenje. S kaputom koji mu seže do kolena, golim nogama i cokulama, Džejkob izgleda kao pervertido koji operiše po grobljima, flešujući babe i bežeći od komunalne policije. Njegov osnovni zadatak jeste da se brine o svemu, a pre svega o vatri koja ne bi smela da se ugasi i stomacima koji ne smeju dugo da ostanu prazni. Gorivo, hranu, piće, lekove i sve ostalo što treba njemu i ekipi nalaziće u poluzavejanim kućama, prodavnicama, benzinskim pumpama, bolnicama i drugim objektima gradića gde samo vrhovi bandera vire iz snega. Za razliku od This War of Mine, njegove ekskurzije van skloništa nisu fiksirane, već Džejkob može da izlazi i danju i noću, vodeći računa o tome da je sit i odmoran pre odlaska u rvanje s elementima.

Pored puke logistike vezane za pribavljanje resursa, naš junak može da ispunjava questove koje dobija od ekipe iz crkve, kao i od NPC-ja na koje nabasa na terenu. Ovi drugi se mahom svode na prosto pribavljanje nečega, ali prvi su realno meso igre. Svaki kolega survajvor je ekspert za crafting određene kategorije potrepština, od kojih su nadogradnje skloništa najbitnije na duže staze. Ojačana vrata koja dodatno štite od provalnika koji kradu zalihe, kotao za grejanje koji je efikasniji od otvorene vatre usred crkve, drveni kreveti umesto defaultnih slamarica i drugi apgrejdi pomažu vam u racionalnijem korišćenju resursa. Planove za sve to, kao i za dodatne recepte za ishranu, nadogradnje robota i druge korisne stvarčice progresivno dobijate uporedo s ispunjavanjem questova u lancu. Ti zadaci počinju jednostavno, recimo, molbom starije gospođe da joj donesete porodičnu knjigu recepata iz zavejane kuće, ali vrlo brzo njihova kompleksnost eskalira.

Pored očigledne koristi na polju novih opcija za preživljavanje, questovi vam daju i XP koji vam omogućava da napredujete po nivoima, čime otključavate bonus perkove i, što je posebno interesantno, postepeno smanjujete tajmer od 30 dana do dolaska pomoći. Kako i zašto se to dešava, nije najbolje objašnjeno, ali bez „brijanja” višesatnih segmenata nećete lako izdržati 30 dana. Kupovinu vremena vršite i na nekoliko drugih načina, recimo, popravkom i aktivacijom radio-antena koje su posejane po terenu, kao i postavljanjem pojačivača signala na tačno određena mesta na mapi.

U igri ima još tušta i tma stvari koje vam mogu pomoći ili odmoći u pokušaju preživljavanja. Tu je i trgovina s nomadima koji krstare krajolikom (umesto novca koristi se zasadno seme), a postoje i divlje zveri (vukovi, medvedi...) koje vam očas mogu prekratiti avanturu.

Impact Winter nije idealan, ali je atmosferičan, zabavan i motiviše vas na eksperimentisanje. Autori su za mesec dana frenetičnog krpljenja uspeli da izbace čak 12 pečeva, što svedoči o tome da su ozbiljno shvatili katastrofu koja im se desila na premijeri i da nameravaju da ispoštuju sve koji su kupili igru. Za još nekoliko meseci, kontam da ćete donjoj oceni komotno moći da prilepite dodatnih deset poena.

Miodrag KUZMANOVIĆ