Smišljati flashy uvod i vrcave komparacije sa ArmA II ili rutinski krenuti u nabrajanje dosadnih detalja prve standalone ekspanzije za Operation Flashpoint? Idemo sa opcijom B. OF: Red River je samostalna, potpuno linearna taktička pucačina koja od osnovne verzije zadržava koncept kontrole nad pešadijskim odeljenjem US marinaca, ali gubi i poslednje zrnce nelinearnosti. Nedostatak slobode kretanja i akcije u gotovo pravolinijskim borbenim zonama kompenzovan je većom „sinematičnošću” i obilatim korišćenjem skriptovanih situacija, čineći od Red Rivera nešto što je sličnije Modern Warfareu nego Armed Assaultu.

Ako se iz nekog razloga niste ubrajali u mrzitelje američkih oružanih snaga, nakon igranja Crvene reke to ćete sigurno postati. Invazija na Tadžikistan, zemlju koja je pružila utočište „fundamentalistima” proteranim iz Avganistana, nije kao ideja sama po sebi nerealna niti iritantna, ali ultrapotcenjivački stavovi američkih marinaca o protivniku (mudžahedini i kasnije Kineska narodna armija), oličeni u monolozima tamnoputog narednika Knoxa, porazno su nervirajući i degutantni. Da se razumemo, vaš novinar je neko kome su kežualni rasizam, seksizam i ksenofobija potpuno umesni u vicevima ili kao sredstvo naracije na filmu i u igrama, ali ono što ćete čuti u igri daleko prevazilazi limite govora mržnje.

Moving on. Ako ostavimo po strani linearnost i smug komentare o Kinezima i „prljavcima koji opšte s kozama” (a Amerima pomeraju zadnjicu u Avganistanu, prim. aut.), ono što će vam sigurno onemogućiti uživanje u igri jeste suludo polupan AI članova vašeg tima koji je u stanju da sluša naređenja, ali je krajnje nesposoban za prostorni raspored koji ima smisla. Problemi su najevidentniji u defanzivnim situacijama, kada na naređenja za ostanak na poziciji ili odbrani zgrade reaguju tako što zauzmu vatreni položaj koji gleda u zid bez prozora ili zauzmu neku treću mahnitu pozu (zalegnu s pogrešne strane zida od vreća s peskom ili se usprave kao bandera na ravnom krovu bez zaklona). Mučenici će odgovarati na vatru, ali se neće potruditi da se sklone od kiše metaka, terajući vas da ih lečite umesto da pucate. AI je mnogo lošiji od onoga u Dragon Risingu, a komparacije sa sjajnim originalom iz 2001. godine potpuno su neumesna. Za igru čiju osnovicu predstavlja taktička manipulacija snagama na terenu ovo je gotovo gamebreaking.

Miodrag KUZMANOVIĆ