Call of Duty: Modern Warfare 2

Najveća medijska premijera u istoriji čovečanstva, zarada od 300 miliona dolara u prvih 24 sata prodaje, prašina u kojoj su ostavljeni „Titanic” i „The Dark Knight” i slični rekordi nisu impresionirali novinare domaćih dnevnih listova, koji su premijeru Modern Warfarea 2 propratili kao fusnotnu vest o jednoj popularnoj „igrici”. Imamo utisak da se Activision i Infinity Ward nisu mnogo potresli zbog toga. Nastupanje oklopnog voza najpopularnije igre u 2009. godini ne bi usporio ni asteroid, a kamoli novinarska razglabanja, kontakt emisije prepune zabrinutih roditelja, niti oznaka „samo za starije od 18 godina”. Ovo sada igraju svi. Mladi, stari, gluvi, kljasti, vispreni, smušeni, normalni i nastrani. Zato i imamo najsiromašniju prazničnu sezonu u novijoj istoriji: više od 50 odsto AAA naslova najavljenih za kraj 2009. zavuklo se u rupe, uvilo u krpe, čekajući da tornado prođe i nastupi proleće koje donosi šansu za preživljavanje.

Call of Duty: Modern Warfare 2 je šesti i, po našem mišljenju, najbolji CoD do sada. U istorijskom razmatranju kvaliteta ovog šampionskog serijala, single player komponenta prestala je da bude relevantna nakon premijere prethodnog dela čiji je revolucionarni multiplayer postao dominantan faktor utiska o igri i individualnoj odluci o njenoj nabavci. Sadržaj za jednog igrača koji donosi Modern Warfare 2 ponovo postaje bitan, jer pored poslovično kratke kampanje (cca. pet-šest sati) donosi i Spec-Ops kooperativni mod, koji se sastoji od 23 borbena scenarija koje možete igrati sami ili u društvu, utrostručavajući vreme pre prelaska sa „samozadovoljavanja” na grupni keks.

Klasična single player kampanja, smeštena pet godina nakon dešavanja u prethodnoj igri, tematski i moralno je „najzakukuljenija” do sada. Zaplet je relativno kompleksniji, uloge moralno ambivalentnije, uz očuvani intenzitet i sadržaj od čije ćete se koncentracije tresti kao list na vetru. Šok momenti Modern Warfarea 2 neuporedivo su potentniji od „keca”, čiji je hajlajt bila ona scena kada puzite iz srušenog helikoptera posle nuklearne eksplozije. Prva bomba ovog tipa sledi vam vrlo blizu početka, kada vas igra stavlja u situaciju da kao undercover agent među ruskim teroristima učestvujete u masakru civila na aerodromu. U mitraljeskom rešetanju stotina bespomoćnih putnika ne morate participarati ako to ne želite: igra vam dozvoljava da taj nivo u potpunosti preskočite, a možete ga iskusiti i pukom šetnjom kroz level dok vaši komradi kidaju civile. Ovo je, bez preterivanja, najkontroverzniji (i najdegutantniji) momenat u istoriji video igara, čiji će šok efekat još dugo rezonirati u „normalnim” medijima i koji će dati nekoliko vagona municije aktivistima za borbu protiv nasilja u igrama. Ako nemački parlament usvoji predlog zakona o zabrani nasilnih igara (i time pokrene lančanu reakciju širom sveta), znaćemo kome treba zahvaliti na tome.

Multiplayer, osnovni razlog za nabavku igre, dospeo je pred nišan užasnutih PC igrača kada je nekoliko nedelja pre premijere igre obelodanjeno da MW 2 neće doneti podršku za dedicated servere. Kompletna koncepcija multiplayera dosledno je preslikala konzolni koncept P2P povezivanja u kojem centralni server (IWnet preko Steama) vrši isključivo matchmaking, dok individualne partije hostuje jedan od igrača, automatski odabran od strane sistema u skladu sa internet protokom i snagom računara.

Opravdani argumenti hard-core fanova (pogotovo onih organizovanih u klanove) da će ovo potpuno ruinirati kompetetivni multiplayer skladno su ignorisani od strane developera i izdavača, koji su kao ključni razlog isticali „streamlining” iskustva, naročito za nove igrače, neiskusne u multiplayeru. Ovaj problem pokazao se kao krajnje irelevantan: nedelju dana nakon izlaska igre, neka iskusna ekipa uspela je da razbije developer konzolu i omogući dedicated servere. Početnici, ili ljudi koji samo povremeno opale partiju multiplayera, mogu da pozdrave pojednostavljeni matchmaking: kada poželite da ubijete nekoga online, dovoljna su dva klika i tamo ste. Sve je zaista superudobno, a stotine hiljada igrača koji čuče online u svakom trenutku osiguravaju da nikada, ali bukvalno nikada ne vrtite palčeve i čekate na partiju. Instant zabava u najboljem smislu te reči, i najbolja multiplayer igračka opcija za svakog ko ne želi da se smara već da se igra deset sekundi posle sedanja ispred ekrana.

Koncept levelovanja u multiplayeru, perkova i oružja koje otključavate napredovanjem po činovima ostao je gotovo isti kao u prethodnoj igri, uz nekoliko novina: pro perkovi (napredne verzije običnih), nekoliko novih oružja, bolji bonusi za kill-streakove (nalik na Predator UAV) donose dodatnu dinamiku u svakom modu. Kad smo već kod modova, ima ih tušta i tma, a njihovo navođenje i objašnjavanje biće potpuno izlišni svakom ko je makar jednom zaigrao neki multiplayer FPS.

Miodrag KUZMANOVIĆ