Druga stand-alone ekspanzija za Mount & Blade donosi nekoliko svežih ideja, od kojih je vatreno oružje prva i najznačajnija, ali nikako jedina. Umesto fiktivne Calradije, okruženje u igri (Istočna Evropa i Mala Azija 16. veka) istorijski je autentično, kako u pogledu geografije tako i u pogledu nacija i političke situacije. Ognjem i mačem će vam omogućiti da u ulozi najamnika nejasne prošlosti trgujete/pljačkate za svoj groš ili da se priključite jednoj od strana (Švedska, Poljska, Moskovska kneževina, Krimski Tatarstan...) i kroz seriju questova i bitaka obezbedite sebi plemićku titulu, zamak i udobnu starost.

Ovaj srednjovekovni open world RPG serijal standardno je poznat po odličnoj mehanici jahanja i borbe iz sedla, konceptu kojem ovaj nastavak dodaje muskete, karabine, kubure i granate... Vatreno oružje drastično menja pristup bitkama iz prostog razloga što samostalno zaletanje u formaciju protivnika sada predstavlja ozbiljno kockanje sa zdravljem. Uletanje u plotun, bez obzira na kvalitet oklopa i klasu konja kojeg jašete, znači da ćete ostatak fajta provesti „na klupi”, a vaše snage će pretrpeti mnogo veće žrtve. Malo je nerealno to što svaka budala u igri poseduje pucaljku – banditi, dezerteri i low life secikese druge polovine 16. veka naoružani su skupim statusnim simbolima koji su istorijski bili prerogativ vlastele. Ali, dobro...

Jedna stvar koja se nije promenila od prvog Mount & Bladea, a trebalo je, jeste izometrijska mapa terena koja i dalje izgleda odvratno. Siromaštvo detalja, jedna homogeno monotona tekstura koja simbolizuje stepu i Cut/Paste ikone gradova i tvrđava u 2011. godini deluju kao nešto što je tokom akcije „Očistimo Srbiju” izvučeno kukom iz močvare. Ne možemo da se ne zapitamo na šta bi sve ovo ličilo da se neko potrudio i napravio ultradetaljnu mapu u stilu HoMM-a ili King’s Bountyja, kreiravši hot-spotove, šarenilo i resursno-strateške zanimacije raznovrsnije od robnih karavana (rudnike, latifundije itd.).

Miodrag KUZMANOVIĆ