The Tone Rebellion... Igranje Darksporea u prepunom mozgu vašeg novinara zavarničilo je sinapsu koja je osvetlila memoriju iz 1997. godine. Real-time strategija bazirana na high-SF temi, antiantropomorfna i potpuno stranog (alien) šmeka, na tržištu se snašla kao slepi Bušman u Njujorku. Zlatno pravilo da igra, bez obzira na žanr, mora da ima makar zrnce potencijala za empatiju nisu spoznali svi koji su to morali, a ponajmanje Vil Rajt, genijalni dizajner Sim Cityja i Simsa, čiji je magnum opus bio apsurdna hibridna strategija na temu manipulisanja evolucijom. Spore je prošao bolje nego zaboravljeni Tone, ali ne dovoljno dobro: Vil se bacio na mač i napustio Maxis i EA. Godinama razvijani editor kreatura, u koji su utucane pare koje se nikada nisu vratile, prosto je vapio za projektom koji bi ga finansijski opravdao.

Darkspore je naučno-fantastični akcioni online-only RPG koji bi bilo neumesno okarakterisati kao prosti Diablo u svemiru – iz nekoliko (impresivnih) razloga tehničko-koncepcijske prirode. Nažalost, sliku oivičenu tim kvalitetima urušavaju hladnoća, aliejnacija i visoko koncentrisana dosada u sferi priče i pripovedačke tehnike. Tone i Spore su strategije, a Darkspore akcioni RPG, ali su šmek i otuđeno ishodište isti.

Rasa Crogenitora, genetičkih manipulatora, postala je žrtva sopstvenog igranja sa prirodom. Mračna spora, oblik života koji uništava i apsorbuje sav drugi život, slistila je sve što se mrda, plazi i raste u galaksiji. Mnogo godina nakon poraza, automatski krio-brodovi bude iz hibernacije poslednje preživele Crogenitore dajući im priliku da vođstvom i manipulacijom „genetskim herojima” (mutantima na strani dobra) suzbiju Darkspore i oslobode galaksiju. Detalje vezane za elementalni tip heroja i borbeni sistem detaljno smo objasnili u rubrici Prvi utisci u pretprošlom broju, te ćemo se ovom prilikom fokusirati na opšti utisak o igri...

...koji je srazmerno nepovoljniji od sadržajno limitirane bete, koja je uspešno sakrila sve što ne valja. Single komponentu Darksporea čini fiksni set misija, od kojih se svaka sastoji od linearne staze sa drugačijim kulisama: snežni, industrijski, pustinjski i drugi svetovi razlikuju se samo po teksturama i tipovima kripova koje treba umlatiti. Kokanjem kripova stičete iskustvo, loot i genetski materijal. Iskustvom, tj. napredovanjem po nivoima otključavate nove heroje (ukupno ih ima 100), lootom im povećavate borbene sposobnosti, a za njegovo montiranje na heroje (i pazar globalnih bonusa poput podizanja lvl. capa) koristite genetski materijal. Samostalne kreacije heroja nema, te je editor rezervisan za puku konzmetičku kastomizaciju (farbanje heroja, biranje dela tela na koji kačite loot, njegovo povećavanje/smanjivanje itd.).

Igra je, inače, surovo teška, tako da već od šeste-sedme celine nema smisla igrati solo, osim ako niste fan pogibije na boss fajtu i ponavljanja kompletnog nivoa od nule. Repriza će vam, doduše, doneti ekstra XP i loot, ali to je „hollow succor” (prim. Šeldon Kuper) za igrača koji n-ti put treba da ponavlja jedan jedini nivo. Bez obzira na to da li planirate da igrate sami ili u društvu, igra zahteva logovanje na EA server i stabilnu internet konekciju. Čak i ako igrate solo, a konekcija vam „štucne” ili se prekine na minut, igra će se ubiti/zaglupeti, a vaš progres u tekućem nivou biće poništen. Matchmaking sistem za nalaženje partnera prilično je robustan, ali i nakaradno automatizovan. Ako, na primer, ne nađe igrača za nivo koji ste odabrali, sledeći klik na „matchmake” povezaće vas s nekim ko je stigao do nižeg nivoa. S obzirom na to da ’Cancel’ ne postoji, morate da odverglate pola sata – sat sadržaja koji ste ranije uspešno kompletirali ili da stisnete ’Ctrl-Alt-Del’, manuelno ubijete igru, relogujete se i krenete da tragate ispočetka. Sigh. Kada vam dosadi kooperacija sa likovima koji izađu na pola misije i ostave vas da visite kao slina, možete ih i ubiti u klasičnom takmičarskom arena PVP-u, koji podržava 1v1 i 2v2 modove.

To što igra ne omogućava da samostalno skockate svog heroja ima i dobre i loše strane. Dobra strana svakako je odsustvo falusoidnih kreatura u PVP-u: iz prilično misterioznog razloga, originalni Spore (tj. njegov kričer editor) generisao je pravu maniju za kreiranjem maštovito-monstruoznih varijacija muških reproduktivnih organa (i njihovim šerovanjem online), te ne treba uopšte sumnjati u to da bi paćenici ovde dvostruko zasukali rukave. Priliku da nekog razg...mažu u areni vodeći trio Erectus legioni podrumskih kripova sigurno ne bi propustili. Loša strana ovako limitirane kreacije su predefinisani heroji koje je moguće (vrlo) ograničeno kastomizovati, mada ovako oduzetu slobodu kompenzuje mogućnost samostalnog izbora tročlanih squadova.

Miodrag KUZMANOVIĆ