Kvalitetnog treša nikad dosta. Pošto smo odgledali „Skitnicu sa sačmarom”, nadali smo se će nam sveža doza komičnog preterivanja doći iz pravca švedskog Keldyn Interactivea. Boy, were we wrong... Iza obećavajućeg naziva neosporno se krije zabavno izdanje, koje, nažalost, odiše neispunjenim potencijalom.

Čoveku maštu prvo zagolica sam naziv igre, a potom i uvodni meni, kojim dominira središnja ličnost zapleta, markantni Kapetan. Kada tome dodamo i kugu, odnosno vudu sveštenstvo koje je opustošilo poprište zbivanja, te iznedrilo neizbežna zombi smetala, dobijamo više nego intrigantan recept. Nažalost, na receptu se i stalo – utolivši glad igrača željnih vešto izvajane akcije, Dead Meets Lead će odmah po konzumiranju ispariti iz sećanja.

To je tako iz više razloga, a najpre zbog sveprisutne razvodnjenosti sadržaja – radnja se odmotava kroz svega tri monologa glavnog lika, a i oni se pride svode na: „I onda sam saznao da zlo vreba dalje niz stazu, pa sam rešio da to malo ispitam.” Utisak bi bio povoljniji da su monolozi ozvučeni, ali je, nažalost, izostala i glasovna gluma.

Zato je izvođenje melem na rani. U pogledu mehanike, Dead Meets Lead je (u manjoj ili većoj meri) šablonska akcija sa pogledom odozgo. Ipak, igra je začinjena gramom svežih sastojaka, pa je izbegnut déja vu efekat. Deonice su skromnijeg trajanja, te nema usnimavanja tokom nivoa niti bilo kakvog checkpoint sistema. Dalje, važan činilac je i skala besa, koja se puni slanjem protivnika u večna lovišta, a prazni u trenucima predaha. Sve navedeno, u sprezi sa podatkom da se zombiji k’o zombiji neprestano respawnuju, čini Dead Meets Lead izuzetno brzometnim naslovom. Posredi je grozničavo tečna igra, koja, iz tog ugla, stoji rame uz rame s vodećim naslovima akcionog žanra.

Međutim, najsnažniji adut Dead Meets Leada je to što je reč o teškoj, na trenutke čak i surovoj igri. Temeljeći se na taktici igrača, uspeh je uslovljen iscrpnim poznavanjem pravila i vašim umećem da ih okrenete u svoju korist. Naime, ovladati načelom „ja udarim zombija, on padne mrtav” naprosto nije dovoljno – potrebno je imati u malom prstu široku lepezu svakolikih strateških mogućnosti. Koje oružje upotrebiti, kako se kretati, na koga prvo udariti i slično samo su neka od pitanja koja čovek sebi postavlja igrajući. Nudeći izazov, Dead Meets Lead ne tera na čupanje kose već igrača ispunjava zadovoljstvom po završetku svake deonice. Neko će reći da je to vrlina koja bi po definiciji trebalo da prožima svako igračko iskustvo. Istina, no to je ipak isuviše često nedosanjani san kada je u pitanju savremeni talas igara ovakve prirode.

Zadovoljni smo Dead Meets Leadom. Još da zaplet tvorcima nije bio poslednja rupa na svirali, pred publikom bi se sada nalazilo suho zlato. Šteta.

Aleksandar ĐURIĆ