Dvadeset godina nakon globalne katastrofe uzrokovane naglim porastom nivoa mora i okeana, poslednju nadu šćućurenih ostataka civilizacije predstavlja Arka. Gigantski plutajući megalopolis doživeo je sudbinu svake izolovane distopije: ograničeni resursi, nezadovoljstvo, nejednakost, nemiri, sudar vladajuće klase i sirotinje... Prvi hoće da zadrže status quo, drugi hoće da pobegnu i potraže ostatke suvog tla. Eto dobre podloge za konflikt koji se može rešiti jedino pucanjem u prvom licu.

I pored zanimljive postapokaliptične teme, Brink nema pravu single player kampanju. Umesto nje postoji story-driven hibridni mod sa botovima (liči na sistem iz Unreal Tournamenta) koji možete igrati solo ili u društvu drugih igrača i po želji preskakati misije. Njegova jedina funkcija jeste navikavanje na koncepte koji se koriste u „pravom” multiplayeru, kao i početno pabirčenje XP-ova koje vam omogućava da pazarite nekoliko inicijalnih poboljšanja.

Brink multiplayer je meso igre i osnovni razlog za prevrtanje novca u šaci uz razmišljanje o njenoj nabavci. Baziran je na klasama, koncipiran oko skupljanja iskustva i budženja likova na kozmetičkom i oružanom planu i orijentisan na saradnju među igračima kroz sistem kompleksnih mapa sa ciljevima koji zahtevaju specifične sposobnosti određene klase. Ovo poslednje može da bude problem za ljubitelje online pucačina koje interesuje one man show stil igranja: soliranje u Brink mečevima neće vas odvesti nigde, iz prostog razloga što uspeh zavisi kako od međusobnog „bafovanja” tako i od saradnje na ispunjavanju ciljeva misije. Da razjasnimo... Medic, na primer, ima sposobnost da privremeno poveća HP članovima tima; inženjer vam može pojačati oružje i dati kevlarski prsluk; vojnik će vam dopuniti municiju koja se inače troši za tren oka; eliminisanje lansera projektila (jedan od ciljeva u jednoj misiji) može da izvede samo operativac, ali prepreku koja sprečava prolaz do njega može da eliminiše samo inženjer... Tim koji se kreće zajedno, sa članovima koji su razmenili bafove i koji vode računa o potrebama drugih (i opštem cilju) biće neuporedivo efikasniji od ekipe individualaca od kojih svako duva u svoju tikvu. U Brinku nema klasičnog deathmatcha. To je pucačina u kojoj je ubijanje podređeno ispunjavanju zadataka i kooperaciji, što je samo po sebi problem za najveći broj igrača. Forsiranje PUGsa na saradnju je sveti Gral koji je nedostižan svima osim Blizzardu. Brink je igra koja je pravi blast kada dva organizovana klana opletu fajt jedan protiv drugog, ali u solo slučaju, svaki CoD/Battlefield/whatever mnogo je bolje rešenje.

Kao multiplayer pucačina, Brink se kocka sa mnogim stvarima, od kojih ćete sigurno prvo primetiti estetiku. Likovi u igri su izduženi, majmunolikih faca sa izraženim usnama, pogrbljeni i sa dugačkim udovima... Sumrak civilizacije doveo je do devolutivnih procesa u čovekovom genotipu, praveći od mladunaca kripove sa niskim čelom i vrećastim pantalonama. Neki antropolog desnih političkih opredeljenja igru bi zbog ovoga živu sahranio, ali srećom, vaš recenzent nije antropolog. Pozitivna strana homo erektusolikih modela je sposobnost za fluidno kretanje po terenu. Držeći taster ’Shift’, vaš lik će, u maniru parkur fanatika, preskakati prepreke i manje zidove. Njegove atletske sposobnosti (brzina i visina prepreka koje se mogu skalirati), zavisiće od tipa tela koje ste odabrali za svog avatara: teškaši su spori, predstavljaju veliki cilj, ali nose najteža oružja (mingun, recimo) i imaju najveći health; laki likovi su njihova sušta suprotnost, dok srednji predstavljaju zlatnu sredinu. Tip tela možete menjati na ekranu za podešavanje i opremanje lika, tako da niste zakucani inicijalnim izborom.

Realni problemi sa igrom, pored nedostataka u pogledu dizajna, leže u tehničkoj sferi. „nVidia Open GL driver lost connection with the display and it’s unable to continue...”, treći put za jedno veče, Brink šutira igrača iz multiplayer meča u Windows, nulifikujući 20 minuta progresa. Vadi nVidiju, ubacuj ATI... Igra sada ne puca, ali umesto solidnih 40 fps daje 7! Malo googlanja, malo molitve, saznanje da postoji hotfix, njegovo nalaženje, primena, sad je bolje, ali zašto Steam to sam nije patchovao? U sledećoj partiji jedan igrač je progovorio preko ingame VoiP-a, što je ubilo sav drugi zvuk u igri: 23 minuta do kraja meča igrali smo u tišini koju je presecalo samo disanje tog lika kroz nos, uz povremeno šištanje i kašljuc. Obriši nos, šumaru, i namesti push-to-talk! Disanje prestaje, počinje kajanje zbog outbursta. Nije on kriv, bela figura šapuće u uvo, kriv je Brink. Strpljenje is thinning. Alt-tabovanje iz igre i studiranje press releasea Bethesde, u kojoj se za kraj nedelje, kada će SK već uveliko otići u štampu, pominje mega-fix koji će rešiti sve tehničke probleme, optimizovati netcode i ubiti online lag. Igračima se, uz izvinjenje, obećava i besplatan DLC. S obzirom na to da se radi o Bethesdi a ne o nekim slepcima, Brinku dajemo benefit of the doubt i finalnu ocenu koja odražava igru koja bi funkcionisala bez problema.

Miodrag KUZMANOVIĆ