Da li postoji neka sličnost između Pipe Dreama i Tetrisa? Pa, ne baš, zar ne? U prvom slučaju cilj je uklapati vodovodne cevi različitih oblika tako da se spoje tačke A i B, dok je u drugom slučaju geometrijske oblike koji padaju s vrha ekrana potrebno slagati u kompaktnu celinu i na taj način ih uklanjati sa ekrana. Statika protiv dinamike. Autor igre CityPipe došao je na sjajnu ideju daspoji ova dva stila igranja u jedan i ponudi nam ih u vidu besplatne igre za platformu Windows Mobile (igra će raditi gotovo na svim WM uređajima).

I ovde preuzimate ulogu neustrašivog vodoinstalatera čiji je cilj da građanstvu obezbedi snabdevanje svežom vodom iz najbližeg rezervoara. Da se sve ne bi svelo na grafički upečatljiviju verziju Pipe Dreama, pobrinuo se podatak da cevi padaju s vrha ekrana (kao elementi u Tetrisu), te da ih je moguće rotirati oko sopstvene ose i potom postavljati na bilo koje mesto na igračkom polju. Iako je gameplay krajnje jednostavan (stylusom/prstom premeštate cevke na potrebna mesta, dok kursorskim tasterom obavljate rotaciju), igra se pokazala kao tvrd orah. Naime, kako se radi o mahom urbanim sredinama, mesto na koje možete postavljati cevi unapred je određeno i označeno je nekakvim iskopanim kanalima. S obzirom na to da cevi neumitno klize ka dnu ekrana, potrebni su brzi refleksi i jasna vizija o tome od kojih ćete elemenata izgraditi cevotok. Ukoliko vam se u donjem delu ekrana nakupi previše neiskorišćenih cevi, brzo sledi poruka o neuspešno obavljenoj misiji.

U igri postoji pet različitih oblika cevi, ako tu računamo i čepove putem kojih se „račve” mogu zapušavati tako da vodu propuštaju samo na jednu stranu. Jednom postavljene cevi je nemoguće ukloniti/uništiti, pa morate biti veoma oprezni ukoliko ne želite da ponavljate nivo. Inače, igra ukupno sadrži 40 ručno dizajniranih nivoa i rasprostire se na potezu od farmi, preko prigradskih naselja, pa sve do centra metropole, gde destinaciju predstavljaju neboderi a otežavajuću okolnost asfaltirani putevi.

CityPipe je neverovatno zarazna igra i jedino što vas može pokolebati da je završite jeste to što je veoma teška. Kako budete odmicali kompleksnost nivoa će se povećavati, radna regija deliti na više segmenata, a ono što najviše treba da vas brine jeste brzina padanja cevi. Ne samo da ćete jedva stizati da ih pokupite, nego ćete u brzini često praviti greške pri izboru. Naravno, retke su situacije u kojima s vrha ekrana pada samo jedna cev – uglavnom dolaze u rojevima i dok se ne pretvorite u oktopoda koji uspešno žonglira u multitaskingu od vas neće biti vajde.

Na kraju da istaknemo samo još i to da igru krasi lepa grafika, da je gameplay „utegnut”, ali da minus upisujemo zvučnoj komponenti. Sem sporadičnih zvučnih efekata, igra je praktično mutava, a sve bi bilo potpuno drugačije da akciju na ekranu prati neka vesela muzička podloga.

Vladimir PISODOROV