Portal 2

Na koji način brodić incidentne senzacije usmeriti u mirnu luku profitabilne AAA franšize, a da se pri tom ne izgubi iskra avanture i raskalašne bizarnosti? Pitajte Valve, koji je to uspeo da uradi Portalom 2. Teško je reći da su nas iznenadili – zar je iko mislio da će ova jedinstvena firma fufnuti u perje i zabrljati tako mastan zicer?

Zicer koji je 2007. doneo dva sata i 45 minuta prvoklasne zabave, koja je kombinovala ingenozne terenske puzzle, crni humor i GlaDOS, pasivno-agresivni AI koji pati od ubilačkih tendencija i manije za testiranjem. Ovaj inverzni, tragikomični pseudo Shodan, prvi na mnogim „best villain” top-listama, vašeg izveštača je u potpunosti kupio pesmom kojom nas je častio na koncu avanture (http://bit.ly/12x098), što je možda najbolje i najluđe finale neke igre ikad. Portal, sekundarni šrafčić Orange Boxa, bio je bizaran eksperiment koji je uspeo baš zato što ga je bolelo uvo za sve, a pogotovu za reakciju publike. Ako ga do sada niste odigrali, zaslužili ste berbu ušiju i glasni šejm on ju – Valve ga je nekoliko puta besplatno delio na Steamu, a tu je i narodna verzija za svakog ko se užasava troška od šest evra.

Za igrače koji su Portal spalili za tri sata (plus/minus 15 minuta), i posle jaukali na Mesec tražeći još, imamo dobre vesti: Portal 2 će vam potrajati pet do osam puta duže. Mesto dešavanja ponovo su podzemne labolatorije Aperture Sciencea, fokus priče i dalje su terenske zagonetke koje se rešavaju uz štimung koji donosi relacija između Čel i GlaDOS-a, ali je sve podignuto na mnogo viši nivo, kako u pogledu forme tako i suštine. Grandioznost (koja ne menja suštinu igre) obezbeđuje ogromna količina eksternog materijala, dodatnih protagonista i drugih elemenata namenjenih prerastanju statusa slučajnog hita koji je stvorio tim od deset ljudi. Kampanja, u kojoj ćete saznati mnoge fascinantne stvari, pozadinu i istorijat Aperture Sciencea i njegovog harizmatičkog osnivača Kejva Džonsona (glas mu pozajmljuje sjajni Dž. K. Simons, opšteslavan po ulozi Džone Džejmisona u „Spajdermenu” i Šilingera u seriji „Oz”), pa čak i sve ono što ste hteli da znate o GlaDOS-u a niste imali koga da pitate... Maestralnu ulogu ima i britanski glumac Stiven Merčant koji tumači Vitlija, samostalno AI jezgro u obliku lebdećeg robota koje predstavlja najbolju parodiju na Guilty Sparka (franšiza Halo) koju je ljudski um mogao da smisli.

Obaška naracija, koncept i lore, daj da vidmo ono od čega se živi. Meso i kosti Portala 2 su, naravno, test sobe, koje su neuporedivo raznovrsnije i nude konceptualno složenije izazove u odnosu na prvu igru. Šarolikosti glavolomki ponajviše doprinose novi terenski elementi i rekviziti: laseri i kocke sa sočivima za usmeravanje, svetlosni mostovi, transportni zraci i nekoliko drugih elemenata koji će vam do guše popuniti mentalni bafer za rešavanje problema. Posebni naklon zaslužuje onaj koji se setio tri vrste gela kojima ćete uz pomoć portal guna (i cevi iz koje kaplje) „farbati” delove prostorija i ostvarivati jedan od tri efekta ili njihovu kombinaciju (plavo – skokovi, narandžasto – brzina i belo – podloga za portal na „nekompatibilnim” površinama). Tokom većeg dela igre težina neće pretarno varirati u odnosu na keca, a tek povremeno će vas dočekati „koska” za čije vam kompletiranje sledi Steam achivement.

Jedina mana koja nam pada na pamet uslovno je povezana sa prostornom raskoši igre. Van sfere kontrolisanih test soba očekuje vas probijanje kroz konstrukcije, armaturu, servisne stazice, fabričke aule i druge prostrane lokacije čija navigacija mahom zahteva nalaženje tačaka na koje portali mogu da se prime, što je ponekad vrlo, vrlo zamorno. Ovaj problem je posebno evidentan u napuštenom test poligonu u drugoj polovini igre, prepunom gigantskih dvorana i zarđalih metalnih konstrukcija koje zaklanjaju pogled i uzrokuju nesvesno izvijanje vrata na stolici i i šizofrenog zagledanja u ćoškove monitora, kao da na ekranu stvarno imate portal koji gleda u dubinu. Da, i to je gameplay izazov i ne, nije zabavan.

Pored single player kampanje, Portal 2 sadrži i separatnu kooperativnu kampanju za dva igrača, u kojoj u ulozi robota Atlasa i P-Bodya (prerađenog turreta i odbačenog personaliy corea) zajedničkim snagama rešavate svežu galeriju izazova. Pored glasovne komunikacije (steam voice chat ili igranje u istoj sobi), bitan kriterijum za ovaj segment igre jeste strpljiv saigrač koji će shvatiti da niste ozbiljno mislili kad ste mu psovali sve po spisku.

Za maksimalan užitak u igri, pošteđen previše upitnika i nedoumica, pored obaveznog gradiva u vidu Portala keca korisno bi bilo da prelistate i Valveov strip „Rat Man” (www.thinkwithportals.com/comic), koji povezuje obe igre.

Miodrag KUZMANOVIĆ