Nikad se ne smej živim zmajevima”, rekao bi Bilbo Bagins. Koliko ste zmajskih glava okačili iznad kamina tokom igračkog staža? Koliko ste im oteli zlata i teškom mukom stečene opreme? Ekipa iz Big Sandwich Gamesa odlučila je da je vreme da se malo poravna rezultat – u Hoardu ste stavljeni u ulogu zmaja, tog dežurnog krivca fantasy naslova.

Suština igre je prosta – postanite strah i trepet krajolika, spaljujte objekte & podanike Njegovog kraljevskog visočanstva, otimajte djeve, razračunavajte se sa divovima, magovima i vitezovima i sakupite što više zlata za deset minuta, koliko traje svaka partija (pored osnovnog, igra ima još tri moda – Hoard, Princes Rush i Co-op). Ispod naoko proste premise krije se iznenađujuće kompleksno i zarazno izvođenje.

Kontrole su veoma jednostavne i udobne (bez obzira na to da li igrate preko tastature i miša ili džojpeda), pa vam neće biti potrebno više od nekoliko minuta da se uživite u ulogu vatrene nemani. U svakoj partiji počinjete kao zmaj-pripravnik, ali gomilanjem zlata unapređujete brzinu, snagu, otpornost i količinu blaga koju možete nositi sa sobom. Pošto se ovi statistički podaci resetuju posle svake partije, slobodno možete eksperimentisati sa build-orderom radi pronalaženja strategije koja vam najbolje leži. Iako igra poseduje single player, on je potpuno nezanimljiv, pre svega zbog relativno lošeg AI-ja protivničkih zmajeva, koji će postati lak zalogaj već nakon nekoliko partija, kao i zbog odsustva bilo kakve kampanje.

Multiplayer je, na svu sreću, potpuno druga priča. Obilje izbora sa kojima ćete u letu morati da se suočavate prevlače igru u ravan mnogo ozbiljnijih strategija. Koje osobine da nadogradite, šta rade protivnički igrači, da li da pustite obližnji grad da se razvije i time potencijalno donese više zlata (ali i više strelaca koji u grupi mogu biti smrtonosni), da li da igrate ofanzivno i odmah napadnete ili da se držite po strani? Prvi problem multiplayera je relativna neizbalansiranost osobina – ukoliko ste na početku napravili nekoliko grešaka i dozvolili protivniku da ojača, male su šanse da se vratite u partiju. Drugi je ekipa iz public partija, koja je po običaju sastavljena od nevaspitane dece koja će rage-quitovati čim stvari ne krenu zamišljenim tokom.

Grafika je prijatna za oko i veoma pregledna. Hoard ima određenih tehničkih problema poput povremenog izletanja na desktop i iritirajućeg baga vezanog za zvuk, ali to nisu problemi koji će vas sprečiti u tome da uživate u naslovu (ko je rekao Magicka?). Ukoliko uspete da nagovorite nekoliko drugara da pazare igru (deset evra na Steamu), zabava vam je zagarantovana, uz jedno upozorenje – zbog toga što partije traju samo deset minuta, igra će vam odvući svo slobodno vreme zbog čuvenog „da obrnemo još samo jednu”. Eksplozivno brz, zabavan i zarazan, Hoard je pun pogodak.

Vukašin STIJOVIĆ