Dragon Age II

Da li je Dragon Age: Origins bio najbolja stvar posle tople vode? Naravno da ne. U pitanju je bio solidan, ali nipošto genijalan RPG, koji je u zvezde diglo vešto poigravanje sa igračkim srcima i umovima. PC publici, poslednjih godina naviknutoj na status psa pod stolom kojem se bacaju koske koje ostanu od konzolaškog obroka, užasno se dopalo Biowareovo laskanje u vidu kreiranja posebne, PC verzije najnovijeg mega-RPG-a. Omajgad, i mi smo nekome bitni! Igrači koji su DA: O proglašavali „RPG-om decenije” podsećali su, u najboljem slučaju, na ocvale domaće rokere koji su nakon koncerta Rolingstonsa hodali po oblacima jer im se Mik Džeger obratio na srpskom, ili u najgorem, na debele sredovečne žene koje su muževi-zapostavljači posle dvadeset godina izveli na ćevape. Želeo bih da im sada vidim face...

Dragon Age II raskida sa totalnom distinkcijom među formatima. Osim mogućnosti za delimično odzumiranje kamere, interfejsom koji umesto radijalnog menija koristi prečice na tastaturi i opcionim paketom detaljnih tekstura, igra je suštinski identična svojim konzolnim parnjacima. Da li je to dobro ili loše? Odgovor na to pitanje zavisi od vašeg motiva za igranjem RPG igara. Ako od njih zahtevate samo rolplejing, ulazak u kožu fantazijskog heroja, odlučivanje i suočavanje sa posledicama svojih odluka, igranje Dragon Agea II zadovoljiće vas poput plivanja otvorenim ustima u bazenu topljenog „zdenka” sira. Ukoliko pak rolplej aspiracije želite da dopunite složenim borbeno-statističkim taktiziranjem, tradicionalnim za Bioware RPG-ove još od Baldur’s Gatea, od DA dvojke se nećete ’leba najesti. Ni sira. Od blistave kompleksnosti Dragon Age: Originsa ostao je samo ekran sa predefinisanim i custom taktikama, u okviru kojeg možete fino kalibrisati automatski pilot članova svoje ekipe. Odvratan i nadasve zao jezik igru bi mogao da okarakteriše kao fensi varijantu Summonera sa PlayStationa 2 (i kasnije PC-a) koja se od ovog, deceniju starog RPG-a razlikuje bibliotekom snimljenih glasova, oštrijom grafikom i nemogućnošću summonovanja.

Utisak krajnje nazadnog dizajna i rigidne, linearne forme prepune recikliranih lokacija vadi Biowareova literarna raskoš. Ne znamo da li je ijedna druga kompanija sposobna da jednu narativnu nit petnaest godina ispreda sa veštinom kojom to rade ovi volšebni Kanađani: saga o mladom bedniku koji živi dalje iza aždaje koja kuka gde živi, koga golema bitka/nesreća baca u beli svet u društvu nekolicine sapatnika i suočava sa problemima koje ovaj uspešno prevazalazi stara je kao mit o Parsifalu ili „Star Wars: Episode IV”. Mislite da preterujemo? Bacite pogled na kartu http://bit.ly/biowarechart i podsetite se onoga što ste zaboravili. No, stara mudrost kaže da su klasične priče najbolje priče, i ko smo mi da to sporimo... Zaplet Dragon Agea II je osvežavajući iz jednog vrlo inteligentnog razloga: ne stavlja vas u ulogu spasioca poznatog svemira, već na maštovito-realan način prede storiju o porodici koji ratni vihor čupa iz korena, terajući je na snalaženje u stranom svetu gde važe drugačija pravila. Po literarnoj ambiciji koja je gotovo stidljiva, nenametljiva, ali nadasve potentna, Dragon Age II veoma podseća na prvi Baldur’s Gate. Mešanje klasičnih motiva ljubavi, žrtve i slobode sa osetljivim momentima kao što su na tolerancija, jeres i rasizam imaju sjajan i vrlo ubedljiv rezultat. Priča je pun pogodak i objektivno joj samo nedostaje malo više „regrutabilnijih” protagonista sa interesantnim agendama (ćosavi patuljak je odličan, ali nije dovoljan). Za ljubitelje lorea tu je i nova verzija bogatog codexa.

O mehaničkom aspektu igre nema smisla raspredati na više od nekoliko stotina slova. Imate mapu sa serijom lokacija i družinu koju kontrolišete i opremate na način sličan Mass Effectu 2; imate glavni i opcione questove koje ćete odrađivati na tom (vrlo limitiranom) setu lokacija; imate borbeni modul koji ne ostavlja potrebu za pažljivim taktiziranjem (na normal težini nema potrebe za namenskim tenkom i hilerom), već dozvoljava raspojasano razmahivanje udarcima i činima. Vaše i specijalke članova vaše družine sada su čisti instanti, za razliku od složenog sistema koji je važio u kecu. Mass Effectu je sličan i dijaloški točak, s tom razlikom što ovde paragon/renegade ne postoji u drugoj formi osim kozmetičke: često korišćenje sarkazma, recimo, profilisaće stav vašeg lika, terajući ga na „autosarkazam” u nekim pasivnim dijalozima. Prednosti dvojke u odnosu na Origins su ubedljivija priča i protagonista sa glasom i stavom, a mane se svode na „strimlajnovani” dizajn i najmanje duplo manju dužinu.

Vlasnici nVidia grafičkih kartica koji pedantno vode računa o tome da uvek imaju najsvežije drajvere doživeli su neprijatno iznenađenje instalacijom Dragon Age II demoa. Seckanje, kočenje i zamrzavanje, sasvim neprimereno odnosu (prosečne) grafike i snage standardne PC konfiguracije dočekalo nas je i u retail verziji igre. Problem nije rešen ni dve nedelje nakon izlaska igre na tržište, ako izuzmemo beta verziju nVidia drajvera (267.24) koja problem sanira u pogledu performansi, ali ne i sa strane povremenog zapucavanja. Vrlo poor, kako po pitanju Biowareovog pečovanja tako i od strane nVidije, koja od januara kilavi sa novom WHQL verzijom drajvera. Sličan princip sledi i (opcioni) fajl sa detaljnim teksturama, za koji je potrebno čuti, pronaći i skinuti ga sa Bioware portala, instalirati ga i aktivirati u meniju. Nije svaki PC igrač Dragon Agea II dugogodišnji Windows veteran: garantujemo da 80 odsto Dragana Jovanovića / Džonova Smitova nema pojma o tome da fajl koji igru čini drastično lepšom uopšte postoji, niti im je jasno gde da nađu beta drajvere da bi imali više od pet frejmova u sekundi.

Dragon Age II je igra koja će, sasvim sigurno, PC fanovsku zajednicu pocepati na dva ili više delova. Puristi i tradicionalisti će cepati košulje, tražiti stare pravice i glave Bioware dizajnera, što će ličiti na kleš koji je propratio izlazak Fallouta 3. Opušteniji igrači će shvatiti da se paljevina ne isplati (kao što se nije isplatilo ni unikatno dizajniranje PC verzije prethodne igre), već će uživati u ponuđenoj razumno-solidnoj, linearnoj, ali vrlo budžetnoj RPG avanturi. Naposletku, imaćete i procenat igrača koji uopšte ne žele da se potresaju Biowareom, koje Dragon Age: Origins nije oduševio tako da se od dvojke ničemu nisu ni nadali, i koji su ovo odigrali samo da zavaraju glad pre nego što im The Witcher 2: Assassin of Kings zagolica podbradak.

Miodrag KUZMANOVIĆ