Prešavši trnovit put od finaliste IGF-ovog takmičenja za najbolju nezavisnu igru 2009. godine, preko dvogodišnjeg statusa ekskluzive za Nintendov Wii, pa sve do izloga Steama, maleni NightSky napokon se obreo na pravom mestu u pravo vreme – na monitorima ljubitelja PC-a, tačno na vreme da posluži kao melem na ranu nakon poražavajućeg The UnderGardena.Da je poređenje sa The UnderGardenom sasvim na mestu jasno je već nakon prvog pogleda na uvodne kadrove igre. Iza imena NightSky krije se najsvežiji izdanak „ambijentalne” škole puzzle gejminga, koji uzduž i popreko odiše specifičnom atmosferom. Dok, s jedne strane, (gotovo suvereno) vlada melanholija, s druge je zastupljena blaga nota strave i užasa, predočena u vidu nenaglašene jeze koja konstantno lebdi u vazduhu, nikad ne preuzimajući dominantnu ulogu. Nimalo nalik Podzemnoj bašti, melanholični štimung ovde funkcioniše besprekorno, najpre zahvaljujući visokim tehničkim dometima igre. Premda sasvim solidan, vizuelni aspekt NightSkya, začudo, nije od suštinskog značaja – ta čast pripala je prelepoj muzičkoj podlozi, koja na momente evocira uspomenu na odlični Machinarium. U pitanju su, dakle, mahom futurističke kompozicije, koje bivstvuju u sprezi sa nešto tradicionalnijim numerama (prosto rečeno, odlična podloga za spavanje). Nesumnjvo, iz Nightskya će najviše izvući oni igrači koji se igraju u Hanovom stilu – solo. Zašto nema više hvalospeva grafici? Prvenstveno zbog neshvatljivog propusta autora, čiji mušičavi kôd nije opremljen sposobnošću da inače nisku rezoluciju razvuče preko celog ekrana, što će igrače naterati da biraju između većeg i manjeg zla – da li igrati u prozoru (kada se u velikoj meri narušava atmosfera) ili „uživati” u pogledu na jednu četvrtinu monitora? Za ostvarenje koje bi trebalo da pleni umirujućim vibracijama, NightSky je nesvakidašnje sklon izazivanju nervoze. „Sasvim solidno” je najpogodniji izraz za gameplay. Srž igre čine mozgalice koje se prevashodno oslanjaju na zakone fizike, a od vas zahtevaju da sprovedete volšebnu crnu kuglu s jednog kraja mape na drugi koristeći tastere za ubrzavanje i kočenje, kao i za promenu gravitacije. Uprkos pristojnom kvalitetu, zagonetke nisu posebno originalne niti naročito domišljate pa, shodno tome, u većini slučajeva neće dovesti do euforije. Na svu sreću, igra može da se pohvali drugim adutima, pa (samo) svrsishodne zagonetke ne umanjuju previše stepen uživanja. Naposletku, kao naslov koji predstavlja digitalni pandan „spiritualnog putovanja kroz prostor i vreme” uz odvaljeni „The Dark Side of the Moon” (dobro, malo preterujemo), NightSky je svakako pažnje vredno ostvarenje. Aleksandar ĐURIĆ | | |
