Nemački Daedalic Entertainment je svoj pohod na englesko govorno područje započeo trijumfalno, iznedrivši, prema mišljenju mnogih, krunu prošlogodišnjeg avanturizma – The Whispered World. Premda je TWW pre nepunih godinu dana propratila nezanemarljiva hype mašina (barem prema avanturističkim merilima), mnoge nespremne vilice tog maja su završile na podu. Uostalom, koga ne bi oduševila igra poput Prošaptanog sveta, komedije rodom iz postojbine BMW-a, koja je pride i zaista duhovita! Međutim, da nije svaki dan Badnji dan Daedalic dokazuje svojom drugom avanturom. Edna & Harvey: The Breakout nudi nedvosmisleni zaključak da je njen prethodnik ipak izuzetak a ne pravilo.

The Breakout je naslov koji je pretrpeo porođajne muke pre nego što je u režiji izdavačke kuće Lace Mamba progovorio engleski. Koreni igre sežu nekoliko godina unazad, kada je izvesni Jan Miler-Mihaelis (zvani Poki) došao na ideju da za potrebe svog diplomskog rada skroji pravu pravcatu višekaloričnu avanturu. Nemci će nedugo zatim punom parom započeti razvojni proces, osvanuće i obećavajući trailer, da bi konačno, početkom 2008. godine, igra ugledala svetlost dana na području Nemačke. Od tada je dosta vode proteklo ispod mosta, a od Edne i Harvija ni traga ni glasa... Sve do sada. Po završetku igre utisak se može svesti na pitanje: šta li su radili tri godine?

U suštini, Edna & Harvey je uvrnuta komedija sa primesama psihološkog trilera (Monkey Island meets „Memento”). Osnovni zaplet je relativno jednostavan – Edna je dvadesetogodišnja devojka koja se jednog jutra budi unutar ustanove za mentalno obolele. Kako je tu dospela, pojma nema, no jedna stvar je sigurna – čas je zreo za breakout! U tom naumu svesrdno će joj pomagati plišani zec po imenu Harvi, s kojim ona svakodnevno komunicira, što će mnogi protumačiti kao znak ludila. Istina je, međutim, daleko dublja i zanimljivija...

To je ujedno i jedna od svetlijih tačaka igre – Edna stoji rame uz rame s većinom holivudskih protagonista. Njeno prepubertetsko ponašanje (sitne pakosti itd.) postaje sve tragičnije kako splet događaja koji su ga prouzrokovali poprima jasniji oblik. Na ovome ćemo se zaustaviti da čitaocu ne bismo upropastili doživljaj, uz konstataciju da je jasno kao dan da Poki ne bi mogao da zarađuje za hleb kao pisac detektivskih romana – provalili smo sve preokrete u prvih pola sata.

Na usko grlo Edne i Harvija već smo se osvrnuli u uvodu – igra naprosto nije smešna! Tome verovatno kumuje podatak da na spisku autora nema imena Marka Hilena, pokretačke snage i tvorca TWW-a (kojeg je s namerom izmaštao da mu posluži kao diplomski rad... Hm, gde smo ovo već čuli?). Svega dvadesetak odsto fora će vam zagolicati funny bone, a ukoliko imate sličnosti sa autorom teksta, ROFL efekat nećete doživeti nijednom. Razočaranje na kvadrat.

So na ranu dodaje očajan performans gotovo celog glumačkog kadra, srećom izuzev Edne (koja je, inače, glasovna bliznakinja Lavern iz Day of the Tentaclea, što je DotT dejá vu` br. 1). Kada se kriminalno loša gluma doda u jednačinu, dolazi se do situacije da čak ni ono malo dobrih fora ne izazivaju željeni efekat. Veliki udeo u tome ima glumac koji je udahnuo život Harviju. Umesto visokofrekventnog pištanja, psihotičnom zeki (i neslavnom plagijatu mnogo duhovitijeg Maksa) daleko bi lepše legao dublji glas praćen deadpan izgovorom (Mačak Kezalo iz Mekdžijeve Alise comes to mind).

Da se ceo narativni aspekt igre ne bi srušio kao kula od karata pobrinuo se Poki jednim „kecom iz rukava” – nadahnutom atmosferom sanatorijuma i njegove okoline. Bilo da je u pitanju (u manjoj ili većoj meri) lagodan look & feel ili pak, tokom posne faze priče, nešto mračniji vajb, tek Edna i Harvi je avantura koja je bizarna! Stoga će Edna biti u prilici da vodi filozofske rasprave sa sofama, da odšrafi ekser pomoću sopstvenog nokta i slično. Kao šlag na tortu dolaze pacijenti – tu su kralj, čovek-pčela, dedica zadužen za javni prevoz (laundry lift), ali i svakojaki ludaci koji očito nemaju mesto u hijerarhiji (poput lika koji živi u ubeđenju da je obesač). Sve je smešteno u prijatan grafički okvir koji dodatno senči izraženu apsurdnost (Dobrosav Bob Živković bi ’ladno mogao da izvede Daedalic pred sud).

Slično bizarno načelo prate i zagonetke, no to je već poslovično kada su u pitanju avanture ove vrste. Iskušenja su, dakle, u celosti „lukasolike” prirode, s tim što nikada ne dostižu domete zlatnih hitova iz devedesetih. Uprkos tome, na tom planu nema većih zamerki s obzirom na to da samo šačica problema nema smisla, a da je zastupljena i nekolicina zaista inspirativnih. Činjenica da je LucasArts na ekipu iz Daedalica dobrano uticao ogleda se i u tome što se igra mahom odvija usred jednog jedinog zdanja (DotT dejá vu` br. 2). Manju primedbu valja uputiti i nezgrapnom interfejsu, budući da pametni kursor nije podržan, a da igru sputavaju relikti prošlosti u vidu glagolskog sistema (potrebno je prvo izabrati ’Talk To’, pa tek onda kliknuti na fotelju – DotT dejá vu` br. 3).

No, ono što će vas zasigurno oduševiti jeste apsolutno zapanjujuća količina izgovorenog teksta. Gradeći na temelju TWW-a (koji je i sâm izrazito bogat komentarima), Daedalic je izvajao avanturu koju krasi dovoljno veliki broj izgovorenih rečenica da se dupke napune još tri igre! Doslovno, bilo koja kombinacija predmeta rezultovaće posebnom opaskom aktera priče, zbog čega je čak i nasumično rešavanje zagonetaka izrazito zabavno. Slikovito rečeno, da je The Breakout RPG, zvao bi se Planescape: Torment.

Premda dolazi s paketom bubica koje joj onemogućavaju ulazak u igračku aleju velikana, zaključak je da je Edna & Harvey ostvarenje koje na talasu intrigantne atmosfere nesumnjivo zaslužuje da pronađe put i do vaše mašine.

Aleksandar ĐURIĆ