Men of War: Assault Squad je druga standalone ekspanzija za MoW koja, za razliku od Red Tidea, ne nudi single player sadržaj u formi romansirane kampanje sa junacima i režiranim misijama, već svoj fokus prebacuje na skirmish modove i znatno bogatiji multiplayer. Ova druga stavka čini je jednom od dve razumne alternative za ljubitelje kompetetivnog WWII/RTS multiplayera.

Skirmish, odnosno borba protiv AI snaga na mapama bez misionih skriptova, naracije ili bilo čega drugog što nije suva taktika, igrački je mod u kome će uživati legije frikova kojima su manevri, plasman trupa, drobljenje protivnika i lament njihovih žena dovoljna nagrada. Amerikanci, Rusi, Nemci, Britanci i Japan: pet armija i šesnaest skirmish misija (Ameri imaju jednu više), od kojih svaku možete igrati u četiri nivoa težine, pružiće vam stotine sati mukotrpne zabave. Kako zabava može da bude mukotrpna? Specifičan koktel spore, ultrataktičke borbe i grcanja za svaku ulicu ili komad porušenog zida, napredovanje puževim korakom puzeće pešadije, uz trnce koje imate dok ručno komandujete transporterom i gledate duel vašeg tenka na levom krilu sa dobro ukopanim protivničkim PaK-om indukuje vrlo specifičan osećaj, nalik na fajt između Đokovića i Federera u kojem ste svesni činjenice da će Novaku ići bolje ako vi budete napeto sedeli ispravljenih leđa i mislili na njegov reket... Svaka stota strategija je u stanju da proizvede ovako nešto, i upravo to je glavni adut MoW: Assault Squada.

Skirmish misije funkcionišu na sledeći način: vaše snage startuju sa južnog dela mape i imaju zadatak da, gazeći odbrambene linije protivnika, osvoje i zadrže sve ključne tačke u zoni. Od broja osvojenih tačaka zavisi i priliv poena za regrutovanje jedinica, kao i arsenal koji vam se nalazi na raspolaganju. Vaš kombinovani odred inicijalno je koncipiran od pešadije i podrške u vidu minobacača i teških mitraljeza; uporedo sa osvajanjem strateških tačaka na mapi, komanda vam omogućava regrutaciju progresivno jačih jedinica, što automatski biva kompenzovano sve čvršćom odbranom protivnika. Dinamičnost skirmisha obezbeđena je inteligentnom i agresivnom odbranom protivničke AI armije (za koju važe ista resursno-regrutaciona pravila), a klinč dostiže kulminaciju onda kada se dohvatite krljanja oko same sredine mape. Terenska raspodela fifti-fifti podrazumeva da obe strane imaju pristup kompletnom arsenalu (uključujući tu i teške tenkove), a prednost čovekove inteligencije u osmišljavanju manevra neprijateljski AI donekle nulifikuje fiksnim artiljerijskim pozicijama i većom brzinom priliva poena, što je pomalo seljačka varijanta, ali ona koja u korenu saseca svaki pokušaj rašovanja i misije čini zaista izazovnom rabotom.

Koji su problemi od kojih pati skirmish? Pre svega, jednoobraznost uloge igrača, čiji se zadatak bez izuzetaka svodi na komandovanje jednim jedinim tipom ofanzivne operacije sa snagama u rangu ojačane čete. S obzirom na to da su i arsenali nacionalnih armija suštinski manje-više identični (makar do endgame faze svake misije, kada mu teškaši i specijalne jedinice dodaju malo šarenila), kao jedina realna varijabla u skirmishu nameće se teren, čija raznovrnost i razlike u koncepciji i gustini urbanih segmenata podrazumevaju unikatni pristup izboru jedinica (pri regrutaciji) i njihovoj upotrebi.

Ako se za single player može reći da je težak, izazovan, ali previše jednoličan, za multiplayer ovo poslednje nikako ne važi. Igra poseduje tri multiplayer moda: Assault Zones, Combat i Frontlines. Prvi je klasični Capture & Hold u kojem imate cilj da osvojite i zadržite određene sektore na mapi. Combat je timski Deathmatch u kojem su pravila regrutacije „olakšana” ubrzanim otključavanjem kompletnog arsenala, dok Frontlines stavlja jedan tim u poziciju napadača, dok drugi ima zadatak da brani liniju fronta. Men of War: Assault Squad donosi 37 (trideset i sedam!) multiplayer mapa, sa arsenalima nacionalnih jedinica koji su četiri ili pet puta obimniji u odnosu na single player skirmish.

Jedine crne strane MoW: AS multiplayera su kilavi Gamespy matchmaking i igračko hostovanje partija, koje je u slučaju mečeva sa više od deset učesnika prava lutrija. Entuzijasti stalno kreiraju partije (16vs16, recimo) koje njihovi računari i bandwidth ni teoretski ni praktično ne mogu da izdrže, a jedini način da vidite da li je neko ko zna šta radi kreirao partiju jeste da je probate na svojoj koži. Čak i ako sve radi kako treba, sigurno ćete naleteti na klasičan problem koji mori svaki spori i metodičan multiplayer RTS: igrači koji gube će u 99 odsto slučajeva izaći iz partije pre nego što ih potpuno dokusurite. Rešenje? Igrajte sa prijateljima.

U trenutku dok ovo budete čitali, besplatni Company of Heroes Online biće permanentno zakatančen, čime će divizije WWII/RTS fanatika kojima je CoH: Online bio prvi CoH imati sledeći izbor: a) izbekeljiti se 30+ evra za Company of Heroes i njegove dve ekspanzije (ako žele mogućnost igranja sa svim frakcijama) čiji su multiplayer modovi, zbog odsustva progresije inferiorniji i manje atraktivni od (sada već bivše) namenske online verzije; b) poslušati internet buzz i za iste pare kupiti MoW: Assault Squad, mehaničko-koncepcijski realniju, ali (tipično za igre made in Russia) nebrušenu i malčice neudobniju alternativu.

Miodrag KUZMANOVIĆ