U vreme dok je većina nas likove iz Marvelovih stripova mogla da vidi samo na malim ekranima ili stranicama stripova, retki srećnici su u lokalnim fliperanama mogli da nabasaju na igru čiji su akteri bili isti ovi heroji. S druge strane, Capcom je već odavno poznat gejmerima po igrama kao što su Ghosts’n’Goblins, Street Fighter, Resident Evil, Cadillacs and Dinosaurs, Final Fight i tako dalje, i nije im strano „ukrštanje mačeva” sa drugim firmama. Jedno od prvih ukrštanja bilo je baš sa Marvelom, i to u igri Marvel Super Heroes vs. Street Fighter, davne 1997. godine. Versus igre postale su poznate jer su igračima nudile spajanje različitih stilova igre. Zato nije nikakvo čudo što smo dočekali i Marvel vs Capcom 3.

Kao i ranije, sistem borbe je tri na tri. Igrači pre borbe biraju tri borca, kao i njihove superpoteze. U toku borbe samo je jedan borac aktivan, dok ne pogine ili dok igrač ne odluči da ga zameni. Druga dva borca mogu da ulete samo nakratko kako bi učestvovali u kombinaciji udaraca, specijala ili supera. Igrači mogu da se okušaju u arkadnom modu, gde će nakon nekoliko borbi sa nasumično odabranim AI protivnicima doći do moćnog bossa Galaktusa, koji može da bude poprilično opasan na većim nivoima težine. Galaktus je dobro poznat ljubiteljima Marvelovih stripova o Srebrnom letaču i Fantastičnoj četvorci. Tokom pomalo smešne borbe zauzima skoro pola ekrana.

Novost je da je sistem komandi malo drugačiji u odnosu na Marvel vs Capcom 2. Ovog puta, umesto četiri komande za napad (jaka i slaba noga, te jaka i slaba ruka), postoje tri udarca i dodatno dugme (specijal). Ovaj princip je lakši za igranje i tako radi igra Tatsunoko vs Capcom. Kada je sistem komandi u pitanju, uvedena je jedna kontroverzna novina. Sada igrač pre početka partije može da bira između prostih i normalnih komandi. Šta to znači? Ukoliko se odabere prost sistem (simple), specijalni udarci izvode se pritiskom jednog tastera. To na prvi pogled možda deluje kao prevelika olakšica, ali treba imati na umu to da prilikom odabira ove opcije borci gube neke svoje druge sposobnosti. Kada je ozbiljnija igra u pitanju, to je svakako mana, dok je kod početnika možda i korisna. Svakako je preporuka da se to izbegava.

Još jedna novina je komanda X-Ray, čija se svrha razlikuje od borca do borca. U suštini, aktiviranjem komande X-Ray borac postaje brži i jači, a pri tom regeneriše deo svoje energije. Može se takođe koristiti i za prekidanje specijalnih, pa čak i superpoteza. Sve u svemu, krajnje zanimljiva ideja, a još ćemo da vidimo koliko će ona moći da doprinese taktičkom delu igre.

Marvel vs Capcom 3 sadrži Mission Mode, gde igrač mora da izvrši zadatu kombinaciju udaraca i specijalnih poteza. U početku su ove kombinacije lake, ali kasnije postaju prilično ozbiljne i zahtevaju od igrača umešnije poznavanje borca s kojim ih izvodi. Iako to u početku može izgledati nebitno, korisno je proći kroz njih jer igrač tako najbolje nauči osnovne kombinacije specijalnih i normalnih poteza svakog borca ponaosob.

U igru je ubačeno 36 boraca, od kojih su četiri zaključana i otključavaju se prelaskom arkadnog moda. Dodatna dva dostupna su kao „downloadable content”. Od poznatih Marvelovih junaka tu su Kapetan Amerika, Halk, Ajronmen, Magneto, Spajdermen, Storm, Volverin i drugi, dok Capcomovu postavu, između ostalih, čine Akuma, Artur (glavni junak igre Ghosts’n’Goblins), Kris Redfild, Čun-Li, Si Vajper, Dante, Riju i Albert Vesker. Prepoznaćete mnoga imena iz već pomenutih Capcomovih igara.

Najveći problem ljubitelja serijala Street Fighter je to što oni ovu igru često porede sa Street Fighterom i samim tim ostaju razočarani kad vide da je u pitanju sasvim drugačija igra. Suštinska razlika je u tome što su ovde borbe potpuno drugačije – brže su i aktivnije. Pored toga, mnogo su više okrenute specijalnim udarcima i kombinacijama više različitih udaraca. Iako su obe igre versus tabačine koje imaju čak i iste borce, one su sasvim različite. Početnicima nikako ne preporučujemo da odmah pokušavaju online borbe sa ostalim igračima. Istina je da online engine automatski dodeljuje igrače istog ranga, ali je preporuka da je bolje prvo proći makar osnovne varijante Mission moda. Nema potrebe opterećivati se previše teškim kombinacijama Mission moda jer su neke od njih stvarno zamorne; uopšte nije lako preći svaku sa svim borcima. Uporniji igrači (oni koji su spremni na to da jednu kombinaciju rade i po 45 min.) možda će i uspeti u tome, ali bolje je to vreme posvetiti kombinacijama koje je realno koristiti u borbi.

Iako se na Marvel vs Capcom 3 dugo čekalo, čini se da je igra ostala nedovršena. Internet je preplavljen filmovima koji otkrivaju bagove i gličeve ove igre. Ozbiljnost gličeva ide do te mere da se događa da borci u nekom trenutku jednostavno nestanu sa ekrana. Capcom će morati što pre da izbaci zakrpu. A kada smo već kod nedostataka, skrećemo pažnju i na to da igra ima vrlo malo modova. U suštini, igračima je dostupno igranje u arkadnom modu, protiv AI protivnika, zatim u online modu protiv živih protivnika, tu je i napredni trening mod, već pomenuti Mission mod... i to je sve. Ono što nam nedostaje jeste Time Trial, Survival, neka vrsta online šampionata, snimanje borbi, gledanje borbi drugih igrača itd. Kada je balans u pitanju, na prvi pogled može se reći da je sve otprilike na svom mestu. Neki borci koji su bili previše slabi u prethodnim delovima sada su poprilično konkurentni. No, dok ne prođe nekoliko velikih turnira, tj. dok braća Japanci ne provale koji su borci najjači, balans će ostati misterija. Prema onom što smo do sada videli, verujemo da će bolji igrači na turnirima u svoj tim ubaciti Sentinel, jer se čini da se on ipak po snazi malo izdvaja od ostalih.

Bojan NOVAKOVIĆ